Александар Аранитовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Александар Аранитовић
У дресу јуниора Црвене звезде
Лични подаци
Пуно име Александар Аранитовић
Датум рођења (1998-01-24)24. јануар 1998. (26 год.)
Место рођења Београд, СРЈ
Држављанство Србија
Висина 1,95 m
Информације о каријери
Про каријера 2014—
Позиција бек
Сениорска каријера
Године Клуб
2014—2017
2015—2016
2017—2019
2020
2020
2021
2021—2022
2022—		 Црвена звезда
→ Мега Лекс
Партизан
Блоа
Ден Бос
Младост Земун
Дзукија
Цибона

Александар Аранитовић (Београд, 24. јануар 1998) је српски кошаркаш. Игра на позицији бека, а тренутно наступа за Цибону.

Каријера[уреди | уреди извор]

Млађе категорије[уреди | уреди извор]

Кошарком је почео да се бави у млађим категоријама Беовука. Касније прелази у Црвену звезду где наступа за јуниорски састав. Био је учесник Џордановог кампа у Њујорку.[1] Са јуниорским тимом Црвене звезде осваја турнир Евролиге 2014. У финалу је савладан мадридски Реал, а Аранитовић је проглашен за најбољег играча утакмице. И у следећој сезони са Црвеном звездом је доспео до финала где их је опет чекао Реал, овога пута као домаћин тог такмичења. Ипак и поред сјајне утакмице Аранитовића који је постигао 26 поена, Црвена звезда је изгубила.[2]

У домаћим такмичењима у свим селекцијама Аранитовић је освајао трофеје и често био најбољи играч. Између остало и 2015. када су кадети употпунили трофеје у свим својим селекцијама, а Аранитовић је проглашен за најбољег играча.[3]

Црвена звезда[уреди | уреди извор]

У сезони 2014/15. је прикључен првом тиму Црвене звезде и дебитовао је за први тим на утакмици Суперлиге Србије против Мега Лекса.[4] Управо је следеће сезоне послат на позајмицу у Мегу и тада бележи прве наступе у АБА лиги. Дана 25. јануара 2016. (дан након 18. рођендана) потписује и професионални четворогодишњи уговор са Црвеном звездом.[5] Почетком фебруара 2016, док је играо за Мега Лекс, доживео је тешку повреду због које је пропустио остатак те сезоне.[6] У децембру 2016. је обновио повреду, те је због тога пропустио и целу 2016/17. сезону.[7] У лето 2017. раскинуо је уговор са црвено-белима.

Партизан[уреди | уреди извор]

Дана 9. августа 2017. године је потписао трогодишњи уговор са Партизаном и задужио дрес са бројем 7.[8] Дрес Партизана је пре њега носио и његов старији брат Петар. Са Партизаном је освојио Куп Радивоја Кораћа 2018. године победом у финалу над Црвеном звездом у Нишу 81:75.[9]

На почетку сезоне 2018/19. је наступио на првих пет утакмица у АБА лиги,[10] као и на прве четири утакмице у Еврокупу (све док је тренер био Ненад Чанак).[11] Доласком Андрее Тринкијерија на место тренера Партизана, Аранитовић губи место у тиму и до краја сезоне не бележи ниједан наступ. Није био лиценциран за такмичење у Купу Радивоја Кораћа као ни за Суперлигу Србије.[12]

На почетку сезоне 2019/20. није био лиценциран ни за једно такмичење, па самим тим није ни наступао. Тренирао је одвојено од првог тима, а крајем новембра 2019. је раскинуо уговор са Партизаном.[13]

Каснија каријера[уреди | уреди извор]

У јануару 2020. је потписао уговор са екипом Блое која се такмичи у француској другој лиги.[14]

Крајем септембра 2020. је потписао пробни уговор са холандским прволигашем Ден Босом.[15] У јануару 2021. је потписао за Младост из Земуна.[16]

У сезони 2021/22. је наступао за литванског прволигаша Дзукију.[17]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Александар је редован члан млађих репрезентативних селекција Србије. На кадетском првенству Европе освојио је сребрну медаљу. Просечно је постизао 6,1 поен уз 3,4 скока и 1,3 асистенцију по утакмици.[18] Следеће године је поново био члан исте селекције која је освојила тек шесто место. Александар је био међу најбољим појединцима у репрезентацији Србије, са просечних 15,9 поена, 5,1 скока и 3,8 асистенција по утакмици.[19]

Успеси[уреди | уреди извор]

Клупски[уреди | уреди извор]

Репрезентативни[уреди | уреди извор]

Остало[уреди | уреди извор]

Његов старији брат Петар такође се бави кошарком.[20]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Оно кад звездаш и партизановац играју један против другог у Америци”. Телеграф. 19. 4. 2014. Приступљено 18. 5. 2015. 
  2. ^ „АНГТ: Звездини клинци без трофеја”. Б92. 17. 5. 2015. Приступљено 18. 5. 2015. 
  3. ^ „Кадети заокружили доминацију Звезде”. Б92. 4. 5. 2015. Приступљено 18. 5. 2015. 
  4. ^ „Статистика са утакмице Црвена звезда - Мега Лекс”. КЛС. Архивирано из оригинала 04. 04. 2015. г. Приступљено 18. 5. 2015. 
  5. ^ „Александар Аранитовић у Црвеној звезди до 2020”. www.kkcrvenazvezda.rs. 25. 1. 2016. Архивирано из оригинала 28. 01. 2016. г. Приступљено 25. 1. 2016. 
  6. ^ „Teška povreda Zvezdinog klinca!”. mondo.rs. 4. 2. 2016. Приступљено 12. 10. 2019. 
  7. ^ „Какав малер: Александар Аранитовић обновио повреду”. zurnal.rs. 7. 12. 2016. Приступљено 12. 10. 2019. 
  8. ^ „Александар Аранитовић је нова црно-бела седмица”. kkpartizan.rs. 9. 8. 2017. Приступљено 9. 8. 2017. 
  9. ^ „Партизан НИС освајач Триглав осигурања Купа Радивоја Кораћа 2018!”. www.kss.rs. Архивирано из оригинала 20. 02. 2018. г. Приступљено 19. 2. 2018. 
  10. ^ „Александар Аранитовић АБА лига 2018/19.”. aba-liga.com. Приступљено 12. 10. 2019. 
  11. ^ „Александар Аранитовић Еврокуп 2018/19.”. eurocupbasketball.com. Приступљено 12. 10. 2019. 
  12. ^ „Партизан у КЛС без Сија, шанса младима”. mondo.rs. 24. 4. 2019. Приступљено 12. 10. 2019. 
  13. ^ „Аранитовић више није играч Партизана”. novosti.rs. 30. 11. 2019. Приступљено 20. 12. 2019. 
  14. ^ „Аранитовић потписао за француског друголигаша”. sportklub.rs. 16. 1. 2020. Приступљено 5. 2. 2020. 
  15. ^ „Александар Аранитовић на проби у Холандији”. mozzartsport.com. 30. 9. 2020. Приступљено 10. 10. 2020. 
  16. ^ „Аранитовић потписао за Младост”. mozzartsport.com. 27. 1. 2021. Приступљено 27. 1. 2021. 
  17. ^ „Litvanski preporod bivšeg talenta Zvezde i Partizana: Nekad sam se pitao zašto se sve to meni dešava”. mozzartsport.com. 10. 4. 2022. Приступљено 29. 9. 2022. 
  18. ^ „Статистика на ЕП за кадете 2013. године”. ФИБА. Приступљено 5. 2. 2020. 
  19. ^ „Статистика на ЕП за кадете 2014. године”. ФИБА. Архивирано из оригинала 31. 8. 2014. г. Приступљено 18. 5. 2015. 
  20. ^ „Рођена браћа-један игра у Звезди, други у Партизану”. Телеграф. 11. 3. 2014. Приступљено 18. 5. 2015. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Александар_Аранитовић&oldid=27140945”