Снежна овца

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ovis nivicola
Stamp of Russia 2013 No 1670 Ovis nivicola.jpg
Ovis nivicola
Таксономија
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Cetartiodactyla
Породица: Bovidae
Потпородица: Caprinae
Род: Ovis
Врста: Ovis nivicola
Биномијална номенклатура
Ovis nivicola
Eschcholtz, 1829
Ovis-nivicola-map.png

Снежна овца (Ovis nivicola) је сисар из реда Cetartiodactyla и фамилије Bovidae (шупљорожаца). Најближи сродници ове врсте дивље овце су северноамеричке врсте долова овца и амерички муфлон.

Подврсте[уреди]

Постоје следеће подврсте снежне овце:[2]

  • Камчатска снежна овца (Ovis nivicola nivicola)
  • Корјачка снежна овца (Ovis nivicola koriakorum)
  • Чукотска снежна овца (Ovis nivicola tschuktschorum)
  • Охотска снежна овца (Ovis nivicola alleni)
  • Јакутска снежна овца (Ovis nivicola lydekkeri)
  • Путоранска снежна овца (Ovis nivicola borealis)

Могуће је да постоји и подврста:

  • Колимска снежна овца (Ovis nivicola ssp)

Изглед[уреди]

Снежна овца (ован)

Крзно снежне овце је лети тамно смеђе, а зими светло смеђе и вунасто. Предња страна ногу им је тамно смеђе боје, а задњица је светле боје. Нос је беле боје, док је остатак главе тамно смеђ. Уши су мале и тамно смеђе. И мужјаци и женке имају рогове који су знатно мањи од рогова блиско сродног америчког муфлона. Рогови мужјака су дуги до 90 cm, спирални су, окренути уназад и на доле. Рогови женке су знатно мањи и окренути су уназад.

Ован је средње величине и тешке грађе. Глава му је мала, са кратким ушима, врат је кратак и дебео. Удови су такође веома кратки и дебели.[3] Одрасли овнови су дуги 140-188 cm, висина гребена им је 76-112 cm, тежина 56-150 kg. Женке су нешто мање, њихово тело дуго је 126-179 cm, висина гребена им је 76-100 cm, тежина 33-68 kg. У поређењу са осталим подврстама најкрупније су камчатска и чукотска подврста.[4]

Угроженост[уреди]

Ова врста дивље овце није угрожена, наведено је да постоји мали ризик, јер има широко распрострањење.[2]

Распрострањење[уреди]

Русија (Сибир) је једино познато природно станиште врсте. Снежна овца (Ovis nivicola) насељава висораван Путорану у централном Сибиру и североисточни Сибир јужно и источно од реке Лене све до Јаблоновских планина на југу и Чукотке и Камчатке на истоку.[2]

Популациони тренд[уреди]

Средином 1980-их, процењено је да је популација целе врсте снежне овце између 85.000 и 95.000; од чега је популација камчатске снежне овце (Ovis nivicola nivicola) између 12.000 и 13.000, јакутске снежне овце (Ovis nivicola lydekkeri) између 55.000 и 60.000 , охотске снежне овце (Ovis nivicola alleni) између 10.000 и 12.000, корјачке снежне овце (Ovis nivicola koriakorum) између 3.000 и 3.500, чукотске снежне овце (Ovis nivicola tschuktschorum) између 3.000 и 3.500 и путоранске или норилске снежне овце (Ovis nivicola borealis) на 3.500. Имајући у виду да нема скорашњих процена о бројности популације целе врсте, популациони тренд за ову врсту је непознат. Међутим, има недавних процена за неке од подврста. Према камчатском бироу за спортски лов и риболов камчатска снежна овца је 2007. имала популацију од 7.000 јединки. Према руском министарству за природне ресурсе, популација путоранске подврсте је 2008. бројала око 5.500 јединки. Популација чукотске снежне овце је процењена на око 1.500 јединки (црвена листа Руске федерације 2000).[2]

Станиште[уреди]

Врста Снежна овца (Ovis nivicola) има станиште на копну. Насељава стеновите планинске области на надморској висини већој од 1.700 метара на Путоранској висоравни и већој од 2.000 метара у осталим областима које насељава.[2]

Начин живота[уреди]

Почетком пролећа, сјагњене овце (трудне женке) напуштају стада и крајем маја и у јуну женка (овца) обично ојагњи по једно младунче (јагње). У јуну, стадо се поново окупља. Старији овнови живе у одвојеним стадима до краја јесени. Сезона парења траје од новембра до децембра. У току зиме, стада су на окупу и обично их чини 15 до 20 јединки.[2]

Снежне овце су биљоједи, хране се претежно травом, али и маховином, лишајевима и изданцима дрвећа. Женке сазревају са две године старости, а мужјаци са пет. Њихов животни век је много дужи него код других врста дивљих оваца.[2]

Референце[уреди]

  1. [1] Ovis nivicola База података укључује и доказе о ризику угрожености. (енглески)
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 IUCN Црвена листа (енглески)
  3. Данилкин, 2005, стр. 391
  4. Данилкин, 2005, стр. 395

Литература[уреди]