Naučno novinarstvo
.jpg)
Naučno novinarstvo prenosi otkrića nauke javnosti. Polje obično podrazumeva interakciju između naučnika, novinara i javnosti.
Cilj naučnog novinarstva[uredi | uredi izvor]
Cilj naučnog novinarstva je da pruži veoma detaljne i specifične informacija, do kojih naučnici dolaze, u formi koju javnost može da razume i ceni.
Naučni novinari često nemaju obuku u naučnim disciplinama koje pokrivaju. Neki su diplomirali neku naučnu oblast, pre nego što su postali novinari. Međutim, potrebno je da imaju iskustva sa pisanje, da bi se bavili ovim novinarstvom. Dobra priprema za intervjue, pa čak i varljivo jednostavna pitanja kao što su: "Šta to znači za ljude na ulici?" često mogu da pomognu naučnim novinarima da razviju materijal koji je namenjena publici.
Status naučnog novinarstva[uredi | uredi izvor]
Sa nedostatkom finansija u novinama i drugim medijima, sve manje novinara se bavi ovim novinarstvom.[2] Slično tome, trenutno je veoma mali broj novinara u tradicionalnim medijima, koji pišu više članaka o novim naukama, poput nanotehnologije.[3]
U januaru 2012. godine, samo nedelju dana nakon što je Dnevna klima izjavila da je u svetu pokrivenost klimatskih promena u padu od 2012.[4] i da je među pet najvećih američkih dnevnih listova, Tajms objavio najviše članaka. Njujork Tajms je objavio da ukida rubriku o životnoj sredini i spaja novinare koji su tu radili, sa ostalim odeljenjima.
Pokrivenost nauke u tradicionalnim medijima, poput novina, časopisa, radio i televizijskim vesti, je zamenjena internetom. U aprilu 2012. godine, Njujork Tajmsu su dodeljene dve Pulicerove nagrade, za onlajn članke.
Internet u suštini pruža neograničene informacije o velikom broju pitanja, koja se mogu dobiti bilo gde i bez napora. Svetska mreža takođe nudi mogućnosti da se građani povežu sa drugima, putem društvenih medija.[5]
Pisanje o nauci na blogovima ima svoje prednosti, ali i svoje mane.[6]
Kritike[uredi | uredi izvor]
Naučne novinare redovno kritikuju zbog pogrešnog izveštavanja naučnih priča. Na primer, kod klimatskih promena, se ostavlja utisak u javnosti da su nesuglasice unutar naučne zajednice mnogo veće, nego što zapravo jesu.[7] Nauka je zasnovana na eksperimentalnim dokazima, testiranjima, a ne dogmama i rasprava je normalna aktivnost.
Mnogi naučni časopisi, uz novine poput Njujork Tajms i Popular sajenc, oblikuju svoj stil pisanja relativno visoko obrazovanim čitaocima.[9] Mnogi univerziteti i istraživačke institucije fokusiraju mnogo svojih napora obraćanju medijima za medijsku pokrivenost.[10]
Mnogi predstavnici farmaceutskih kuća su na udaru zbog davanja besplatnog obroka lekarima koji promovišu njihove nove lekove.[11][12] Kritičari naučnih novinara tvrde da oni treba da otkriju da li su industrijske grupe platile novinare da putuju, ili da li je novinar dobio besplatne obroke ili druge poklone.[13]
Naučno novinarstvo se nalazi pod lupom, zbog činjenice da kombinuje neophodne poslove novinara sa istražnim postupkom naučnika.
Većina naučnih novinara počinje svoju karijeru kao naučnik ili novinar i prelazi na naučnu komunikaciju.[14]
Tipovi naučnog novinarstva[uredi | uredi izvor]
Postoje različiti tipovi naučnog novinarstva. Neki od primera mogu biti naučni časopisi, naučno popularne knjige, blogovi...
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Emma Reh (1896-1982)”. Smithsonian Institution Archives. Smithsonian Institution. Pristupljeno 11. 7. 2013.
- ^ Zara, Christopher. „Remember Newspaper Science Sections? They’re Almost All Gone”. International Business Times. Pristupljeno 10. 5. 2013.[mrtva veza]
- ^ Dudo, A. D., Dunwoody, S., & Scheufele, D. A. (2011). „The emergence of nano news: Tracking thematic trends and changes in U.S. newspaper coverage of nanotechnology”. Journalism & Mass Communication Quarterly (88): 55—75.
- ^ Fischer, Douglas. „Climate coverage, dominated by weird weather, falls further in 2012”. Arhivirano iz originala 15. 05. 2013. g. Pristupljeno 10. 5. 2013.
- ^ Zara, Christopher. „Remember Newspaper Science Sections? They’re Almost All Gone”. International Business Times. Pristupljeno 13. 5. 2013.[mrtva veza]
- ^ "Unpopular Science", by Chris Mooney and Sheril Kirshenbaum, The Nation, Aug. 17, 2009
- ^ „Arhivirana kopija” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 06. 11. 2015. g. Pristupljeno 11. 12. 2015.
- ^ „Bad science | Science”. London: The Guardian. 27. 7. 2007. Pristupljeno 6. 7. 2013.
- ^ „Science Needs a Storyline”. Columbia Journalism Review.
- ^ „Transparency Watch: A Closed Door”. Columbia Journalism Review.
- ^ „Physician–Industry Relations. Part 1: Individual Physicians”. annals.org.
- ^ „Attitudes and Relationship between Physicians and the Pharmaceutical Industry in a Public General Hospital in Lima, Peru”. PubMed Central (PMC).
- ^ „Where do science journalists draw the line?”. Columbia Journalism Review.
- ^ Zivkovic, Bora." Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. decembar 2015)
