Никола Ребић

С Википедије, слободне енциклопедије
Никола Ребић
Лични подаци
Пуно име Никола Ребић
Датум рођења (1995-01-22)22. јануар 1995.(29 год.)
Место рођења Београд, СРЈ
Држављанство Србија
Висина 1,87 m
Информације о каријери
НБА драфт 2017. / није изабран
Про каријера 2012—
Позиција плејмејкер
Сениорска каријера
Године Клуб
2012—2013
20132016
2016—2018
2018
2018—2019
2019—2020
2020
2020—2021
2021—2022
2022
2022—2023
2023—
Раднички ФМП
Црвена звезда
Мега Лекс
Билбао
Морнар Бар
Јенисеј Краснојарск
Монако
Нантер
Мителдојчер
Автодор Саратов
Нижњи Новгород
Самара
Репрезентативна каријера
Године Репрезентација
2020— Србија

Никола Ребић (Београд, 22. јануар 1995) српски је кошаркаш. Игра на позицији плејмејкера.

Каријера[уреди | уреди извор]

Клубови[уреди | уреди извор]

У млађим категоријама играо је прво за ФМП Железник а затим и за Црвену звезду. У фебруару 2013. потписао је први професионални уговор са Црвеном звездом.[1] Иако са малом минутажом, Ребић је у црвено-белом дресу освојио две титуле АБА лиге, два национална првенства и два купа Радивоја Кораћа. У децембру 2016. је напустио Црвену звезду и прешао у Мега Лекс.[2] У екипи Меге је стигао и до капитенске траке, а у фебруару 2018. је напустио клуб и прешао у шпански Билбао до краја сезоне.[3]

У септембру 2018. је потписао уговор са Морнаром из Бара.[4] У АБА лиги је у дресу тима из Бара имао просек од 10,7 поена, 2,1 скока и 3,8 асистенција, док је на путу до финала шампионата Црне Горе, где је Морнар тек после мајсторице, уступио трон Будућности, просечно бележио 15 поена, 2,8 скокова и 6,2 асистенције. У сезони 2019/20. је био играч Јенисеја из Краснојарска.[5] У октобру 2020. је потписао уговор са Монаком,[6] али је у децембру исте године променио клуб и прешао у Нантер.[7] За сезону 2021/22. је потписао уговор са немачким Мителдојчером.[8]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Био је део млађих репрезентативних селекција Србије. У тим селекцијама освојио је две бронзане медаље - прву на Европском првенству до 18 година 2012, а другу на Европском првенству до 20 година 2014. Године 2015. је са истим узрастом дошао и до златне медаље на Европском првенству у Италији, уз одличне индивидуалне игре. Просечно је бележио 10,9 поена, 3 скока и 2,1 асистенцију по мечу. Због тога је заједно са саиграче Марком Гудурићем изабран у идеалну петорку првенства.[9][10]

За сениорску репрезентацију Србије је дебитовао током квалификација за Европско првенство 2022. године.[11]

Успеси[уреди | уреди извор]

Клупски[уреди | уреди извор]

Репрезентативни[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Никола Ребић четири године у Звезди”. novosti.rs. 1. 2. 2013. Приступљено 13. 9. 2019. 
  2. ^ „Ребић напустио Звезду: Опоравак, па Мега Лекс”. mondo.rs. 16. 12. 2016. Приступљено 13. 9. 2019. 
  3. ^ „Званично: Мега остала без капитена”. mozzartsport.com. 21. 2. 2018. Приступљено 13. 9. 2019. 
  4. ^ „Ребић потписао за Морнар”. novosti.rs. 18. 9. 2018. Приступљено 13. 9. 2019. 
  5. ^ „Са Јадрана у Сибир”. basketballsphere.com. 11. 9. 2019. Приступљено 13. 9. 2019. [мртва веза]
  6. ^ „Никола Ребић потписао за Монако”. mozzartsport.com. 26. 10. 2020. Приступљено 27. 12. 2020. 
  7. ^ „Никола Ребић променио клуб”. mozzartsport.com. 24. 12. 2020. Приступљено 27. 12. 2020. 
  8. ^ „Posle Srbije, Španije, Rusije i Francuske, Nikola Rebić zaigraće i u Nemačkoj”. mozzartsport.com. 4. 7. 2021. Приступљено 30. 8. 2021. 
  9. ^ „Најбољи смо и појединачно”. mondo.rs. 20. 7. 2015. Приступљено 20. 7. 2015. 
  10. ^ „Гудурић МВП, Ребић у првој петорци”. b92.net. 20. 7. 2015. Приступљено 20. 7. 2015. 
  11. ^ „Rebić za Nova.rs: Rusi nisu svesni opasnosti, čekam let za Beograd”. nova.rs. 1. 4. 2020. Приступљено 9. 8. 2023. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]