Oleg Popov

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Oleg Popov
Oleg Popov na nastupu u Nemačkoj (2009)
Lični podaci
Puno imeOleg Konstantinovič Popov
Datum rođenja(1930-07-31)31. jul 1930.
Mesto rođenjaVirubovo,  SSSR
Datum smrti2. novembar 2016.(2016-11-02) (86 god.)
Mesto smrtiRostov na Donu, Rusija
DržavljanstvoRusija
Porodica
Decaćerka Olga
Rad
Aktivni period1955—2016
Veza do IMDb-a

Oleg Konstantinovič Popov (rus. Олег Константинович Попов; Virubovo blizu Moskve, 31. jul 1930[1] — Rostov na Donu, 2. novembar 2016) bio je poznati sovjetski i ruski klovn i cirkuski umetnik. Popov je nazvan i Clown Soleil (Sunčani klovn) od strane francuskog novinara Žakelin Kartije.

Život i karijera[uredi | uredi izvor]

Rođen je 31. jula 1930. godine kao sin časovničara. Sa 12 godina je počeo da radi kao šegrt tipograf za list Pravda, a nasnije se pridružio i Atletetskom klubu Pravda. Tamo mu je neko 1945. godine predložio da se prijavi za moskovski državni Koledž cirkuskih i drugih umetnosti (poznatiji kao “Moskovska cirkuska škola”). Bio je primljen i tamo je studirao akrobatiku, žongliranje i druge cirkuske aktivnosti, a diplomirao je 1949. godine. Debitovao je u cirkusu u Tbilisiju, u Gruzijskoj sovjetskoj republici.[2] Nakon toga, nastavio je svoju karijeru u moskovskom cirkusu na Tsvenston bulevaru (danas Cirkus Nikulin).

Godine 1955. on je nastupao po prvi put u inostranstvu, u Varšavi, a sledeće godine je, zajedno sa moskovskim cirkusom, obišao Francusku, Belgiju i Englesku. Štampa ga je odmah primetila i od njega napravila cirkusku zvezdu. Sovjetski režim je od njega ubrzo napravio zvezdu od njega i izgradio njegov uspeh u inostranstvu, transformišući Olega u ambasadora dobre volje Sovjetskog Saveza. On se 1958. godine pojavio na Svetskom sajmu u Briselu, a 1957. godine bio je emitovan iz Moskve na američkoj televiziji. Obišao je SAD 1963. i 1972. godine zajedno sa moskovskim cirkusom.

Godine 1969. Popov je dobio nagradu umetnik naroda Sovjetskog Saveza. Narednih godina je intenzivno bio na turnejama širom sveta. U Australiji je nazvan kraljem mumbe (1971).[3]‍:17–22

Delo[uredi | uredi izvor]

Akvarelni portret Olega Popova, autor Marion Bars

Popov je nastupao kao klovn, kombinujući svoje talente poput mimike, hoda po konopcu i žongliranja. Na 8. međunarodnom cirkuskom festivalu u Monte Karlu 1981. godine dobio je zlatnu nagradu za doprinos svojoj blistavoj karijeri.[4] Njegov lik klovna prati tradiciju ruskog narodnog karaktera Ivanuške koji zadirkuje druge ljude i samog sebe.

Početkom 1990ih godina, nakon raspada Sovjetskog Saveza, počeo je višegodišnju turneju sa jedinicom moskovskog cirkusa u Nemačkoj, gde se na kraju i preselio. On je od tada nastupao u Nemačkoj, u cirkuskim predstavama, na televiziji, ili sa svojim vlastitim šouom. Oženio se Gabrijelom Leman, nemačkim cirkuskim izvođačem, 1991. godine, koja je bila 32 godine mlađa od njega.[5][6] Godine 2006. Oleg Popov bio je pozvan da nastupa 30. godišnjici međunarodnog cirkuskog festivala u Monte Karlu; sa svojih 75 godina, on je ipak uspeo da izazove ovacije publike.

Godine 2015. se ponovo vratio u Rusiju, posle 28 godina samonametnutog izgnanstva u Nemačkoj; tada je bio prvi Master gala događaj na državnom festivalu cirkusa u Sočiju, gde je bio pozdravljen dugim ovacijama.[7] Ruski ministar kulture Vladimir Medinski pročitao je poruku dobrodošlice predsednika Vladimira Putina. To je za Olega, kao i za publiku, bio vrlo emotivan trenutak.

Decembra 2015. godine vratio se ponovo u Rusiju,[8] ovoga puta s ciljem da bude deo žirija takmičenja Plava ptica - talent šoua mladih na ruskoj nacionalnoj televiziji.

Filmografija[uredi | uredi izvor]

Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

Državne nagrade i titule[uredi | uredi izvor]

  • Počastvovani umetnik RSFSR (1956)[9]
  • Narodni umetnik RSFSR (1958)[10]
  • Narodni umetnik SSSR (1969)
  • Orden Lenjina (1980)
  • Orden crvene zastave rada
  • Orden prijateljstva (1994) - za rad u službi naroda, a u vezi s razvojem ruske države, dostignuća u radu, nauci, kulturi, umetnosti, jačanju prijateljstva i saradnji između naroda[11]
  • Medalja časti ruskog predsednika (30. jul 2010) - za zasluge u razvoju cirkuske umetnosti i dugogodišnjeg stvaralačkog rada[12]

Cirkuske nagrade[uredi | uredi izvor]

  • Pobednik nacionalnog cirkuskog festivala u Varšavi - dve zlatne medalje za ulogu klovna (1957)
  • Specijalna nagrada Beli slon - Belgija, za najboljeg cirkuskog izvođača godine
  • Počasna nagrada Zlatni klovn - međunarodni cirkuski festival u Monte Karlu (1981)
  • Nagrada Legenda cirkusa (2015)
  • Njegovo ime nosi cirkus u Samari

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Semья buduщego klouna”. Arhivirano iz originala 15. 06. 2010. g. Pristupljeno 23. 03. 2016. 
  2. ^ Borrero, Mauricio (2009). Russia: A Reference Guide from the Renaissance to the Present. Infobase Publishing. str. 281. ISBN 978-0-8160-7475-4. 
  3. ^ Craig Bellamy, Gordon Chisholm, Hilary Eriksen (17 February 2006) Moomba: A festival for the people. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. oktobar 2009)
  4. ^ „List of previous award winners”. International Circus Festival of Monte-Carlo. Pristupljeno 13. 1. 2011. [mrtva veza]
  5. ^ Kloun Oleg Popov: «Kakoй že я predatelь?!»
  6. ^ „Velikiй russkiй gosudarstvennый cirk”. Arhivirano iz originala 01. 11. 2015. g. Pristupljeno 23. 03. 2016. 
  7. ^ Olьga Suhova; Sergeй Kulakov (1 7. 2015). „«Solnečnый» kloun Oleg Popov v Soči: «Komsomolka» dala mne putevku v žiznь” (na jeziku: ruski). Komsomolьskaя pravda. Pristupljeno 31. 7. 2015.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  8. ^ Oleg Popov: «Zriteli menя ugovorili» // New Times, № 42, 14.12.2015
  9. ^ Ukaz Prezidiuma Verhovnogo Soveta RSFSR ot 30 noяbrя 1956
  10. ^ O nagraždenii ordenami i medalяmi SSSR artistov cirka — V MIRE CIRKA I ЭSTRADЫ
  11. ^ „UKAZ Prezidenta RF ot 17.12.1994 N 2197"O NAGRAŽDENII GOSUDARSTVENNЫMI NAGRADAMI ROSSIЙSKOЙ FEDERACII"”. Arhivirano iz originala 18. 04. 2015. g. Pristupljeno 23. 03. 2016. 
  12. ^ „Rasporяženie Prezidenta Rossiйskoй Federacii ot 30 iюlя 2010 goda № 506-rp «O nagraždenii Počёtnoй gramotoй Prezidenta Rossiйskoй Federacii Popova O. K.»”. Arhivirano iz originala 7. 03. 2014. g. Pristupljeno 23. 03. 2016. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Borrero, Mauricio (2009). Russia: A Reference Guide from the Renaissance to the Present. Infobase Publishing. str. 281. ISBN 978-0-8160-7475-4. 
  • Эnciklopediя «Mir cirka». Tom pervый: Klounы. S. 388—397
  • Angarskiй V. M., Viktorov A. V. Oleg Popov. — M.: Iskusstvo, 1964. — 176 s., il.
  • Rosin, Aleksandr. Kloun bez grima. Glava četvertaя Oleg Popov // Biblioteka žurnala «Florida», 2012.
  • Razzakov F. I. Samый dobrый kloun: Юriй Nikulin i drugie… — M.: Эksmo,  — 416 s., il. — (Seriя «Knigi F. Razzakova o velikih artistah»). — 3000 эkz. . 2012. ISBN 978-5-699-53770-9.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Oleg Popov na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Олег_Попов&oldid=27673251”