Ovca

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
„Ovan” preusmerava ovde. Za druge upotrebe, pogledajte Ovan (višeznačna odrednica).
Ovis aries
Sheep in Serbia.jpeg
Ovis aries
Pripitomljen
Taksonomija
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Mammalia
Red: Artiodactyla
Porodica: Bovidae
Potporodica: Caprinae
Rod: Ovis
Vrsta: O. aries
Binomijalna nomenklatura
Ovis aries
Linnaeus, 1758

Ovca ili domaća ovca (lat. Ovis aries) je domaća životinja i spada u rogate preživare, papkare, verovatno nastala domestifikacijom muflona u predelima južne i jugozapadne Azije. Ovce se gaje još od mlađeg kamenog doba i od njih se dobija meso, mleko i vuna.[1] Ovčija vuna je u najširoj upotrebi od svih vrsta vuna, a postupak kojim se dobija naziva se striganje (striža, šišanje ovaca).

Osobine[uredi]

Ovca je visoka gotovo metar i dugačka otprilike metar i po. Teži do 70 kilograma. Mužjaci (ovnovi) imaju spiralno uvijene rogove.[1] Prekrivena je vunenim runom od mekane, nežne, blago kovrdžave dlake. Jednom godišnje, u proleće, ovcu strižu i od jedne se dobija od dva do čak sedam kilograma vune. Hrani se skromno, brsti travu, korenje, grančice po kamenjarima i trnjacima, tamo gde obično krave ne dolaze na ispašu. Voli so kao deca slatkiše. So joj daje apetit i daje sjaj vuni. Ako so ne dobije od pastira, nalazi je sama tako što liže kamenje koje je sadrži.[2]

Stanište[uredi]

Ovce zimuju na ravnicama a dolaskom proleća se sele prema brdima. Stočarsko naselje na visokim planinskim pašnjacima se zove katun ili bačija.[1] Kada je hladno i kišovito, sklanjaju se u tor, što je naziv za zatvorenu staju za ovce. Tor je podeljen u više pregrada i u svaku se smešta do 100 životinja. Zbog svog toplog runa, ovce ne podnose da budu zbijene u zatvorenom prostoru, zbog vrućine. Proleće i leto provode na otvorenom prostoru. Noću ih čobani smeštaju u ograđen i natkriven prostor, gde su zaštićene od padavina.[2]

Razmnožavanje[uredi]

Ženka posle 5-6 meseci trudnoće rađa 1-2 mladunca (jaganjci). Kada se ojagnji, jagnje je ljupko, sićušno stvorenje, prekriveno nežnom, baršunastom dlakom. Majka ga liže i greje svojim dahom i toplinom tela. Jagnje odmah pokušava da ustane na nesigurne nožice i prilazi majci u potrazi za mlekom. Za par dana postaje živahno, igra se, skakuće i ide sa majkom i celim stadom na pašu. U šestom mesecu života već se samo hrani, jede travu, korenje, grančice potpuno samostalno. Sa navršenom prvom godinom života, smatra se odraslom ovcom. Ovce su vrlo krotke, vole da žive u društvu, poslušne su i prema pastirima i psima koji ih vode. Stado se kreće u etapama i raspoređeno je po utvđenom rasporedu. Prvo, na čelu idu ovnovi, iza njih mlade ženke koje su se ojagnjile u toku godine, i na kraju odrasle ovce.[2][1]

Vrste ovaca[uredi]

Čuvena i vrlo rasprostranjena vrsta ovaca je merino, čija je vuna veoma cenjena, jer je izvanredno gusta i topla. U Australiji postoje brojne farme za uzgoj merino ovaca. Veoma je poznata i ovca vrste karakul, koja živi u brdima centralne Azije, u Pamiru, surovom planinskom predelu, gde zimi vlada oštra hladnoća a leti velika vrućina. Dlaka tek ojagnjenih jaganjaca te vrste je crna, kovrdžava i sjajna kao svila. Od njih se dobija krzno zvano "astrahan". Muflon (Ovis musimon) je divlja ovca koja živi u stenovitim predelima Sardinije i na Korzici, ali je ima i u nekim predelima srednje Evrope. Dosta je manja, ima samo 70 cm visine, a dugačka oko 1,25 metara. Mužjak ima dugačke, masivne rogove koji mogu težiti i do 6 kilograma.[2] Kod nas je proglašen za lovnu divljač. Azijska stepska ovca (Ovis vignei) je forma domaće ovce sa velikim rogovima. Argali (Ovis Ammon) je najkrupnija divlja ovca i živi u visokim planinama centralne Azije. Tu su i američka divlja ovca (Ovis canadensis), kao i grivasta ovca sa planine Atlas (Ammotragus lervia).[1]

Ovca u kulturi i nauci[uredi]

Mužjak ovce naziva se ovan a mladunče ovce jagnje. Naziv za meso ovce je ovčetina, dok se meso mladih ovaca naziva jagnjetina. Čovek čije je zanimanje čuvanje ovaca naziva se ovčar (pastir), dok se psi koji se koriste kao pomoć u kontrolisanju stada ovaca nazivaju ovčarski (pastirski) psi. Veštačkom selekcijom uzgojeno je više rasa ovčarskih pasa.

Kako je ovca bila jedna od ključnih domaćih životinja tokom istorije civilizacije, ušla je kao simbol u mnogo običaja ili umetničkih dela. U nekoliko religija ovca se koristi kao žrtvena životinja, a prisutna je i u najranijim mitologijama (poput mita o Zlatnom runu). Isus Hristos se često naziva jagnjetom Gospodnjim.

Domaća ovca je jedan od model-organizama u biologiji. Prvi uspešno kloniran sisar bila je ovca Doli, 1997. godine.

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 [Popularna enciklopedija], Beograd 1978.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 [Mala enciklopedija životinjskog carstva], Prosveta

Spoljašnje veze[uredi]