Neuralgija
 | Ovaj članak je nedovršen. |
| Neuralgija | |
|---|---|
| Specijalnosti | neurologija |
Neuralgija ili neuropatski bol (od grč. reči neuron - nerv + algos - bol) neurološka je bolest izazvana lezijama perifernih nerava sa karakterističnim paroksizmalnim bolom i osećajem pečenja, u jednom ili više živaca (nerava) čiji se nervni završeci nalaze po celom telu.
Neuralgija može biti izazvana infekcojom, pritiskom susednih struktura, starenjem i drugim medicinskih stanjima, a lokalizovana u bilo kom delu tela.
Karakteriše se širokim spektrom bolova (od podnošljivih do veoma jakih, poput onih kod interkostalne neuralgije, neuralgije trigeminusa i glosofaringealne neuralgije. Napadi jakog bola kod neuralgije mogu trajati od nekoliko sekundi do nekoliko minuta.
Kako je podmukla po svojoj manifestaciji (prikrivajući se iza drugih bolesti), nuralgija se u vreme napada može zameniti sa osteohondrozom, bubrežnom kolikom, srčanim udarom i drugim bolnim sindromima. Iznenadni bolovi sa neuralgijom često izazivaju značajnu nelagodnost, ili kod dugog trajanja patološkog procesa, mogu dovesti do atrofije mišića.
Određeni lekovi i hirurške procedure mogu efikasno lečiti neuralgiju.[1]
Etiologija[uredi | uredi izvor]
Neuralgija ili neuropatski bol može se pojaviti iz različitih razloga, ali obično je uzrokovan povredom ili bolešću koja utiče na centralni nervni sistem (mozak i kičmenu moždinu) ili nerve koji idu do mišića i organa.
Uzrok mogu biti:
- hipotermija,
- produžena fizička aktivnost,
- povreda mozga, kičme ili nerava
- loše snabdevanje nerava krvlju
- teško trovanje alkoholom,
- fantomski bol nakon amputacije,
- nedostatak vitamina B12 ili tiamina (vitamina B1).
- grupa provokativnih faktora među koje spada upotreba jakih alkoholnih pića.
- kontakt sa olovom, živom,
- uzimanje određenih lekova koji negativno utiču na nervne korenove.
- inflamatorne bolesti mišićno-skeletnog sistema;[2][3]
- tumori različite etimologije;
- prisustvo bolesti kao što su multipla skleroza, ateroskleroza, šećerna bolest;
- narušeno snabdevanja krvlju nervnog tkiva i njegova hipoksija;
- hormonalni poremećaji u kičmi;
- prehlade (akutne respiratorne infekcije, grip);
- dug boravak u neprijatnom položaju;
- hirurške intervencije u predelu nerva itd.
- srčani udar
- lečenje raka zračenjem, operacijom ili hemoterapijom
- zarobljeni nervi, kao što je sindrom karpalnog tunela
Sve ovo zajedno dovodi do mikrotraume nervnih korena, a u teškim slučajevima, bolest zahvata i celo nervno stablo. Otuda i različit intenzitet neuropatskog bola.
U neka stanja povezana sa nervnim bolom spadaju i:
- Išijas - izazvan pritiskom na nerve donjeg dela leđa koji uzrokuje bol u nozi praćen osećajem uboda igla, utrnulost ili slabost u nozi.[4]
- Fibromialgija - sindrom hroničnog bola povezan sa bolom u različitim delovima tela. Uzrok nije dobro shvaćen, ali može biti izazvan emocionalnim stresom i lošim snom. Možda postoje i genetski faktori.
- Periferna neuropatija - koja se dešava kada su periferni nervi (nervi koji povezuju mozak i kičmenu moždinu sa ostatkom tela) oštećeni. Uzrokuju ga šećerna bolest, autoimune bolesti i druga stanja.
Faktori rizika za neuralgiju[uredi | uredi izvor]
Faktori rizika određuju se stanjem zdravlja i razlozima za razvoj patološkog stanja. Na primer, neuralgija trigeminusa pokreće sopstveni mehanizam zbog kompresije u lobanji. A ovo je samo jedan od mogućih faktora. Na listi su i povrede lobanje i vilično-temporalnog zgloba, urođene anomalije u razvoju kostiju, bolesti nervnog sistema (multipla skleroza, cerebralna paraliza, meningitis), nedostatak hranljivih materija u organizmu. Starost značajno povećava rizike, iako trigeminalna neuralgija može izgledati slično interkostalnoj neuralgiji kod bilo koje osobe. Psihoemocionalno preopterećenje, stres, endokrine patologije, hronični umor i helmintijaza - sve ovo je takođe na listi faktora rizika.
Vrste neuralgija[uredi | uredi izvor]
Trigeminalna neuralgija[uredi | uredi izvor]
Trigeminalna neuralgija je najčešći tip neuralgije, poznat i kao tic douloureux. Trigeminalni nerv inerviše različite delove lica, uključujući obraze i vilicu. Neuralgiju trigeminusa karakterišu iznenadni napadi bola koji obično pogađa samo jednu stranu lica. Ponekad osoba oseća bol i na obe strane lica, i to naizmenično. Bol može biti dovoljno jak da izazove grčeve mišića lica (tikove).[5]
Neuralgiju trigeminusa mogu da priovociraju i pretvore u mučne događaje, svakodnevne aktivnosti, kao što je pranje zuba ili brijanje, Čak i blagi povetarac koji duva u lice može izazvati bol. Poznati uzroci uključuju multiplu sklerozu ili tumore koji pritiskaju nerv. Najčešće obolevaju žene starije od 50 godina.
Okcipitalna neuralgija[uredi | uredi izvor]
Iritacija glavnog nerva koji polazi sa zadnje strane lobanje može izazvati okcipitalnu neuralgiju.[6] Ova vrsta glavobolje ili bola je tupa, pulsirajuća i lokalizovana na potiljku. Bol ponekad može uključivati i predeo čela. Sumnja se da napeti mišići ili ligamenti mogu pritisnuti nerv, izazivajući iritaciju, upalu i naknadni bol. Drugi uzroci mogu uključivati virusnu infekciju, povredu vrata ili loše držanje tela.[5]
Jezično-ždrelna neuralgija[uredi | uredi izvor]
Jezično-ždrelna neuralgija se sastoji od ponavljajućih napada jakog bola u zadnjem delu grla, predelu blizu krajnika, zadnjem delu jezika i delu uha. Bol je posledica oštećenja glosofaringealnog nerva, koji pokreće mišiće grla i prenosi informacije iz grla, krajnika i jezika do mozga.[7]
Jezično-ždrelna neuralgija, čiji je uzrok često nepoznat, redak je poremećaj, koji obično počinje nakon 40. godine života i češće se javlja kod muškaraca. Jezično-ždrelna neuralgija ponekad je i rezultat abnormalno pozicionirane arterije koja komprimira jezično-ždrelni nerv blizu mesta na kome izlazi iz moždanog stabla. Retko, uzrokovana je i tumorom u mozgu ili vratu.[7]
Klinička slika[uredi | uredi izvor]
Uobičajena klinička manifestacija neuralgije je bol. U zavisnosti od lokacije bola, određuje se vrsta bolesti. Najčešće neuralgije su vertebrogena, interkostalna (torakalgija) kod muškaraca i žena, kao i neuralgija trigeminalnog nerva. Intenzitet manifestacija i klinička slika zavise od uzroka koji je doveo do njene pojave. Kada bol traje duže od očekivanog vremena za zarastanje povrede (obično duže od 3 meseca), poznat je kao hronični bol.
Simptomi neuralgije mogu se manifestovati sa velikom dozom podmuklosti, pa ih ne treba potcenjivati.
Prema kliničkoj slici treba razlikovati primarnu od sekundarne neuralgije, kao i njen odnos sa drugim stanjima u telu.
- Primarna (esencijalna) neuralgija nastaje sama od sebe usled mehaničkog oštećenja nervnih stabala.
- Sekundarna neuralgija nije nezavisna bolest jer se razvija kao sporedni simptom osnovne bolesti.
Glavni simptomi i znaci neuralgije su sledeći: {{|}}* osećaj ukočenosti i trzanja mišića;
- neugodnost pri palpaciji glavnog mesta bola;
- svrab i peckanje pre početka napada;
- povećano znojenje u pazuhu;
- pojavljivanje i nestanak neprijatnih senzacija;
- otok i crvenilo kože;
- promene u osetljivosti kože.
Nervni bol se razlikuje od bola koji osećamo kada se posečemo ili opečemo (naziva se nociceptivni bol). Ta vrsta bola je obično oštar osećaj ili tup bol koji nestaje kada se tkivo zaceli.
Nervni bol se često opisuje kao osećaj pucanja, uboda ili pečenja. Koža može utrnuti na lagani dodir ili tople predmete. Ponekad stvari koje obično nisu bolne mogu izazvati bol (npr. kontakt sa posteljinom).
Neralgija može uticati na san, raspoloženje i dnevne aktivnosti.
Dijagnoza različitih vrsta neuralgije[uredi | uredi izvor]
Temeljni pregled je preduslov za kliničke manifestacije bolesti. Pre svega, potrebno je isključiti potencijalno mogući srčani udar, pneumoniju, pneumotoraks, osteohondrozu itd.
Nervni bol se razlikuje od bola koji osećamo kada se posečemo ili opečemo (naziva se nociceptivni bol). Ta vrsta bola je obično oštar osećaj ili tup bol koji nestaje kada se tkivo zaceli.[8]
Nervni bol se često opisuje kao osećaj pucanja, uboda ili pečenja. Koža može utrnuti na lagani dodir ili tople predmete. Ponekad stvari koje obično nisu bolne mogu izazvati bol (npr. kontakt sa posteljinom).[8]
Dijagnostičke metode obuhvataju sledeće:
- CT, MRI ili rendgenski snimak kičme
- laboratorijski testovi krvi (opšti i biohemijski);
- ultrazvučna dijagnostika;
- mijelografija (utvrđivanje stanja nervnih korena);
- magnetna rezonanca krvnih sudova mozga.
Terapija[uredi | uredi izvor]
Postoje dve opcije terapije: terapeutska i hirurška.
Medikamentna terapija[uredi | uredi izvor]
Lečenje lekovima je glavni metod za suzbijanje sindroma bola i eliminisanje uzroka njegovog nastanka. Zadatak je obnoviti funkciju nerva. Na listi lekova nalaze se: analgetici, nesteroidni antiinflamatorni lekovi, relaksanti mišića, antikonvulzivi.[9]
Kako je lečenje neuralgije složeno, ono uključuje i uzimanje većih doza vitamina B.
Možda će biti potrebna blokada zapaljenog nervnog stabla, koja se izvodi injekcijom, kortikosteroida i lokalnih anestetikaka koji se ubrizgavaju direktno na željenu lokaciju - neuralgija na levoj ili desnoj strani u ovom slučaju nije bitna.
Hirurška terapija[uredi | uredi izvor]
Hirurška intervencija kod neuralgije se vrši u prisustvu tumora, anatomskih defekata, kada postoji izražen faktor kompresije korena živaca.
Fizikalna terapija[uredi | uredi izvor]
Za vraćanje funkcionalnosti koristi se fizikalna terapija: infracrvena toplota, magnetoterapija, laserska terapija.
Prevencija neuralgije[uredi | uredi izvor]
Bolest je uvek lakše sprečiti nego izlečiti - poznato je pravilo medicine. Mere predostrožnosti se sastoje u blagovremenom javljanju neurologu za bilo kakve manifestacije bolesti. Iako postoji neuralgija na levoj ili desnoj strani tela - bolovi će biti isti.
U cilju prevencije neuralgije trebalo bi izbegavati hipotermiju, stres i ograničiti vežbanje na duže vreme. Sport treba da bude umeren. S obzirom na to da alkohol ima toksični efekat na telo i zdravlje, njegov unos minimizirati ili ga se potpuno odreći).
Boravak ograničiti na normalne temperaturne uslove, pridržavati se zdrave ishrane, pa tada npr. neuralgija grudnog koša neće pokazivati simptome.
Komplikacije[uredi | uredi izvor]
Svaka bolest nosi potencijalnu opasnost od komplikacija. Uvek postoji rizik, ali u ovom slučaju je direktno proporcionalan naporima da se eliminiše patologija koja je nastala.
Uz upalu trigeminalnog nerva, pacijent možete izgubiti sluh, dobiti upalu malog mozga, ataksiju (oštećenje nervnog sistema) i parezu mišića lica.
Interkostalna neuralgija desno i levo po simptomima je intenzivna, tako da se ne može zanemariti. Od podnošljivih paroksizmalnih bolova, situacija može radikalno preći u drugu fazu - hroničnu. Na ovoj pozadini, osoba je stalno u stresnom stanju. Čekanje na napade bola nije ništa manje iscrpljujuće od njihove stvarne manifestacije. Ako se neuralgija ne leči, fatalna komplikacija može biti poremećaj respiratorne funkcije, sve do potpunog prestanka disanja.
Mitovi i opasne zablude u lečenju neuralgije[uredi | uredi izvor]
Najopasnija zabluda je sposobnost pacijenta da će se sam izlečiti. Simptomi i terapija neuralgije su medicinski međusobno povezani. Ako se izabere pogrešna terapiju, pacijent može izgubiti vreme i prevesti bolest u hronično stanje.
Još jedno pogrešno shvatanje je da se takve patologije pojavljuju kod ljudi starijih od 40-50 godina. Iakom je starost jedan od bitnih faktor rizika, bilo koja osoba može pasti pod uticaj uobičajenih uzroka neuropatije (npr. kod banalne hipotermiji, stresa, umora, dizanja tegova itd).
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Understanding Neuralgia, a Type of Nerve Pain”. Healthline (na jeziku: engleski). 2018-08-28. Pristupljeno 2024-03-22.
- ^ Dinulos JGH. Warts, herpes simplex, and other viral infections. In: Dinulos JGH, ed. Clinical Dermatology. 7th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2021:chap
- ^ Whitley RJ. Chickenpox and herpes zoster (varicella-zoster virus). In: Bennett JE, Dolin R, Blaser MJ, eds. Mandell, Douglas, and Bennett's Principles and Practice of Infectious Diseases. 9th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2020:chap 136.
- ^ Legrand, Erick; Bouvard, Béatrice; Audran, Maurice; Fournier, Dominique; Valat, Jean Pierre (2007). „Sciatica from disk herniation: Medical treatment or surgery?”. Joint Bone Spine (na jeziku: engleski). 74 (6): 530—535. doi:10.1016/j.jbspin.2007.07.004.
- ^ a b Services, Department of Health & Human. „Neuralgia”. www.betterhealth.vic.gov.au (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-03-23.
- ^ „Okcipitalna neuralgija”. Bol.rs (na jeziku: srpski). 2023-01-08. Pristupljeno 2024-03-23.
- ^ a b „HeMED - Glosofaringealna neuralgija”. hemed.hr. Pristupljeno 2024-03-23.
- ^ a b „Nerve pain, explained”. NPS MedicineWise (na jeziku: engleski). 2018-01-29. Pristupljeno 2024-03-23.
- ^ Alex Mu 1, Erica Weinberg 2, Dwight E Moulin 3, Hance Clarke 4 Affiliations Pharmacologic management of chronic neuropathic pain: Review of the Canadian Pain Society consensus statement PMID: 29138154 PMCID: PMC5685445
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Katirji B. Disorders of peripheral nerves. In: Jankovic J, Mazziotta JC, Pomeroy SL, Newman NJ, eds. Bradley and Daroff’s Neurology in Clinical Practice. 8th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2022:chap 106.
- Scadding JW, Koltzenburg M. Painful peripheral neuropathies. In: McMahon SB, Koltzenburg M, Tracey I, Turk DC, eds. Wall and Melzack's Textbook of Pain. 6th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2013:chap 65.
- Smith G, Shy ME. Peripheral neuropathies. In: Goldman L, Schafer AI, eds. Goldman-Cecil Medicine. 26th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2020:chap 392.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Klasifikacija | |
|---|---|
| Spoljašnji resursi |
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
