Омладински радник

С Википедије, слободне енциклопедије
Омладински радници у Хавани

Омладински радник[1] је стручно лице, ангажовано у организацијама цивилног друштва, институцијама и локалној самоуправи које спроводи активности омладинског рада, а чије су компетенције дефинисане стандардима занимања у области омладинског рада. Компетенције се могу стећи кроз формално, информално, и великим делом неформално образовање.

Од 2019. године омладински радник се налази у Јединственом кодексу шифара за евиденцију Националне службе за запошљавање, под шифром 3412.03[2].

Вредности[уреди | уреди извор]

Омладински рад помаже младим људима да сазнају више о себи, другима и друштву кроз неформалне образовне активности (уживање, учење, преузимање иницијативе) и самим тим и пружање подршке младима да обликују своју будућност.

Овакав вид стицања знања за неформално образовно-васпитни рад са младима неопходан је за одрживи развој сваке локалне заједнице.

Специфичност омладинског рада у односу на било који други рад са младима јесте да је он плански, односно циљано образовног карактера.

  • комплементаран је формалном образовању;
  • спроводи се од стране омладинских радника;
  • cпроводи активности које користе методе неформалног образовања и информисања.

У зависности где се спроводи, омладински рад подразумева рад са особама између 15 и 30 (35) година.

Етика[уреди | уреди извор]

Рад омладинских радниka је ограничен и потпомогнут Етичким кодексом омладинских радника.

Компетенције и циљеви омладинског радника[уреди | уреди извор]

  • Делује у оквиру планираног програма образовног карактера, креираног са сврхом пружања подршке младима у процесу осамостаљивања, тако што им омладински радник помаже у личном и социјалном развоју како би постали активни чланови друштва и учесници у процесу доношења одлука;
  • Имају за циљ да кроз различите пројекте ангажују младе људе, сузбијају неједнакости и наводе на исправно размишљање;
  • Стварање сигурног окружења и могућности за активно учешће младих на добровољној основи у процесу стицања компетенција, вредности и уверења.
  • Третирање младих као партнера, односно као своје циљне групе, а не као клијената, ученика и пацијената, укључујући холистички приступ;
  • Учење и стицање нових знања о задацима омладинских радника у оквиру способности процене потребе младих људи, подстицања младих на развој пројектних идеја, разговора и упознавања са младима из различитих средина, услуга пружања информација и савета за младе, рада у заједници, вештина за аниматорски приступ раду, развијања комуникационих вештина и омладинског предузетништва;
  • Пружање поуздане подршке младима у стресним ситуацијама
  • Сарађује са осталим актерима из различитих сектора друштва како би друштво одговорило на потребе младих;
  • Пружање подршке младима у доношењу (информисаних) одлука у односу на личну одговорност према друштву и заједници;
  • Великим делом базира свој програм рада на метода неформалног образовања;
  • Охрабривање младих да развијају критичко мишљење у односу на властито искуство и свет око себе и подстиче на активно деловање;
  • Промовисање идеје волонтеризма међу младима;
  • Обезбеђивање равноправности учешћа младих и принципа инклузије и антидискриминације;
  • Комплементарност са формалним образовањем како би се млади подстакли на остваривање властитих потенцијала;
  • Пружање услуга младима, а да притом млади доносе одлуке да ли ће учествовати у омладинском раду (Млади учествују у програмима омладинског рада на добровољној основи).

Битни појмови[уреди | уреди извор]

Компетенција - способност коју појединац показује учинцима и достигнућима у послу или задатку. Компетенције су знање, вештине и искуство. Циљ развоја компетенција је стицање, употреба и размена компетенција запослених, неопходних за унапређење квалитета њиховог рада и пружање разних услуга.

Неформално образовање - организоване и планиране образовне активности које подстичу индивидуално и друштвено учење, дешавају се изван система формалног образовања, комплементарне су формалном образовању у којем је учешће добровољно, а дизајниране су и изведене од стране обучених и компетентних едукатора. Неформално образовање у области омладинског рада омогућава младима да стекну компетенције које доприносе њиховом личном развоју, активном грађанству и повећању запослености.

Омладински активизам - представља глас младих који су окупљени око заједничке идеје зарад неке друштвене промене. Постоје различити облици активизма у односу на различите друштвене проблеме (студентски протести, петиције, кампање, трибине), а основа активизма јесте волонтеризам.

Волонтер - особа која се ангажује да ради за заједницу без новчане надокнаде, учешћем у неком програму, истовремено развијајући своје вештине, где има прилику да научи нешто ново и развије солидарност са осталим члановима у заједници. Волонтери могу радити у свим организацијама, институцијама и установама у којима постоје организовани волонтерски програми.

Холистички приступ - хуманистички приступ који има специфично филозофско и етичко значење што у највећој мери утиче на праксу социјалног рада. Формирао се насупрот позитивизму, детерминизму и бихевиоризму.

Омладински програм - програми за младе, планирани са циљем личног и социјалног развоја младих, у односу на права и потребе младих у одређеној заједници (програми оснаживања, програми превенције и сл.).

Учешће младих - приступ активног грађанског учествовања младих као средство преузимања активне улоге и у развоју властитог окружења.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Речник омладинске политике
  2. ^ Омладински радник/ца је занимање!

Спољашње везе[уреди | уреди извор]