Обични звиждак
| Obični zviždak | |
|---|---|
| |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Chordata |
| Klasa: | Aves |
| Red: | Passeriformes |
| Porodica: | Phylloscopidae |
| Rod: | Phylloscopus |
| Vrsta: | P. collybita
|
| Binomno ime | |
| Phylloscopus collybita (Vieillot, 1817)
| |
| |
| Areal rasprostranjenja | |
Obični zviždak (lat. Phylloscopus collybita) je vrsta ptice iz reda ptica pevačica. Ime roda Phylloscopus je kombinacija dve starogrčke reči, phullon koja označava list i skopos što znači tragač. Reč collybita potiče iz grčkog jezika i znači razmena ili kuckanje novčića, što se odnosi na oglašavanje ove ptice.[2]
Opis
[uredi | uredi izvor]
Obični zviždak je od vrha kljuna od vrha repa dugačak od 10 do 12 centimetara. Težina mužjaka iznosi od 7 do 8 grama, a ženki od 6 do 7 grama. Juvenilne jedinke su smeđe boje, sa žuto-belim donjim delom tela (trbuhom). Kako sazrevaju tako se boja tela menja, područje smeđe boje se smanjuje. Prvo mitarenje je nakon 10 nedelja, tada juvenilna jedinka biva obojena nalik adultima, sa svetlijim i zelenijim gornjim delovima tela (leđima) i sa svetlom prugom iznad oka (obrvom).[3][4]
Rasprostranjenost i stanište
[uredi | uredi izvor]Obični zviždak je rasprostranjen u gotovo celoj Evropi, velikom delu severne Azije, Bliskog istoka i Male Azije. Naseljava nizijske listopadne šume, šume sa niskim drvećem, a takođe i parkove, žive ograde, zaštitne pojaseve, obrasla groblja, velike bašte i trsku. Obični zviždak ima veliki opseg staništa, od mediteranskih makija, preko svih tipova listopadnih šuma, do tajgi i visokoplaninskih četinarskih šuma.[5][6]
Biologija
[uredi | uredi izvor]
Obični zviždak se hrani uglavnom insektima, njihovim jajima i larvama, ali takođe i drugim artropodama, malim puževima, semenjem i bobicama. Gnezdi se od aprila do avrgusta. Gnezda pravi od suve trave, lišća, mahovine i perja. Gnezdo je postavljeno blizu zemlje, dobro skriveno u gustoj vegetaciji. Ženka u gnezdo polaže od 5 do 6 jaja. U jugozapadnom delu areala je stanarica, dok je na ostalim delovma areala selica. Procenjeno je da se u Evropi nalazi od 41 000 000 do 60 000 000 parova sa rastućim populacionim trendom.[5][1][6]
Ugroženost
[uredi | uredi izvor]Pretpostavlja se da fluktuacije u brojnosti izazivaju suše u negnezdećim delovima staništa, u Zapadnom Afričkom Sahelu. Osim toga, neki od utvrđenih ugrožavajućih faktora su i fragmentacija staništa, interspecijska kompeticija sa brezovim zvižkom i kraljićem, kao i klimatske promene.[1][5]
Obični zviždak u Srbiji
[uredi | uredi izvor]Obični zviždak je u Srbiji redovna gnezdarica sa stabilnom populacijom procenjenom na od 400 000 do 650 000 parova.[6]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b v BirdLife International (2019). „Phylloscopus collybita”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 27. 1. 2020.
- ^ Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. str. 133, 238. ISBN 978-1-4081-2501-4.
- ^ Phylloscopus collybita - hbw.com
- ^ Clement, Peter (1995). The Chiffchaff. London: Hamlyn. ISBN 978-0-600-57978-6.
- ^ a b v Phylloscopus collybita - datazone.birdlife.org
- ^ a b v Phylloscopus collybita - bioras.petnica.rs[mrtva veza]
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. str. 108, 170. ISBN 978-1-4081-2501-4.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
