Nikola Rebić
| Nikola Rebić | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Lični podaci | |||
| Puno ime | Nikola Rebić | ||
| Datum rođenja | 22. januar 1995. | ||
| Mesto rođenja | Beograd, SRJ | ||
| Državljanstvo | Srbija | ||
| Visina | 1,87 m | ||
| Informacije o karijeri | |||
| NBA draft | 2017. / nije izabran | ||
| Pro karijera | 2012— | ||
| Pozicija | plejmejker | ||
| Seniorska karijera | |||
| Godine | Klub | ||
| 2012—2013 2013—2016 2016—2018 2018 2018—2019 2019—2020 2020 2020—2021 2021—2022 2022 2022—2023 2023— |
Radnički FMP Crvena zvezda Mega Leks Bilbao Mornar Bar Jenisej Krasnojarsk Monako Nanter Miteldojčer Avtodor Saratov Nižnji Novgorod Samara | ||
| Reprezentativna karijera | |||
| Godine | Reprezentacija | ||
| 2020— | Srbija | ||
Nikola Rebić (Beograd, 22. januar 1995) srpski je košarkaš. Igra na poziciji plejmejkera.
Karijera[uredi | uredi izvor]
Klubovi[uredi | uredi izvor]
U mlađim kategorijama igrao je prvo za FMP Železnik a zatim i za Crvenu zvezdu. U februaru 2013. potpisao je prvi profesionalni ugovor sa Crvenom zvezdom.[1] Iako sa malom minutažom, Rebić je u crveno-belom dresu osvojio dve titule ABA lige, dva nacionalna prvenstva i dva kupa Radivoja Koraća. U decembru 2016. je napustio Crvenu zvezdu i prešao u Mega Leks.[2] U ekipi Mege je stigao i do kapitenske trake, a u februaru 2018. je napustio klub i prešao u španski Bilbao do kraja sezone.[3]
U septembru 2018. je potpisao ugovor sa Mornarom iz Bara.[4] U ABA ligi je u dresu tima iz Bara imao prosek od 10,7 poena, 2,1 skoka i 3,8 asistencija, dok je na putu do finala šampionata Crne Gore, gde je Mornar tek posle majstorice, ustupio tron Budućnosti, prosečno beležio 15 poena, 2,8 skokova i 6,2 asistencije. U sezoni 2019/20. je bio igrač Jeniseja iz Krasnojarska.[5] U oktobru 2020. je potpisao ugovor sa Monakom,[6] ali je u decembru iste godine promenio klub i prešao u Nanter.[7] Za sezonu 2021/22. je potpisao ugovor sa nemačkim Miteldojčerom.[8]
Reprezentacija[uredi | uredi izvor]
Bio je deo mlađih reprezentativnih selekcija Srbije. U tim selekcijama osvojio je dve bronzane medalje - prvu na Evropskom prvenstvu do 18 godina 2012, a drugu na Evropskom prvenstvu do 20 godina 2014. Godine 2015. je sa istim uzrastom došao i do zlatne medalje na Evropskom prvenstvu u Italiji, uz odlične individualne igre. Prosečno je beležio 10,9 poena, 3 skoka i 2,1 asistenciju po meču. Zbog toga je zajedno sa saigrače Markom Gudurićem izabran u idealnu petorku prvenstva.[9][10]
Za seniorsku reprezentaciju Srbije je debitovao tokom kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2022. godine.[11]
Uspesi[uredi | uredi izvor]
Klupski[uredi | uredi izvor]
- Crvena zvezda:
- Prvenstvo Srbije (2): 2014/15., 2015/16.
- Jadranska liga (2): 2014/15, 2015/16.
- Kup Radivoja Koraća (2): 2014, 2015.
Reprezentativni[uredi | uredi izvor]
- Evropsko prvenstvo do 18 godina:
2012. - Evropsko prvenstvo do 20 godina: 2014,
2015.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Nikola Rebić četiri godine u Zvezdi”. novosti.rs. 1. 2. 2013. Pristupljeno 13. 9. 2019.
- ^ „Rebić napustio Zvezdu: Oporavak, pa Mega Leks”. mondo.rs. 16. 12. 2016. Pristupljeno 13. 9. 2019.
- ^ „Zvanično: Mega ostala bez kapitena”. mozzartsport.com. 21. 2. 2018. Pristupljeno 13. 9. 2019.
- ^ „Rebić potpisao za Mornar”. novosti.rs. 18. 9. 2018. Pristupljeno 13. 9. 2019.
- ^ „Sa Jadrana u Sibir”. basketballsphere.com. 11. 9. 2019. Pristupljeno 13. 9. 2019.[mrtva veza]
- ^ „Nikola Rebić potpisao za Monako”. mozzartsport.com. 26. 10. 2020. Pristupljeno 27. 12. 2020.
- ^ „Nikola Rebić promenio klub”. mozzartsport.com. 24. 12. 2020. Pristupljeno 27. 12. 2020.
- ^ „Posle Srbije, Španije, Rusije i Francuske, Nikola Rebić zaigraće i u Nemačkoj”. mozzartsport.com. 4. 7. 2021. Pristupljeno 30. 8. 2021.
- ^ „Najbolji smo i pojedinačno”. mondo.rs. 20. 7. 2015. Pristupljeno 20. 7. 2015.
- ^ „Gudurić MVP, Rebić u prvoj petorci”. b92.net. 20. 7. 2015. Pristupljeno 20. 7. 2015.
- ^ „Rebić za Nova.rs: Rusi nisu svesni opasnosti, čekam let za Beograd”. nova.rs. 1. 4. 2020. Pristupljeno 9. 8. 2023.
