Nikola Preradović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nikola Preradović
Portret Preradovića
Puno imeNikolaj Ivanovič Depreradovič
Datum rođenja(1767-10-23)23. oktobar 1767.
Mesto rođenjaNova Rusija, Mykolaivka, Ruska Imperija
Datum smrti16. decembar 1843.(1843-12-16) (76 god.)
Mesto smrtiSankt Peterburg, Ruska Imperija
RoditeljiQ109920447

Nikola Preradović ili Nikolaj Ivanovič Depreradovič (1767 – Sankt Peterburg, 1843) bio je general ruske vojske. Imao je važnu ulogu, zajedno sa Ilarionom Vasiljevičem Vasilčikovim (1776–1847), u velikoj strategiji Ruskog carstva nakon što je Aleksandar I stupio na presto.[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Srpskog je porekla,[2] iz graničarske oficirske porodice doseljene iz Austrije u Slaveno-Serbiju, oblast u Rusiji od Bahmuta do Luganja kod Kaspijskog jezera.

Sa deset godina, Preradović se prijavio kao pitomac u Vološki husarski puk 12. decembra 1777. godine. Unapređen je u čin potporučnika 1782, sa 15 godina.

Borio se u rusko-turskom ratu (1787–1791) kod Kušanija, Akermana i Bendera, a komandovao je Semjonovskim pukom, od 1799. do 1807.[3]

U ruskoj vojsci je učestvovao u pohodu na Poljsku i u Napoleonovim ratovima. Uspešno je komandovao eskadronom u Rusko-turskom ratu (1787-1791), pohodu Katarine II na Poljsku i bici kod Austerlica tokom Napoleonovih ratova. Komandujući gardistima, predvodio je briljantan napad kod Austerlica, dajući straži priliku da se povuče. Puk je tokom napada izgubio 15 oficira i 200 redova. 24. februara 1806. odlikovan je Ordenom Svetog Georgija 3. stepena.[4]

Učestvovao je u svim glavnim bitkama Ejlauske kampanje 1806–1807. On je učestvovao u Otadžbinskom ratu 1812. i kampanjama van Rusije. Tridesetog avgusta 1813. unapređen je u čin general-potpukovnika. Preradović se posebno istakao u bitkama kod Kulma i Fer-Šampenoaza, gde su Preradovićeve akcije su odlučile ishodu bitke.[5]

Njegov brat Leontij bio je blizu da postigne isti karijerni uspeh ali je zbog skandala otpušten iz vojske.[6]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ LeDonne, John P. (11. 12. 2003). The Grand Strategy of the Russian Empire, 1650–1831. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-534769-2 — preko Google Books. 
  2. ^ Acović, Dragomir (2017). „Šest vekova odlikovanja među Srbima”. Politikin Zabavnik. 3438: 10—11. 
  3. ^ Pushchin, Pavel Sergeevich (2011). Diaries of the 1812–1814 Campaigns. ISBN 978-1-105-09818-5. 
  4. ^ Mikaberidze, Alexander (19. 1. 2005). Russian Officer Corps of the Revolutionary and Napoleonic Wars. Savas Beatie. ISBN 978-1-61121-002-6 — preko Google Books. 
  5. ^ „"Der" Kamerad Wien, 1862–1896: österreichisch-ungarische Wehr-Zeitung”. 1865 — preko Google Books. 
  6. ^ Mikaberidze, Alexander (19. 1. 2005). Russian Officer Corps of the Revolutionary and Napoleonic Wars. Savas Beatie. ISBN 978-1-61121-002-6 — preko Google Books. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Никола_Прерадовић&oldid=27524206”