Пређи на садржај

Лука Митровић

С Википедије, слободне енциклопедије
Лука Митровић
Митровић 2022.
Лични подаци
Датум рођења (1993-03-21)21. март 1993.(31 год.)
Место рођења Нови Сад, Србија, СР Југославија
Висина 2,06 m
Информације о каријери
НБА драфт 2015. / 60. пик, 2. рунда
Одабрао: Филаделфија севентисиксерси
Про каријера 2011—данас
Позиција крилни центар / центар
Сениорска каријера
Године Клуб
2011—2012. Хемофарм
20122017. Црвена звезда
2017—2018. Брозе Бамберг
2019. Мурсија
2019—2020. Манреса
2020. Хапоел Јерусалим
2020—2021. Будућност
2021 Црвена звезда
Репрезентативна каријера
Године Репрезентација
2022— Србија

Статистика Уреди на Википодацима на basketball-reference.com

Лука Митровић (Нови Сад, 21. март 1993) српски је кошаркаш. Игра на позицијама крилног центра и центра, а тренутно наступа за Црвенy звездy.

Истакао се играма у Црвеној звезди с којом је освојио 18 трофеја, по чему је један од најтрофејнијих играча овог клуба. Године 2015. проглашен је за најбољег спортисту Црвене звезде. На НБА драфту 2015. изабрали су га Филаделфија севентисиксерси као 60. пика.

Играчка каријера[уреди | уреди извор]

Кошарку је почео да тренира са осам година у новосадском клубу Кадет. Године 2009. прешао је у редове Хемофарма и у почетку је играо у њиховом младом тиму да би током сезоне 2010/11. прешао у сениорски.

Црвена звезда[уреди | уреди извор]

Лета 2012. потписао је за Црвену звезду.[1] Значајнију улогу у Звезди добио тек у сезони 2013/14. када је по први пут играо и Евролигу, а запажен учинак имао је у првој победи Звезде у овом такмичењу након 14 година — у утакмици против Лаборал Куће у гостима. Његов напредак је убрзо прекинут тежом повредом на утакмици са Крком. Ипак, до краја сезоне се опоравио и у финишу подигао форму.

Током лета 2014. постављен је за капитена Црвене звезде.[2] На утакмици Евролиге 2014/15. против Галатасараја постигао је 30 поена и тако постао један од четворице играча у историји овог такмичења који су постигли толико поена, а да су имали мање од 22 године.[3]

Са црвено-белима освојио је три Купа Радивоја Кораћа (2013, 2015. и 2017). Посебно важну улогу имао је у освајању трофеја за 2015. годину — тада је у финалној утакмици остварио индекс 29 уз постигнут 21 поен, што му је донело признања за најкориснијег играча и најбољег стрелца.[4] И до краја сезоне имао је запажен учинак у тиму који ја забележио један од највећих успеха у историји Црвене звезде. Звезда је освојила и Јадранску лигу по први пут у својој историји, али и Суперлигу Србије. Овакав успех га је препоручио НБА скаутима, па је након те сезоне драфтован од стране Филаделфије као 60. пик.[5]

У следећој сезони се очекивало да Лука прикаже још значајније партије, али се опет десила велика повреда која га је поново успорила у свом развоју. Ипак успева да се опорави за други део сезоне када је поново подигао пехаре Јадранске лиге и Суперлиге Србије. У последњој сезони у Црвеној звезди је имао нешто лакшу повреду али се убрзо вратио на паркет. Поред одличног издања у Евролиги где је клуб био надомак пласмана у доигравање, успева да дође до три трофеја уз само три пораза од свих клубова у региону.

Током пет одиграних сезона у Црвеној звезди одиграо је 256 утакмица, постигао 1687 поена и успео да освоји 10 титула (4 купа, 3 националне и 3 регионалне), а од тога 8 као капитен.[6]

Иностранство[уреди | уреди извор]

У јуну 2017. године Митровић је потписао двогодишњи уговор са Брозе Бамбергом.[7] Митровић је током сезоне 2017/18. паузирао три месеца због повреде колена, од краја новембра до почетка марта. У Евролиги је наступио на 16 утакмица, у просеку је играо 14 минута и бележио 4,2 поена и 3,1 скокова по мечу. У јулу 2018. је споразумно раскинуо уговор са Бамбергом.[8]

Дана 10. јануара 2019. године потписао је за Мурсију,[9] у којој се задржао до краја сезоне и бележио 4,9 поена и 4,2 скока по утакмици. У октобру 2019. потписао је краткорочни уговор са Манресом.[10] Већ 11. новембра 2019. продужио је уговор на још месец дана,[11] да би у децембру потписао до краја сезоне.[12] Митровић је за Манресу на 17 одиграних утакмица у АЦБ лиги просечно постизао 8,4 поена.[13]

Дана 23. августа 2020, Митровић је потписао краткорочни уговор са Хапоелом из Јерусалима.[14] Уговор је важио до краја завршног турнира ФИБА Лиге шампиона, који се играо од 17. септембра до 4. октобра. По окончању такмичења клуб из Јерусалима је имао опцију да продужи сарадњу до краја сезоне.[14] Митровић није продужио уговор са Хапоелом, након чега је 21. октобра 2020. потписао уговор са екипом подгоричке Будућности.[15] Са екипом Будућности је освојио национално првенство и куп у сезони 2020/21.

Повратак у Црвену звезду[уреди | уреди извор]

Дана 18. јуна 2021. године, Митровић се вратио у Црвену звезду са којом је потписао двогодишњи уговор.[16] У сезони 2021/22. са Црвеном звездом је освојио три трофеја - национално првенство, Јадранску лигу и национални куп. У наредној 2022/23. сезони освојио је национално првенство и куп док је у финалу Јадранске лиге поражен од Партизана. Дана 1. јула 2023. године продужио је уговор са Црвеном звездом на још три године.[17]

Каријера у репрезентацији[уреди | уреди извор]

Митровић у дресу репрезентације Србије.

Митровић је остварио доста успеха у млађим репрезентативним категоријама. Са кадетима је дошао до бронзе на Европском првенству 2009. Две године касније је са јуниорским националним селекцијама истог лета освојио два сребрне медаље — прву на Светском првенству, а одмах потом и другу на Европском првенству.

Уврштен је на шири списак сениорске репрезентације Србије 2013, 2014. и 2015, али се није изборио за место међу првих дванаест репрезентативаца. За сениорску репрезентацију Србије дебитовао је у квалификацијама за Светско првенство 2023.[18]

Успеси[уреди | уреди извор]

Клупски[уреди | уреди извор]

Репрезентативни[уреди | уреди извор]

Појединачни[уреди | уреди извор]

Статистика[уреди | уреди извор]

Легенда
  ОУ Одиграно утакмица   СУ  Стартовао утакмица  МПУ  Минута по утакмици
 ПШ%  Проценат шута из игре  3П%  Проценат шута за три  СБ%  Проценат шута слободних бацања
 СПУ  Скокова по утакмици  AПУ  Асистенција по утакмици  УПУ  Украдених лопти по утакмици
 БПУ  Блока по утакмици  ППУ  Поена по утакмици  ИПУ  Индексних поена по утакмици
 Подебљано  Најбоље у каријери

Напомена: Евролига није једино такмичење у којем је играч учествовао.

Евролига[уреди | уреди извор]

Година Тим ОУ СУ МПУ ПШ% 3П% СБ% СПУ АПУ УПУ БПУ ППУ ИПУ
2013/14. Црвена звезда 7 5 13.9 .409 .125 .750 4.0 1.0 .4 .3 3.6 6.7
2014/15. Црвена звезда 24 20 24.7 .429 .175 .780 5.2 2.3 1.0 .2 8.6 9.7
2015/16. Црвена звезда 4 1 14.3 .500 1.000 .500 2.5 .3 .0 .5 3.3 4.0
2016/17. Црвена звезда 28 27 15.7 .450 .167 .536 2.3 1.4 .5 .1 4.1 4.3
Каријера 63 53 18.6 .438 .187 .679 3.6 1.6 .7 .2 5.8 6.6

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „И Лука Митровић потписао за Звезду”. b92.net. 26. 7. 2012. Приступљено 22. 4. 2015. 
  2. ^ „Лука Митровић нови капитен Звезде”. mojacrvenazvezda.net. 11. 8. 2014. Приступљено 12. 8. 2014. 
  3. ^ „Лука Митровић у пробраном друштву”. b92.net. 15. 11. 2014. Приступљено 26. 11. 2014. 
  4. ^ „Лука Митровић је најбољи стрелац и МВП Купа Кораћа: Од свих пехара најдражи ми је овај што иде у трајно власништво!”. mozzartsport.com. 22. 2. 2015. Приступљено 22. 4. 2015. 
  5. ^ „Лука Митровић пик Филаделфија сиксерса | Мондо”. mondo.rs. 26. 6. 2015. Архивирано из оригинала 26. 06. 2015. г. Приступљено 26. 6. 2015. 
  6. ^ „Капитен династије – једном и заувек”. redstarbelgrade.rs. 30. 6. 2017. Приступљено 20. 5. 2024. 
  7. ^ „Митровић представљен као појачање немачког шампиона Бамберга: Навијачи слични Звездиним”. novosti.rs. 30. 6. 2017. Приступљено 16. 8. 2018. 
  8. ^ „Лука Митровић је слободан играч!”. mondo.rs. 21. 7. 2018. Приступљено 16. 8. 2018. 
  9. ^ „Лука Митровић има нови клуб”. mozzartsport.com. 10. 1. 2019. Приступљено 10. 1. 2019. 
  10. ^ „Манреса позвала у ПОМОЋ, Лука Митровић се одазвао! Играће и Европу...”. mondo.rs. 17. 10. 2019. Приступљено 22. 10. 2019. 
  11. ^ „Митровић продужио с Манресом”. mozzartsport.com. 18. 11. 2019. Приступљено 18. 11. 2019. 
  12. ^ „Изборио се: Митровићу уговор у Манреси до краја сезоне”. sportklub.rs. 18. 12. 2019. Приступљено 14. 5. 2020. 
  13. ^ „Лука Митровић се опростио од Шпаније: Било је задовољство...”. mondo.rs. 20. 4. 2020. Приступљено 14. 5. 2020. 
  14. ^ а б „Лука Митровић напада Лигу шампиона”. mozzartsport.com. 23. 8. 2020. Приступљено 23. 8. 2020. 
  15. ^ „Лука Митровић, ново појачање Будућности за Моцарт спорт: Радујем се новим изазовима”. mozzartsport.com. 21. 10. 2020. Приступљено 22. 10. 2020. 
  16. ^ „Лука Митровић се вратио кући”. kkcrvenazvezda.rs. 18. 6. 2021. Приступљено 14. 8. 2021. 
  17. ^ „Luka Mitrović produžio ugovor sa Crvenom zvezdom do 2025. godine”. danas.rs. 1. 7. 2023. Приступљено 20. 5. 2024. 
  18. ^ „Luka Mitrovic”. FIBA. Приступљено 20. 5. 2024. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]