Nealkoholna masna bolest jetre

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nealkoholna masna bolest jetre
SinonimiNAFLD, metabolic (dysfunction) associated fatty liver disease, MAFLD[1]
Faze bezalkoholne masne bolesti jetre, koje napreduju od zdravog, do steatoze (akumulacija masti), upale, fibroze i ciroze.
Specijalnostihepatologija
Komplikacijeciroza, rak jetre, kardiovaskularne bolesti
Trajanjedugotrajno
TipoviNealkoholna masna jetra (NAFL),
nealkoholni steatohepatitis (NASH)
Uzrocigenetika,
LečenjeGubitak težine (u slučaju gojaznosti) Smanjenje fruktoze i glukoze u ishrani (ishrana i vežbanje)[2]
PrognozaZavisi od tipa
Frekvencija24% u svetskoj populaciji, 80% kod gojaznih, 20% kod normalno uhranjenih
SmrtnostNASH: 2.6% godišnje
NAFL: nepoznat[3]

Nealkoholna masna bolest jetre (NMBJ) jedan je od oblika hronične bolesti jetre, koja obuhvata spektar kliničkopatoloških entiteta, kojih uključuju akumulaciju masti u parenhimu jetre.[4] Sve učestalija epidemije prekomerne telesne težine i gojaznosti utiče na porast prevalencije nealkoholne masne bolesti jetre, koja je sve uočljivija i uzrok porasta morbiditeta jetre. S druge strane, poremećaji lipida i pojava šećerne bolesti tipa 2[5] može povećati rizik od razvoja nealkoholne masne bolesti jetre.[6]

Dijagnoza nealkoholne masne bolesti jetre zahteva kombinaciju neinvazivnih i invazivnih metoda, u okviru kojih je transaminaza prihvaćena kao najbolji serumski marker oboljenja u skrining testovima jetre i značajne su za neinvazivnu dijagnozu oboljenja jetre uopšte, a posebno nealkoholne masne bolesti jetre. Ultrasonografija jetre je najjeftinija i najbolja neinvazivna metoda u dijagnostici kod sumnje na nealkoholnu masnu bolest jetre. Posle ultrazvuka, za definitivnu dijagnozu potrebno je uraditi biopsiju jetre (koju ne treba raditi kod pacijenata ispod 40 godina ako ne postoje indikacije za suprotno).

Osnovna terapija nealkoholne masne bolesti jetre je organizacija gubitka težine. Redukcija telesne težine od 10% i više koriguje aktivnost transaminaze i smanjuje hepatomegaliju. U ishrani se savetuje smanjenje unosa masti i ugljenih hidrata, a preporučuje se ishrana bogata biljnim vlaknima.[7][8]

Prognoza nealkoholne masne bolesti jetre zahteva procenu stadijuma bolesti (biopsija jetre i stepena disfunkcija jetre).

Pojmovi povezani sa NMBJ[uredi | uredi izvor]

Nealkoholna masna bolest jetre (NMBJ)

Uključuje spektar bolesti jetre kod bolesnika bez značajne potrošnje alkohola, u rasponu od steatoze jetre, steatohepatitisa, fibroze i, ciroze jetre i hepatocelularnog karcinoma.[9]

Nealkoholna masna jetra (NMJ)

Prisustvo steatoze jetre bez dokazanog patohistološko oštećenje hepatocita i bez znakova fibroze jetre

Nealkoholni steatohepatitis (NSH)

Prisustvo masne jetre i upale sa oštećenjem hepatociti sa ili bez prisustva fibroza jetre, visok rizik za cirozu jetre i hepatocelularni karcinom.

Ciroza jetre kao posledica nealkoholnog steatohepatitisa

Prisustvo ciroze jetre sa trenutnim ili prethodno dokazanim postojanjem nealkoholnog steatohepatitisa - NASH ciroza jetre.

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Prevalencija bezalkoholne masne bolesti jetre u 2019. godini.

Incidenca nealkoholne masne bolesti jetre brzo raste, zajedno sa gojaznošću i šečernom bolesti, i postala je najčešći uzrok bolesti jetre u razvijenim zemljama, kod odraslih, tinejdžera i dece.[10][11]

Procenat ljudi sa nealkoholnom masnom bolesti jetre kreće se od 9% do 36,9% u različitim delovima sveta.[12] Otprilike 20% stanovnika u Sjedinjenim Američkim Državama i 25% stanovnika azijsko-pacifičke populacije ima bezalkoholnu masnu jetru.[10] Slična prevalencija se može naći u Evropi, iako je dostupno manje podataka.[11] Nealkoholna masna bolest jetre je najčešći na Bliskom istoku (32%) i Južnoj Americi (30%), dok Afrika ima najniže stope (13%).[11] U poređenju sa 2000-im, nealkoholna masna jetra i nealkoholni steatohepatitis su se povećali 2 i 2,5 puta tokom 2010-ih u SAD.[13]

Nealkoholna masna bolest jetre i nealkoholni steatohepatitis su rasprostranjeniji kod Hispanoamerikanaca – što se može pripisati visokoj stopi gojaznosti i dijabetesa tipa 2 u Hispano populaciji, srednjem kod belaca, a najnižem kod crnaca.[11]

Primećeno je da je nealkoholna masna bolest jetre dvostruko češća kod muškaraca nego kod žena.[14] Za teško gojazne osobe, prevalencija nealkoholne masne bolesti jetre raste preko 90%, a za one sa dijabetesom preko 60%, a do 20% kod ljudi normalne težine.[11]

Nealkoholna masna bolest jetre je prisutan kod 65% do 90% ljudi koji su imali barijatrijsku operaciju, a do 75% njih ima nealkoholni steatohepatitis.[15] Studije ultrazvuka i protonske NMR spektroskopije sugerišu da je oko 25% populacije zahvaćeno nealkoholnom masnom bolesti jetre ili nealkoholnim steatohepatitisom.[16]

Iako je bolest obično povezana sa gojaznošću, značajan procenat obolelih je normalne težine ili mršav. Mršave osobe nealkoholna masna bolest jetre pogađa - između 10 i 20% Amerikanaca i Evropljana i približno 25% Azijata, iako neke zemlje imaju veću incidencu (npr Indija ima veoma visok udeo mršavih u nealkoholnoj masnoj bolest jetri a skoro da nema gojaznih sa nealkoholnom masnom bolesti jetre). Dakle, ljudi sa nealkoholnom masnom bolesti jetre zaslužuju razmatranje za lečenje bez obzira na prisustvo ili odsustvo gojaznosti. [16]

Kod dece uzrasta od 1 do 19 godina, utvrđeno je da je prevalenca nealkoholne masne bolesti jetre približno 8% u opštoj populaciji do 34% u studijama sa podacima iz klinika za gojaznost dece.[17]

Veruje se da je većina kriptogene ciroze posledica nealkoholnog steatohepatitisa.[16] Očekuje se da će se prevalencija nealkoholne masne bolesti jetre stalno povećavati, sa 25% u 2018. na projektovanih 33,5% ljudi sa nealkoholna masna bolest jetre na globalnom nivou u 2030. godini, a sa 20% na projektovanih 27% onih sa nealkoholnom masnom bolest jetre će napredovati do nealkoholnog steatohepatitisa.[18]

Etiopatogeneza[uredi | uredi izvor]

Stadijumi u razvoju bolesti

Entiteti[uredi | uredi izvor]

Nealkoholna masna bolesti jetre uključuje dva glavna entiteta:

Nealkoholna masna jetra - NAMJ), koja je do nedavno smatrana se beznačajnim nalazom i benignom promenom parenhima jetre sa zanemarljivim rizikom za uznapredoval i brozu insuficijenciju jetre,

Nealkoholni steatohepatitis – NASH, koji za razliku od NAMJ pokazuje tendenciju prema progresiji fibroze sa visokom stopom rizika za progresivnu fibrozu i ciroza jetre.[19]

Nedavne studije i meta-analize ukazuju na to da pacijenti sa bezalkoholnom masnom jetrom (NAMJ) imaju povećan rizik za progresije ka cirozi jetre i razvoju hepatocelularnog karcinoma (HCK).[19][20][21]

Etiologija nealkoholne masne bolesti jetre je još uvek nepoznata. Postoje dobro poznati faktori rizika kao što su:

Patofiziologija još nije u potpunosti razjašnjena, ali najšire prihvaćena „teorija dva udarca“:

„Prvi udarac” - podrazumeva nakupljanje masti, pre svega triglicerida i masnih kiselina, koje nastaje kao posledica insulinske rezistencije.

„Drugi udarac“ - podrazumeva β oksidaciju masnih kiselina sa ekspresijom proinflamatornih citokina koja dovodi do apoptoze ili nekroze hepatocita praćene inflamacijom i posledičnom fibrozom.

Mitohondrije, oksidativni stres i nealkoholna masna bolest jetre[uredi | uredi izvor]

Prema hipotezi o „višestrukim udarcima“, nekoliko faktora može istovremeno delovati u progresiji nealkoholne masne bolesti jetre (NAFLD). Povećani nitrooksidativni (nitrozo-oksidativni) stres može se smatrati jednim od glavnih faktora koji doprinose razvoju i riziku od progresije nealkoholne masne bolesti jetre do nealkoholnog steatohepatitisa (NASH) koji karakteriše upala i fibroza. Štaviše, više puta se postuliralo da su mitohondrijalne abnormalnosti usko povezane sa razvojem i napredovanjem steatoze jetre i patogenezom nealkoholne masne bolesti jetre. Međutim, teško je sa sigurnošću utvrditi da li su mitohondrijska disfunkcija ili oksidativni stres primarni događaji ili jednostavna posledica razvoja nealkoholne masne bolesti jetre. U jednu ruku, povećanje akumulacije lipida u hepatocitima moglo bi izazvati širok spektar efekata od blagog do ozbiljnog oštećenja mitohondrija sa negativnim uticajem na sudbinu ćelije. Ovo može pokrenuti kaskadu događaja, uključujući povećanje proizvodnje ćelijskih reaktivnih azotnih vrsta (RNS) i reaktivnih vrsta kiseonika (ROS) koje promovišu progresiju bolesti od jednostavne steatoze do težih faza nealkoholne masne bolesti jetre.[22]

S druge strane, napredujuća mitohondrijalna bioenergetska katastrofa i manifestacija oksidativnog stresa mogu se smatrati pratećim događajima u širokom spektru abnormalnosti uočenih tokom prelaska sa NAFL na NASH i ciroze. Trenutno razumevanje patogeneze nealkoholne masne bolesti jetre i pojašnjava da li su mitohondrijalna disfunkcija i ROS/RNS krivci ili posmatrači progresije nealkoholne masne bolesti jetre. uključuju povećanje proizvodnje ćelijskih reaktivnih azotnih vrsta (RNS) i reaktivnih vrsta kiseonika (ROS) koje promovišu progresiju bolesti od jednostavne steatoze do težih stadijuma nealkoholne masne bolesti jetre.[22]

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Većina pacijenata je klinički asimptomatska. Takvi pacijenti se otkrivaju slučajno tokom rutinskih pregleda ili poseta lekaru iz nekog drugog razloga.

Kod manjeg broja pacijenata javljaju se nespecifični simptomi kao što su:

  • umor,
  • slabost,
  • bol ispod desnog rebarnog luka.

Hepatomegalija se kod pacijenata može uočiti tokom fizikalnog pregleda, a pojava splenomegalije je često prvi znak portalne hipertenzije i uznapredovale bolesti jetre.[23]

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Detaljna medicinska istorija bolesti i dobar fizički pregled mogu pružiti korisne informacije na osnovu kojih otkrivanje neki od alternativnih uzroka nealkoholne masne bolesti jetre, omogućava da se izbegnu dodatne nepotrebne pretrage, a samim tim racionalno planirati dalje procedure za potvrđivanje dijagnoze.[24][19][20]

Kriterijumi za postavljanje dijagnoze NMBJ
Kriterijum Opis
Odsustvo potrošnje značajne količine alkohola
  • manje od 40 grama nedeljno
Isključujući druge uzroke steatoze jetre i hronične bolesti jetre
  • lekovi,
  • HBV, HCV (isključeno serološkim putem),
  • autoimune bolesti (autoimuni hepatitis,primarna bilijarna ciroza, primarna sklerozirajući holangitis),
  • metaboličke bolesti (Vilsonova bolest, hemohromatoza, nedostatak alfa 1-antitripsina)
Isključivanje drugih mogućih uzroka steatoze jetre
  • trudnoća,
  • gladovanje,
  • potpuna parenteralna ishrana.
Dokaz imidžing metodama
  • ultrasonografija,
  • kompjuterizovana tomografija,
  • magnetna rezonantna tomografija.
Kao slikovna dijagnostička metoda u diferencijalnoj dijagnostici NMBJ koristi se MRT tomografija

Dijagnoza nealkoholne masne bolesti jetre se zasniva na principu isključenja. Nakon isključivanja alkohola i lekova kao mogućeg uzroka steatoze jetre, serologija mora se isključiti hronično oštećenje jetre izazvano HBV i HCV. U slučaju negativnih rezultata treba misliti na ređe i neobičnije uzroke oboljenja jetre oštećenja kao što su: autoimune bolesti jetre (autoimuni hepatitis, primarna bilijarna ciroza, primarni sklerozirajući holangitis) i metaboličke bolesti (Vilsonova bolest bolest, hemohromatoza, nedostatak alfa 1-antitripsina); kao i mogućnost pojave nealkoholne masne bolesti jetre u trudnoći, izgled hranjenje i kompletna parenteralna ishrana. Kao slikovne dijagnostičke metode koriste se ultrasonografija, kompjuterizovana tomografija i magnetna rezonantna tomografija ali treba napomenuti da nijedna od navedenih dijagnostika nije dovoljno osetljiva ili specifična, zbog čega se dijagnoza potvrđuje isključivo biopsijom jetre.[24][19][20]

Biopsija jetre
Mala količina tkiva koja se uzima iz jetre prilikom biopsije, ispituje se pod mikroskopom
Mikrofotografija nealkoholne masne bolesti jetre, koja pokazuje izraženu steatozu (mast u ćelijama jetre izgleda belo; vezivno tkivo, plavo). Trihromska mrlja.

Biopsija jetre (pregled uzorka tkiva jetre pod mikroskopom) jedini je široko prihvaćen test (zlatni standard) za definitivnu dijagnozu i razlikovanje nealkoholne masne bolesti jetre (uključujući NAFL i NASH) od drugih oblika oboljenja jetre i može se koristiti za procenu ozbiljnosti upale i rezultujuće fibroze. Međutim, pošto je većina ljudi pogođenih nealkoholnom masnom bolesti jetre verovatno asimptomatska, biopsija jetre predstavlja preveliki rizik za rutinsku dijagnozu, pa se preferiraju druge metode, kao što su ultrazvuk jetre ili MR jetre. Za mlade ljude, smernice preporučuju ultrasonografiju jetre, mada biopsija jetre ostaje najbolji dokaz.[25]

Biopsija jetre je takođe zlatni standard za otkrivanje fibroze jetre i procenu njenog napredovanja.[26] Rutinski testovi krvi za funkcije jetre nisu dovoljno osetljivi da otkriju nealkoholnu masnu bolesti jetre, a biopsija je jedina procedura koja može pouzdano razlikovati NAFL od NASH.[27]

Postoji nekoliko tehnika biopsije jetre koje su dostupne za dobijanje tkiva jetre. Perkutana biopsija jetre ostaje najčešća praksa. Biopsije se takođe mogu izvoditi transvenoznim putem, bilo tokom operacije ili laparoskopijom, posebno za osobe sa kontraindikacijama za perkutani pristup. Biopsija jetre takođe može biti vođena slikom, u realnom vremenu ili ne, što se preporučuje za neke kliničke situacije kao što su osobe sa poznatim intrahepatičnim lezijama, prethodne intraabdominalne operacije koje mogu imati adhezije, mala jetra koja je teška za pristup, gojaznih ljudi i osoba sa evidentnim ascitetom. Vitalni znaci se moraju često pratiti nakon toga (najmanje svakih 15 minuta u satu nakon biopsije).[26]

Prema AASLD smernicama, biopsija jetre se može razmotriti kod ljudi sa nealkoholne masne bolesti jetre koji su pod povećanim rizikom od steatohepatitisa sa ili bez uznapredovale fibroze, ali samo kada su isključene sve druge konkurentne hronične bolesti jetre (kao što je alkoholna bolest jetre). Prisustvo metaboličkog sindroma, ili krute jetre (mereno prolaznom elastografijom kontrolisanom vibracijom ili MRE) može da identifikuje osobe koje su pod većim rizikom od steatohepatitisa ili uznapredovale fibroze.[25]

AASLD i ICD-11 smatraju da klinički korisno izveštavanje o patologiji razlikuje „između NAFL (steatoze), NAFL sa inflamacijom i NASH (steatoza sa lobularnom i portalnom inflamacijom i hepatocelularnim baloniranjem)“ pri čemu se opisuje prisustvo ili odsustvo fibroze i opciono komentariše ozbiljnost.[25]

EASL preporučuje algoritam inhibicije progresije masne jetre (FLIP) za ocenjivanje baloniranja i klasifikaciju povrede jetre povezane sa NAFLD-om, kao i korišćenje rezultata NAFLD aktivnosti (NAS) za ocenjivanje težine NASH, a ne za njegovu dijagnozu. Oni takođe smatraju da je rezultat steatoze, aktivnosti i fibroze (SAF) tačan i ponovljiv sistem bodovanja.[27] AASLD preporučuje korišćenje NAS sistema bodovanja sa ili bez SAF skora ako se smatra odgovarajućim.[25] Azijsko-pacifička radna grupa za NAFLD ne savetuje upotrebu NAS, jer se smatra neinformativnim za NAFLD i neprikladnim za dijagnostikovanje NASH.[15]

Za procenu fibroze jetre, perkutana biopsija jetre, sa ili bez vođenja slike, kontraindikovana je kod nekooperativnih ljudi.[26]

Transjugularna biopsija jetre je indikovana za svaku osobu sa difuznom bolešću jetre kojoj je potrebna biopsija, ali ima kontraindikaciju za perkutanu biopsiju ili je potrebna hemodinamska procena u dijagnostičke svrhe.

Transvenozna biopsija jetre preporučuje se umesto perkutanog pristupa kod ljudi sa klinički evidentnim ascitesom, iako je perkutana biopsija prihvatljiv alternativni pristup nakon uklanjanja ascitesa.[26]

Praćenje toka bolesti

Prilikom praćenja nealkoholne masne bolesti jetre najčešće se koristi sekvencijalno praćenje aminotransferaza u periodu dužem od šest meseci sa odnosom AST:ALT manjim od 1. U nekim slučajevima može doći do povećanja alkalne fosfataze i gama-glutamil transpeptidaza.

Nealkoholna masna bolest jetre takođe zahteva periodično praćenje vrednosti arterijskog pritiska, lipidograma, kreatinina u serumu, albuminurije i vrednosti glukoze i HbA1c u svrhu lečenja povezanih bolesti metabolizma.[28][29]

Terapija[uredi | uredi izvor]

Pošto nealkoholna masna bolesti jetre nema optimalnu terapiju u lečenju nealkoholne masne bolesti jetre danas je primarni cilj terapije usmeren na modifikaciju životnog stila što uključuje smanjenje telesne težine i povećanu fizičku aktivnosti.[30][19] [20][21]

Kako nealkoholna masna bolest jetre nije bolest koja isključivo zahvata jetru već je povezana i sa puno drugih ekstrahepatičnih bolesti kao što su kardiovaskularne bolesti, šećerna bolest tipa 2 i hroničnim bolestima bubrega, njena terapija zahteva multidisciplinarni pristup.[31]

Rano prepoznavanje bolesti i rani početak terapije

Rano prepoznavanje nealkoholne masne bolesti jetre je od velike važnosti za blagovremeno, pravilno i uspešno lečenje, jer većina bolesnika sa nealkoholnom masnom bolesti jetre je gojazna i bolesna od metaboličkog sindroma, pa je lečenje usmerena ka povezanim metaboličkim poremećajima kao što su hiperglikemija i hiperlipidemija, prvenstveno promenom životnih navika, a zatim i farmakoterapijom.[32]

Godine 1993. fondacija Oldways je, u saradnji sa Harvardskom školom javnog zdravlja (Harward School of Public Health) i Svetskom zdravstvenom organizacijom kreirao piramidu mediteranske ishrane, koja se smatra najzdravijom ishranom na svetu.
Mediteranska ishrana

Neka istraživanja pokazuju da je gubitak 10% telesne težine optimalno za prve znakove patohistološkog poboljšanja u uzorcima biopsije tkiva jetra.[33] U održavanju odgovarajuće telesne težine važna je i promena u ishrani. S obzirom na savremene vidove ishrane Mediteranska ishrana se pokazala kao odgovarajuća terapijska opcija povezana sa promene načina života. Mediteranska dijeta uz povećanu fizičku aktivnost može igrati glavnu ulogu u prevenciji i lečenju kardiovaskularnih i metaboličkih poremećaja.[32]

Antioksidantna terapija E vitaminom

Određene studije su ukazale i na značaj unosa vitamina E kao važnog antioksidansa, čija dnevna doza od 800 IJ pokazala je značajno poboljšanje u biopsiji tkiva jetre kod bolesnika koji boluju od nealkoholne masne bolesti jetre.[34]

Terapija pioglitazonom i ursodeoksiholnom kiselinom

Pioglitazon je indikovan kao tretman druge ili treće linije za dijabetes tipa 2. Može se indikovati kao monoterapija, dvostruka ili trostruka oralna terapija kod odraslih pacijenata koji ne mogu da koriste metformin i kod onih kod kojih nije postignuta adekvatna kontrola glikemije uprkos lečenje maksimalnom podnošljivom dozom metformina, ili sulfonilureje, ili oboje. Pioglitazon je takođe indikovan u kombinaciji sa insulinom kod odraslih pacijenata sa dijabetesom tipa 2 kod kojih se insulinom ne postiže adekvatna kontrola glikemije i kod kojih metformin neprikladan zbog kontraindikacija ili netolerancije.

Smanjeno lučenje žučnih kiselina u holestazi dovodi do njihovog nagomilavanja u jetri i samim tim do oštećenja njenog tkiva.  Oštećenje jetre uzrokovano žučnim kiselinama može se uspešno lečiti ursodeoksiholnom kiselinom (UDCA), koja je netoksična kiselina.  UDCA potiskuje toksične žučne kiseline iz enterohepatične cirkulacije i iz receptora na ćelijskim organelama, gde ove kiseline izazivaju oštećenje hepatocita.  Efikasnost UDCA se ističe u lečenju primarne bilijarne ciroze kao i u lečenju brojnih drugih oboljenja jetre kod kojih je prisutna holestaza.

Mnoge studije su polagale velike nade u terapiju pioglitazonom i ursodeoksiholnom kiselinom, ali zbog slabog kliničkog odgovora, navedeni lekovi se ne koriste u rutinskoj medicinskoj praksi.[35][36][37]

Barijatrijska hirurgija

Kod patološki gojaznih pacijenata treba istaći značaj barijatrijske hirurgije, ili operacija u vidu smanjenja zapremine želuca ako drugi oblici lečenja ne postižu željene rezultate,[38] Nakon barijatrijske operacije, pacijenti ne mogu da konzumiraju velike količine hrane, jer je zapremina želuca drastično smanjena, uglavnom za oko 70-80%.[39]

Kod patološki gojaznih pacijenata može se primeniti barijatrijska hirurgija koja je u savremenoj medicini postala zlatni standard u lečenju patološke gojaznosti.
Terapija inkretinskim lekovima

Inkretini su grupa metaboličkih hormona koji stimulišu smanjenje nivoa glukoze u krvi. Inkretini se oslobađaju nakon jela i povećavaju lučenje insulina koji se oslobađa iz beta ćelija pankreasa sa Langerhansovih ostrva mehanizmom koji zavisi od glukoze u krvi.

GLP-1 analog i DPP-4 inhibitor

O inkretinama se prvi put govorilo početkom 20. veka kada su naučnici Bejls i Starling primetili da neke supstance koje luče creva mogu da stimulišu lučenje insulina iz pankreasa. Tada su kiseli ekstrakti sluzokože dvanaestopalačnog creva, koji su trebalo da sadrže gastrointestinalne peptide, uključeni u terapiju pojedinih pacijenata obolelih od dijabetesa, a samim tim i za povećanje lučenja insulina.

Na osnovu eksperimentalnih i kliničkih podataka terapije na inkretine (GLP-1 analog i DPP-4 inhibitori) ukazuju da se mogu smatrati novom opcijom lečenja NASH, posebno kod pacijenata koji boluju od šećerna bolesti. Stoga se ovaj koncept lečenja usavršavao i ispitivao skoro sto godina i svoju punu afirmaciju doživeo početkom 21. veka. Naime, 2006. godine FDA (SAD) je odobrila prvo sredstvo za oralnu primenu iz kategorije inkretinskih lekova. Ubrzo su inhibitori DPP-4 pozicionirani kao veoma važni u lečenju dijabetes melitusa tip 2 i kao takvi našli su svoje mesto u svim nacionalnim smernicama dobre kliničke prakse. Međutim potrebna su dalja istraživanja kako bi se inkretini uveo kao rutinski lek terapiji nealkoholne masne bolesti jetre.[40]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Eslam, M; Sanyal, AJ; George, J; an international consensus panel. (7. 2. 2020). „MAFLD: A consensus-driven proposed nomenclature for metabolic associated fatty liver disease.”. Gastroenterology. 158 (7): 1999—2014.e1. PMID 32044314. doi:10.1053/j.gastro.2019.11.312 Slobodan pristup. 
  2. ^ Jensen, Thomas; Abdelmalek, Manal F.; Sullivan, Shelby; Nadeau, Kristen J.; Green, Melanie; Roncol, Carlos; Nakagawa, Takahiko; Kuwabara, Masanari; Sato, Yuka; Kang, Duk-Hee; Tolan, Dean R.; Sanchez-Lozada, Laura G; Rosen, Hugo R.; Lanaspa, Miguel A.; Diehl, Anna Mae; Johnson, Richard J. (2018). „Fructose and Sugar: A Major Mediator of Nonalcoholic Fatty Liver Disease”. HHS Author Manuscripts. 68 (5): 1063—1075. PMC 5893377 Slobodan pristup. PMID 29408694. doi:10.1016/j.jhep.2018.01.019. 
  3. ^ Dulai S., Parambir; Singh, Siddgarth; Petel, Janki; Soni, Meera; Prokop, Larry J.; Younossi, Zobair; Sebastiani, Giada; Ekstedt, Mattias; Hagstrom, Hannes; Nasr, Patrik; Stal, Per; Wong, Vincent Wai-Sun; Kechagias, Stergios; Hultcrantz, Rolf; Loomba, Rohit (2017). „Increased risk of mortality by fibrosis stage in non-alcoholic fatty liver disease: Systematic Review and Meta-analysis”. HHS Author Manuscripts. 65 (5): 1557—1565. PMC 5397356 Slobodan pristup. PMID 28130788. doi:10.1002/hep.29085. 
  4. ^ World Health Organization. Obesity: preventing and managing the global epidemic. Geneva, June 3–5, 1997: WHO, 1998.
  5. ^ Silverman, J.F.O., Brien, K.F., Long, S., et.al. (1990) Liver pathology in morbidly obese patients with and without diabetes. Am J Gastroenterol, 85: 1329-1355
  6. ^ Petrović, M. (2013) 'Nealkoholna masna bolest jetre - prevalenca, rizikofaktori i prevencija', Zdravstvena zaštita, 42(4), pp. 41-50.
  7. ^ Lindor KD, Kowdley KV, Heathcote EJ et.al. Ursodeoxycholic acid for treatment of non-alcoholic steatohepatitis results of a randominizer trial. Hepatology 2004; 39: 770–778.
  8. ^ Lavine JE. Vitamin E treatment of nonalcoholic steatohepatitis in children: A pilot study. J. Pediatr 2000; 136: 734–738.
  9. ^ Shetty, Shrimati; Sharma, Nitika; Ghosh, Kanjaksha (2016-03-01). "Epidemiology of hepatocellular carcinoma (HCC) in hemophilia". Critical Reviews in Oncology/Hematology. 99: 129–133.
  10. ^ a b DHANJAL, Adonia (2019-09-25). „Obesity epidemic results in Non-Alcoholic Fatty Liver Disease (NAFLD) becoming the most common cause of liver disease in Europe.”. EASL-The Home of Hepatology. (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-24. 
  11. ^ a b v g d Younossi Z, Anstee QM, Marietti M, Hardy T, Henry L, Eslam M, et al. (January 2018). "Global burden of NAFLD and NASH: trends, predictions, risk factors and prevention". Nature Reviews. Gastroenterology & Hepatology. 15 (1): 11–20.
  12. ^ Hilden M, Christoffersen P, Juhl E, Dalgaard JB (1977). "Liver histology in a 'normal' population--examinations of 503 consecutive fatal traffic casualties".Scandinavian Journal of Gastroenterology. 12 (5): 593–7.
  13. ^ Kabbany MN, Conjeevaram Selvakumar PK, Watt K, Lopez R, Akras Z, Zein N, et al. (April 2017). "Prevalence of Nonalcoholic Steatohepatitis-Associated Cirrhosis in the United States: An Analysis of National Health and Nutrition Examination Survey Data". The American Journal of Gastroenterology. 112 (4): 581–587.
  14. ^ Chalasani N, Younossi Z, Lavine JE, Charlton M, Cusi K, Rinella M, et al. (January 2018). "The diagnosis and management of nonalcoholic fatty liver disease: Practice guidance from the American Association for the Study of Liver Diseases" (PDF). Hepatology (Professional society guidelines). 67 (1): 328–357
  15. ^ a b Chitturi S, Wong VW, Chan WK, Wong GL, Wong SK, Sollano J, et al. (January 2018). "The Asia-Pacific Working Party on Non-alcoholic Fatty Liver Disease guidelines 2017-Part 2: Management and special groups". Journal of Gastroenterology and Hepatology (Professional society guidelines). 33 (1): 86–98.
  16. ^ a b v Wong VW, Chan WK, Chitturi S, Chawla Y, Dan YY, Duseja A, et al. (January 2018). "Asia-Pacific Working Party on Non-alcoholic Fatty Liver Disease guidelines 2017-Part 1: Definition, risk factors and assessment". Journal of Gastroenterology and Hepatology (Professional society guidelines). 33 (1): 70–85.
  17. ^ Anderson, Emma L.; Howe, Laura D.; Jones, Hayley E.; Higgins, Julian P. T.; Lawlor, Debbie A.; Fraser, Abigail (2015). „The Prevalence of Non-Alcoholic Fatty Liver Disease in Children and Adolescents: A Systematic Review and Meta-Analysis”. PLOS ONE. 10 (10): e0140908. Bibcode:2015PLoSO..1040908A. PMC 4626023 Slobodan pristup. PMID 26512983. doi:10.1371/journal.pone.0140908 Slobodan pristup. .
  18. ^ Estes, Chris; Razavi, Homie; Loomba, Rohit; Younossi, Zobair; Sanyal, Arun J. (2018). „Modeling the epidemic of nonalcoholic fatty liver disease demonstrates an exponential increase in burden of disease”. Hepatology. 67 (1): 123—133. PMC 5767767 Slobodan pristup. PMID 28802062. doi:10.1002/hep.29466. .
  19. ^ a b v g d 2. Singh S, Allen AM, Wang Z, Prokop LJ, Murad MH, Loomba R. Fibrosis Progression in Nonalcoholic Fatty Liver vs Nonalcoholic Steatohepatititis: A Systematic Review and Meta-analysis of Paired-Biopsy Studies. Clin Gastroenterol Hepatol 2015; 13: 643-54.
  20. ^ a b v g 3. Etsuko H, Makiko T, Katsutoshi T. Characteristics and diagnosis of NAFLD/NASH. J Gastroenteroly Hepatol 2013; Hashimoto, Etsuko; Taniai, Makiko; Tokushige, Katsutoshi (2013). „Characteristics and diagnosis of <SCP>NAFLD</SCP>/<SCP>NASH</SCP>”. Journal of Gastroenterology and Hepatology. 28: 64—70. PMID 24251707. S2CID 1986581. doi:10.1111/jgh.12271. .
  21. ^ a b 4. Streba LA, Vere CC, Rogoveanu I, Streba CT. Nonalcoholic fatty liver disease, metabolic risk factors, and hepatocellular carcinoma: an open question. World J Gastroenterol 2015; 21: 4103-10.
  22. ^ a b Karkucinska-Wieckowska, Agnieszka; Simoes, Ines C. M.; Kalinowski, Piotr; Lebiedzinska-Arciszewska, Magdalena; Zieniewicz, Krzysztof; Milkiewicz, Piotr; Górska-Ponikowska, Magdalena; Pinton, Paolo; Malik, Afshan N. (2022). „Mitochondria, oxidative stress and nonalcoholic fatty liver disease: A complex relationship”. European Journal of Clinical Investigation. 52 (3): e13622. ISSN 1365-2362. doi:10.1111/eci.13622. hdl:10316/103977. 
  23. ^ Milić S, Stimac D. Nonalcoholic fatty liver disease/steatohepatitis: epidemiology, pathogenesis, clinical presentation and treatment. Dig Dis 2012; 30: 158-62.
  24. ^ a b Chalasani N, Younossi Z, Lavine JE i sur. h e Diagnosis and Management od Non-Alcoholic Fatty Liver Diseade: practice Guideline by the American Association for the Study of Liver Diesases, American College of Gastroenterology, and the American Gastroenterological Association. Hepatology 2012; 55: 2003-5.
  25. ^ a b v g Chalasani N, Younossi Z, Lavine JE, Charlton M, Cusi K, Rinella M, et al. (January 2018). "The diagnosis and management of nonalcoholic fatty liver disease: Practice guidance from the American Association for the Study of Liver Diseases" (PDF). Hepatology (Professional society guidelines). 67 (1): 328–357.
  26. ^ a b v g Shiha G, Ibrahim A, Helmy A, Sarin SK, Omata M, Kumar A, et al. (January 2017). "Asian-Pacific Association for the Study of the Liver (APASL) consensus guidelines on invasive and non-invasive assessment of hepatic fibrosis: a 2016 update". Hepatology International (Professional society guidelines). 11 (1): 1–30.
  27. ^ a b European Association for the Study of the Liver (EASL); European Association for the Study of Diabetes (EASD); European Association for the Study of Obesity (EASO) (June 2016). "EASL-EASD-EASO Clinical Practice Guidelines for the management of non-alcoholic fatty liver disease". Journal of Hepatology (Professional society guidelines). 64 (6): 1388–402.
  28. ^ Ahmed, Monjur (2015). „Non-alcoholic fatty liver disease in 2015”. World Journal of Hepatology. 7 (11): 1450—1459. PMC 4462685 Slobodan pristup. PMID 26085906. doi:10.4254/wjh.v7.i11.1450 Slobodan pristup. 
  29. ^ Fielding CM, Angulo P. Hepatic steatosis and steatohepatitis: Are they really two distinct entities. Curr Hepatol Rep 2014; 13: 151-8.
  30. ^ Chalasani N, Younossi Z, Lavine JE i sur. h e Diagnosis and Management od Non-Alcoholic Fatty Liver Diseade: practice Guideline by the American Association for the Study of Liver Diesases, American College of Gastroenterology, and the American Gastroenterological Association. Hepatology 2012; 55: 2003-5.
  31. ^ Armstrong MJ, Adams LA, Canbay A, Syn WK. Extrahepatic complications of nonalcoholic fatty liver disease. Hepatology 2014; 59: 1174-97.
  32. ^ a b Thoma C, Day CP, Trenell MI. Lifestyle interventions for the treatment of non-alcoholic fatty liver disease in adults: a systematic review. J Hepatol 2012; 56: 255-66.
  33. ^ Chalasani N, Younossi Z, Lavine JE i sur. h e diagnosis and management of non-alcoholic fatty liver disease: practice guideline by the American Association for the Study of Liver Diseases, American College of Gastroenterology, and the American Gastroenterological Association. Am J Gastroenterol 2012; 107: 811-26.
  34. ^ Filozof, Claudia; Goldstein, Barry J.; Williams, Richard N.; Sanyal, Arun (2015). „Non-Alcoholic Steatohepatitis: Limited Available Treatment Options but Promising Drugs in Development and Recent Progress Towards a Regulatory Approval Pathway”. Drugs. 75 (12): 1373—1392. PMC 4532706 Slobodan pristup. PMID 26201461. S2CID 9612235. doi:10.1007/s40265-015-0437-3. .
  35. ^ Chalasani, Naga P.; Sanyal, Arun J.; Kowdley, Kris V.; Robuck, Patricia R.; Hoofnagle, Jay; Kleiner, David E.; Ünalp, Aynur; Tonascia, James; NASH CRN Research Group (2009). „Pioglitazone versus vitamin e versus placebo for the treatment of non-diabetic patients with non-alcoholic steatohepatitis: PIVENS trial design”. Contemporary Clinical Trials. 30 (1): 88—96. PMC 2929909 Slobodan pristup. PMID 18804555. doi:10.1016/j.cct.2008.09.003. 
  36. ^ Dufour, J. F.; Oneta, C. M.; Gonvers, J. J.; Bihl, F.; Cerny, A.; Cereda, J. M.; Zala, J. F.; Helbling, B.; Steuerwald, M.; Zimmermann, A.; Swiss Association for the Study of the Liver (2006). „Randomized placebo-controlled trial of ursodeoxycholic acid with vitamin e in nonalcoholic steatohepatitis”. Clinical Gastroenterology and Hepatology : The Official Clinical Practice Journal of the American Gastroenterological Association. 4 (12): 1537—1543. PMID 17162245. doi:10.1016/j.cgh.2006.09.025. 
  37. ^ Leuschner, Ulrich F. H.; Lindenthal, Birgit; Herrmann, Günter; Arnold, Joachim C.; Rössle, Martin; Cordes, Hans-Jörg; Zeuzem, Stefan; Hein, Jasper; Berg, Thomas; NASH Study Group (2010). „High-dose ursodeoxycholic acid therapy for nonalcoholic steatohepatitis: A double-blind, randomized, placebo-controlled trial”. Hepatology. 52 (2): 472—479. PMID 20683947. S2CID 1472836. doi:10.1002/hep.23727. 
  38. ^ Chavez-Tapia, Norberto C.; Tellez-Avila, Felix I.; Barrientos-Gutierrez, Tonatiuh; Mendez-Sanchez, Nahum; Lizardi-Cervera, Javier; Uribe, Misael (2010). „Bariatric surgery for non-alcoholic steatohepatitis in obese patients”. Cochrane Database of Systematic Reviews. 2010 (1): CD007340. PMID 20091629. doi:10.1002/14651858.CD007340.pub2. .
  39. ^ Dr Djoković, Milorad (2021-08-04). „Šta je barijatrijska hirurgija?”. Hirurgija Dr Djoković. Pristupljeno 2023-01-25. 
  40. ^ Iwasaki, Tomoyuki; Yoneda, Masato; Inamori, Masahiko; Shirakawa, Jun; Higurashi, Takuma; Maeda, Shin; Terauchi, Yasuo; Nakajima, Atsushi (2011). „Sitagliptin as a Novel Treatment Agent for Non-Alcoholic Fatty Liver Disease Patients with Type 2 Diabetes Mellitus”. Hepatogastroenterology. 58 (112): 2103—2105. PMID 22024083. doi:10.5754/hge11263. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Неалкохолна_масна_болест_јетре&oldid=27442556”