Срби у Русији

Из Википедије, слободне енциклопедије
Срби у Русији
Civil Flag of Serbia.svg
Sava Vladislavic Raguzinski.jpeg
Zmajevic.jpg
BildTekeli.jpg
Theodor Jankowitsch de Miriewo.jpg
Depreradovich Nikolay Ivanovich.jpg
Miloradovich.jpg
Atanasije Stojkovic.jpg
Kniazhevitsch Alexandr (1792-1872).jpg
Ogneslav Kostovic.jpg
Anasztaszija Nyikolajevna of Montenegro.jpg
Andrei Bakic.jpg
Elena2.jpg
Иеромонах Иоанн (Максимович) в Белграде. 11 мая 1934.jpg
Danilo Srdić.jpg
Silver 2-ruble coin commemorating the 100th anniversary of the birth of Yevgeny Vuchetich.png
Krunic WMQ16 (13) (28107248632).jpg
Укупна популација
60.000
Региони са значајном популацијом
Москва
Језици
руски и српски
Религија
православље
Сродне етничке групе
Српска дијаспора
Овај чланак је део серије о
Србима
Serbian Cross.svg

Срби у Русији су грађани Русије који се изјашњавају да су српског порекла.

Срби имају дугу историју на територији данашње Русије, имали су велику улогу у стварању савремен Русије. Углавном су то били војсковође, дипломате, поморци и научници српског порекла, у периоду од 18. до 20. века.[1]

Историја[уреди]

Срби из различитих делова српских земаља насељавали су се у Русију. Прва досељавања била су индивидуална, па тако налазимо пример српског монаха Лазара Хиландарца који је 1404. године осмислио, израдио и поставио први часовник у Русији. Српска племкиња из породице Јакишић, Ана Глинска била је мајка Јелене Глинске, и бака и васпитачица првог руског цара Ивана Грозног који је владао у шеснаестом веку.

Прва већа досељаваља Срба у Руско царство десила су се за време Петра Великог. Године 1723. од Срба граничара из Војне крајине основан је Српски хусарски пук на челу са Јованом Албанезом из Подгорице. Нова досељавања десила су се за време царице Катарине када су основане војно-административне јединице Нова Сербија и Славеносербија на територији данашње Украјине. Нова Србија где је Србе предводио Јован Хорват основана је 1752, а Славеносербија са предводницима Јованом Шевићем и Рајком Прерадовићем 1753. Нова Србија и Славеносрбија укинуте су 1764, а Српски хусарски пук 1783. Српски ратници истакли су се у ратовима у којима су учествовали о чему сведоче одликоваља, али и племићке титуле које су добиле српске породице које су служиле у Русији (Божићи, Владиславићи, Војновићи, Вујићи, де Прерадовићи, Змајевићи, Зорићи, Ивелићи, Књажевићи, Милорадовићи, Мирковићи, Подгоричани, Текелије, Хорвати, Шевићи, Штерићи) и дале заначај број војсковођа и генерала и других знаменитих људи. Петар Текелија стигао је до чина генерал-аншеф, а генерал-потпуковник Симеон Зорић познат је и као љубавник царице Катарине друге. У морнарици истакли су се адмирали Матија Змајевић и Марко Војновић, оснивач црноморске флоте.

Важно је истаћи да је у Бородинској бици, у оквиру руске армије је учествовало 37 генерала, од чега су њих десет били српског порекла. Учествовало је и мноштво војника нижег ранга. Неки су били досељеници у Русију, као генерал Ђорђе Арсенијевић Емануел, (рођен у Вршцу) и генерал-мајор гроф Петар Иванов Ивелић (рођен у Рисну, Црна Гора), док су већина били потомци друге или треће генерације српских исељеника у Русију из 18. века. Међу генералима, највише се прочуо Михаил Андрејевић Милорадовић, пореклом из Херцеговине, генерал пешадије, херој Отаџбинског рата 1812, који је командовао централним позицијама Бородинске битке. Успео је да заустави напредовање француске претходнице, коју је водио маршал Мира. Истакнутих Срба ратника било је и у другим ратовима као што су Руско-јапански рат, Октобарска ревлоуција, Руски грађански рат...

У политици истакао се гроф Сава Владиславић Рагузински, као дипломата Петра Великог склопио је Кјахтински споразум, најважнији међународни споразум Русије и Кине до средине 19. века о и данас важећем разграничењу са Кином у Пекингу. Александар Књажевић био је министар финансија Руске империје и сенатор, а међу Србима било је и управитеља губернија.

Теодор Јанковић-Миријевски, филозоф и педагог, извршио је реформу школства у Руском царству, Атанасије Стојковић био је професор и ректор универзитета у Харкову, Огњеслав Костовић Степановић истакао се бројним изумима, а вајар Јевгениј Вучетић бројним споменицима у совјетско доба као што су Споменик војнику ослободиоцу, Мајка отаџбина зове!...

Познати Срби у Русије[уреди]

Принцезе[уреди]

Војска[уреди]

Политика[уреди]

Наука, образовање и уметност[уреди]

Црква[уреди]

Остало[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]