Orbitalna astronomska opservatorija
Orbitalna astronomska apservatorija (ili skraćeno OAO) je serija satelita 4 Američke svemirske opservatorije lansirane od strane agencije NASA negde između 1966. i 1972. godine, što je omogućilo prve kvalitetne opservacije mnogih objekata ultraljubičastim svetlom. Iako su dve OAO misije neuspešne, uspeh druge dve je podigao svest među astronomskim zajednicama o povlasticama svemirski baziranih opservatorija što je dovelo do ideje o Svemirskom teleskopu Habl.
OAO-1[uredi | uredi izvor]
Prvi OAO je uspešno lansiran 8. aprila 1966. godine i nosio je instrumente za otkrivanje emisija ultraljubičastog, rendgenskog i gama zračenja. Pre nego što su instrumenti uopšte aktivirani, gubitak snage je rezultovao kao obustavljanje misije posle samo tri dana. Svemirsko vozilo je padalo (van kontrole), tako da Solarne ploče nisu mogle biti uspešno raspoređene da bi se napunile baterije koje bi napajale električne uređaje na svemirskom brodu.
OAO-2[uredi | uredi izvor]
OAO-2 je lansiran 7. decembra 1968. godine, i u sebi je nosio 11 ultraljubičastih teleskopa. Uspešno je obavljao opservacije do januara 1973. godine, i doprineo je mnogim važnim naučnim otkrićima. Pod tim otkrićima podrazumevamo saznanje da su komete okružene ogromnim oblacima vodonika u krugu od oko 100 hiljada kilometara, i opservacije supernove koje je otrkilo da se njihova UV zračenja često povećavaju tokom smanjenja optičke svetlosti.
OAO-B[uredi | uredi izvor]
OAO-B je sa sobom nosio 38-inčni UV teleskop, i trebalo je da obezbedi spektar svetlijih objekata koji su ranije posmatrani. Raketa-nosač se nije uspešno odvojila od satelita tokom lansiranja koje se odvilo 3. novembra 1970. godine, i satelit je izgoreo u trenutku kada je ponovo ušao u Zemljinu atmosferu.
OAO-3 (Kopernik)[uredi | uredi izvor]
OAO-3 je lansiran 21. avgusta 1972. godine, i jedna je od najuspešnijih OAO misija. To je bio kolaborativan trud agencije NASA i Britanskog saveza za naučni rad i u sebi je nosio rendgenski teleskop koji je sagradio jedan londonski univerzitet kao dodatak 80 cm UV teleskopu koji je izgradio Univerzitet Prinston. Nakon njegovog lansiranja, nazvan je Kopernik radi obeležavanja petstote godišnjice rođenja Nikole Kopernika.
Kopernik je vršio svoje opservacije do februara 1981. godine, i sa sobom je doneo dobru rezoluciju spektra hiljada zvezda intenzivno posmatranih rendgenskim zracima. Među bitnim otkrićima od strane Kopernika je otkriće nekoliko dugo-vremenskih pulsara, sa periodom rotacije od puno minuta umesto sekundi i manje.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Code A.D., Houck T.E., McNall J.F., Bless R.C., Lillie C.F. (1970), Ultraviolet Photometry from the Orbiting Astronomical Observatory. I. Instrumentation and Operation, Astrophysical Journal, v. 161, p.377
- Rogerson J.B., Spitzer L., Drake J.F., Dressler K., Jenkins E.B., Morton D.C. (1973), Spectrophotometric Results from the Copernicus Satellite. I. Instrumentation and Performance, Astrophysical Journal, v. 181, p. L97
