Numenor
| Numenor | |
|---|---|
 Mapa Numenora | |
| Gospodar prstenova i Silmarilion | |
| Drugi nazivi | Atalantë, Anadûnê |
| Zemlja | Izmišljena zemlja - Arda |
| Stvaralac | Dž. R. R. Tolkin |
| Vrsta | Ostrvo između Srednje zemlje i Amana |
| Vladar | Spisak kraljeva Numenora Osnivač: Elros |
| Rase | Ljudi (Numenorejci) |
Numenor (engl. Númenor) je izmišljeno mesto engleskog autora Dž. R. R. Tolkina. Numenor je veliko ostrvo (ili pak kontintent)[1] koje se nalazi u moru zapadno od Srednje zemlje, a istočno od Amana. Poznato je i kao najveće kraljevstvo ljudi Srednje zemlje. Ostrvo biva uništeno, a većina njegove populacije ubijena kada su, postavši iskvareni od strane Saurona, napali Valare.
Autor je za stvaranje Numenora bio inspirisan pričom o Atlantidi[2], što se može videti u samoj sudbini Numenora, ali i u njegovom alternativnom imenu Atalantë.[3]
Priča o Numenoru je u originalnoj Tolkinovoj zamisli trebalo da bude završno poglavlje Silmariliona, neka vrsta skoka u budućnost nakon glavnih događaja Prvog Doba i „Starih dana”[4], ali je sa nastankom Gospodara prstenova priča o Numenoru postala važna spona između ova dva dela. To je Numenoru dalo veliki značaj u Tolkinovom legendarijumu. Numenorejci su kao jezik za sporazumevanje koristili Adunaik, jezik iz koga se kasnije, prema Tolkinu, razvio „Zajednički jezik” Srednje zemlje.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Ostrvo je izdignuto iz mora od strane Valara u znak zahvalnosti Edainima (precima ljudi) koji su se borili sa vilenjacima i Valarima protiv Melkora i tako doprineli njegovom konačnom padu.
Kraljevstvo je konačno uspostavljeno 32. godine Drugog doba[5][6] od strane Elrosa, sina Earendila, koji je izabrao život kao čovek (smrtnost), dok je njegov brat Elrond izabrao život vilenjaka. Numenorejci su od Valara dobili dar dugog života što im je omogućilo živote od nekoliko stotina godina. Pored poklanjanja dugog života Valari su Numenorejcima zabranili dolazak u Aman.
Numenorejci su kolonizovali veći deo Srednje zemlje i više puta su dolazili u sukob sa Sauronom kojeg su nakon nekog vremena 1700. godine drugog doba, zarobili i poveli u zatočeništvo u Numenor. Nakon nekog vremena oni su potpali pod uticaj Sauronovih reči i počeli da zavide vilenjacima na njihovom dugom životu, a kasnije čak i da obožavaju Morgota. To je 3319. godine d.d. dovelo da 25. kralj Numenora Ar-Farazon sagradi veliku flotu i napadne valare. Što je dovelo do besa samog Iluvatara koji je uništio numenorejsku flotu čim se iskrcala u Aman, a Numenor potopio.
Usled izdaje Numenora, Iluvatar je odlučio da Ardu (Zemlju) načini okruglom, a Aman istrgne iz granica sveta ostavivši znanje puta za Aman jedino vilenjacima. Preživeli lojalni Numenorejci su izbegli u Srednju zemlju gde su osnovali kraljevstva Gondor i Arnor. Od iskvarenih Numenorejaca, koji su izbegli, većina se naselila u Haradu gde su postali poznati kao „Crni Numenorejci”.
Geografija[uredi | uredi izvor]
Najbolji opis Numenora nam Tolkin daje u delu Nezavršenih priča pod nazivom Opis ostrva Numenor, za ove informacije je Tolkin tvrdio da dolaze iz arhiva Gondora.[7]
Ostrvo se nalazilo u moru između Srednje zemlje i Amana, po obliku je podsećalo na zvezdu petokraku. Širina ostrva je bila nešto više od 400 km.
Regioni[uredi | uredi izvor]
Numenor je bio podeljen u šest regiona, i to:
- Forostar ili „Severne zemlje” - severno poluostvro Numenora, opisano kao kamenito i najmanje plodno od svih regiona. Ovaj region je bio poznad po građevinarstvu koje se razvilo usred velikog broja kamenoloma.
- Andustar ili „Zapadne zemlje” - uglavnom plodno i pošumljeno područije sa kamenitim delovima ka severu, nekoliko većih luka je izgrađeno u ovom područiju usled prirodnih zaliva koji su formirani duž obale.
- Hijarnustar ili „Jugozapadne zemlje” - region poznat po vinogradima što mu daje epitet veoma plodnog. Brojna sela poznata po proizodnji vina su se nalazila u ovom regionu.
- Hijarostar ili „Jugoistočne zemlje” - najniže poluostrvo Numenora, čuveno po raznolikom drveću koje je na njemu raslo. Drveće je uzgajano na plantažama i korišćeno u brodogradnji (veštinu koju su Numenorejci usavršili).
- Orostar ili „Istočne zemlje” - uglavnom ravan i blago brdovit region, takođe hladan ali plodan region u kojem su se nalazile najveće plantaže žitarica.
- Mitalmar ili „Unutrašnje zemlje” - centralni deo Numenora, čini ga velika travnata visoravan. Dosta većih gradovi Numenora je locirano u centralnom delu ostrva.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
- Srednja zemlja
- Dž. R. R. Tolkin
- Nezavršene priče
- Silmarilion
- Spisak pojmova vezanih uz Srednju zemlju
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Grotta, Daniel; Hildebrandt, Greg; Tim Hildebrandt (mart 2001). J.R.R. Tolkien: Architect of Middle Earth. Running Press. ISBN 978-0-7624-0956-3.
- ^ Letters, ##154, 156, 227.
- ^ Tolkien, J. R. R. (1977), Tolkien, Christopher, ur., The Silmarillion, Boston: Houghton Mifflin, Akallabeth, ISBN 0-395-25730-1
- ^ Lost Road, "The early history of the legend". str. 7–10.
- ^ Day, David. Tolkien The Illustrated Encyclopedia. str. 108.
- ^ Unfinished Tales: "The Line of Elros".
- ^ Tolkien, J. R. R. (1980), Tolkien, Christopher, ur., Unfinished Tales, Boston: Houghton Mifflin, A Description of the Island of Númenor, ISBN 0-395-29917-9
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Grotta, Daniel; Hildebrandt, Greg; Tim Hildebrandt (mart 2001). J.R.R. Tolkien: Architect of Middle Earth. Running Press. ISBN 978-0-7624-0956-3.
- Day, David. Tolkien The Illustrated Encyclopedia. str. 108.
- Grotta, Daniel; Hildebrandt, Greg; Tim Hildebrandt (mart 2001). J.R.R. Tolkien: Architect of Middle Earth. Running Press. ISBN 978-0-7624-0956-3.
- Tolkien, J. R. R. (1977), Tolkien, Christopher, ur., The Silmarillion, Boston: Houghton Mifflin, ISBN 0-395-25730-1
- Tolkien, J. R. R. (1980), Tolkien, Christopher, ur., Unfinished Tales, Boston: Houghton Mifflin, ISBN 0-395-29917-9
- Carpenter, Humphrey, ur. (1981), The Letters of J. R. R. Tolkien, Boston: Houghton Mifflin, ISBN 0-395-31555-7
