Omladinski radnik
 | Ovaj članak možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. Problem: vikisintaksa, pravopis, izbaciti nepotrebne konstrukcije radnik/ca. |
Omladinski radnik[1] je stručno lice, angažovano u organizacijama civilnog društva, institucijama i lokalnoj samoupravi koje sprovodi aktivnosti omladinskog rada, a čije su kompetencije definisane standardima zanimanja u oblasti omladinskog rada. Kompetencije se mogu steći kroz formalno, informalno, i velikim delom neformalno obrazovanje.
Od 2019. godine omladinski radnik se nalazi u Jedinstvenom kodeksu šifara za evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje, pod šifrom 3412.03[2].
Vrednosti
[uredi | uredi izvor]Omladinski rad pomaže mladim ljudima da saznaju više o sebi, drugima i društvu kroz neformalne obrazovne aktivnosti (uživanje, učenje, preuzimanje inicijative) i samim tim i pružanje podrške mladima da oblikuju svoju budućnost.
Ovakav vid sticanja znanja za neformalno obrazovno-vaspitni rad sa mladima neophodan je za održivi razvoj svake lokalne zajednice.
Specifičnost omladinskog rada u odnosu na bilo koji drugi rad sa mladima jeste da je on planski, odnosno ciljano obrazovnog karaktera.
- komplementaran je formalnom obrazovanju;
- sprovodi se od strane omladinskih radnika;
- cprovodi aktivnosti koje koriste metode neformalnog obrazovanja i informisanja.
U zavisnosti gde se sprovodi, omladinski rad podrazumeva rad sa osobama između 15 i 30 (35) godina.
Etika
[uredi | uredi izvor]Rad omladinskih radnika je ograničen i potpomognut Etičkim kodeksom omladinskih radnika.
Kompetencije i ciljevi omladinskog radnika
[uredi | uredi izvor]- Deluje u okviru planiranog programa obrazovnog karaktera, kreiranog sa svrhom pružanja podrške mladima u procesu osamostaljivanja, tako što im omladinski radnik pomaže u ličnom i socijalnom razvoju kako bi postali aktivni članovi društva i učesnici u procesu donošenja odluka;
- Imaju za cilj da kroz različite projekte angažuju mlade ljude, suzbijaju nejednakosti i navode na ispravno razmišljanje;
- Stvaranje sigurnog okruženja i mogućnosti za aktivno učešće mladih na dobrovoljnoj osnovi u procesu sticanja kompetencija, vrednosti i uverenja.
- Tretiranje mladih kao partnera, odnosno kao svoje ciljne grupe, a ne kao klijenata, učenika i pacijenata, uključujući holistički pristup;
- Učenje i sticanje novih znanja o zadacima omladinskih radnika u okviru sposobnosti procene potrebe mladih ljudi, podsticanja mladih na razvoj projektnih ideja, razgovora i upoznavanja sa mladima iz različitih sredina, usluga pružanja informacija i saveta za mlade, rada u zajednici, veština za animatorski pristup radu, razvijanja komunikacionih veština i omladinskog preduzetništva;
- Pružanje pouzdane podrške mladima u stresnim situacijama
- Sarađuje sa ostalim akterima iz različitih sektora društva kako bi društvo odgovorilo na potrebe mladih;
- Pružanje podrške mladima u donošenju (informisanih) odluka u odnosu na ličnu odgovornost prema društvu i zajednici;
- Velikim delom bazira svoj program rada na metoda neformalnog obrazovanja;
- Ohrabrivanje mladih da razvijaju kritičko mišljenje u odnosu na vlastito iskustvo i svet oko sebe i podstiče na aktivno delovanje;
- Promovisanje ideje volonterizma među mladima;
- Obezbeđivanje ravnopravnosti učešća mladih i principa inkluzije i antidiskriminacije;
- Komplementarnost sa formalnim obrazovanjem kako bi se mladi podstakli na ostvarivanje vlastitih potencijala;
- Pružanje usluga mladima, a da pritom mladi donose odluke da li će učestvovati u omladinskom radu (Mladi učestvuju u programima omladinskog rada na dobrovoljnoj osnovi).
Bitni pojmovi
[uredi | uredi izvor]Kompetencija - sposobnost koju pojedinac pokazuje učincima i dostignućima u poslu ili zadatku. Kompetencije su znanje, veštine i iskustvo. Cilj razvoja kompetencija je sticanje, upotreba i razmena kompetencija zaposlenih, neophodnih za unapređenje kvaliteta njihovog rada i pružanje raznih usluga.
Neformalno obrazovanje - organizovane i planirane obrazovne aktivnosti koje podstiču individualno i društveno učenje, dešavaju se izvan sistema formalnog obrazovanja, komplementarne su formalnom obrazovanju u kojem je učešće dobrovoljno, a dizajnirane su i izvedene od strane obučenih i kompetentnih edukatora. Neformalno obrazovanje u oblasti omladinskog rada omogućava mladima da steknu kompetencije koje doprinose njihovom ličnom razvoju, aktivnom građanstvu i povećanju zaposlenosti.
Omladinski aktivizam - predstavlja glas mladih koji su okupljeni oko zajedničke ideje zarad neke društvene promene. Postoje različiti oblici aktivizma u odnosu na različite društvene probleme (studentski protesti, peticije, kampanje, tribine), a osnova aktivizma jeste volonterizam.
Volonter - osoba koja se angažuje da radi za zajednicu bez novčane nadoknade, učešćem u nekom programu, istovremeno razvijajući svoje veštine, gde ima priliku da nauči nešto novo i razvije solidarnost sa ostalim članovima u zajednici. Volonteri mogu raditi u svim organizacijama, institucijama i ustanovama u kojima postoje organizovani volonterski programi.
Holistički pristup - humanistički pristup koji ima specifično filozofsko i etičko značenje što u najvećoj meri utiče na praksu socijalnog rada. Formirao se nasuprot pozitivizmu, determinizmu i biheviorizmu.
Omladinski program - programi za mlade, planirani sa ciljem ličnog i socijalnog razvoja mladih, u odnosu na prava i potrebe mladih u određenoj zajednici (programi osnaživanja, programi prevencije i sl.).
Učešće mladih - pristup aktivnog građanskog učestvovanja mladih kao sredstvo preuzimanja aktivne uloge i u razvoju vlastitog okruženja.