Антиепилептик

Из Википедије, слободне енциклопедије

Антиепилептици (Антиконвулсанти) су лекови који се користе у лечењу епилепсије.[1] [2] До данас је познат велики број супстанци које су након адекватних клиничких студија заузеле своје место у палети лекова против епилепсије. Међу најчешће коришћеним лековима налазе се фенобарбитон, валпроинскаа киселина и њени соли валпроати, карбамазепин, примидон, клобазам и други. У последњој декади дведесетог века на фармацеутском тржишту су се појавили тзв. нови антиепилептици који по својој ефикасности не премашују своје претходнике, али имају значајније мање нежељених дејстава.

У групи нових антиепилептика налазе се ламотригин, топирамат, леветирацетам, зонисамид, прегабалин и неки ређе коришћени лекови (вигабатрин, окскарбамазепин).[3]

Извори[уреди]

  1. Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11 ed.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803. 
  2. Група аутора (2006). Ненад Угрешић. ed. Фармакотерапијски водич 3. Београд. Архивирано из оригинала на датум 15. 7. 2011.. 
  3. Група аутора (2007). Љиљана Ивановић. ed. Регистар лекова 2008. Београд. 

Литература[уреди]

  • Група аутора (2006). Ненад Угрешић. ed. Фармакотерапијски водич 3. Београд. Архивирано из оригинала на датум 15. 7. 2011.. 
  • Група аутора (2007). Љиљана Ивановић. ed. Регистар лекова 2008. Београд. 

Спољашње везе[уреди]




Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).