Oset (budizam)
| Dio serije o |
| budizmu |
|---|
 |
Oset ili osećaj (sanskrit, pali: vedanā) je jedan od ključnih pojmova budističke psihologije. Može pričinjavati zadovoljstvo, bol i ni zadovoljstvo ni bol (neutralan).[1]
Vedana je goli utisak opažen kao prijatan, neprijatan (bolan) ili neutralan (ravnodušan). Zato ga ne treba mešati sa emocijama.[2] Naknadne emotivne, moralne ili duhovne vrednosti povezane sa osetom pripadaju mentalnim tvorevinama (sankara).
Obzirom da su osećaji prolazni i po svojoj prirodi podložni promeni, Buda ih je odredio kao uzročnike patnje koje treba prevazići.[3] On je govorio da je opasnost kod osećaja to što su nestalni, a izlaz je u napuštanje želje za njima.[4]
Nastanak oseta
[uredi | uredi izvor]Kao što spajanjem i trljanjem dva drvena štapa nastaju toplota i vatra, a njihovim razdvajanjem prestaju, tako je i sa osećajima: u zavisnosti od određenog čulnog utiska nastaje odgovarajući osećaj; prestankom određenog čulnog utiska prestaje i odgovarajući osećaj.[5]
— Buda
Oset nastaje kad su prisutna tri uslova: čulo, predmet i svest. Spoj ova tri faktora, u budističkoj psihologiji je mentalni, a ne fizički proces.[2]
Baš kao što nebom duvaju različiti vetrovi: sa istoka, zapada, severa i juga, vetrovi koji nose prašinu i bez prašine, hladni i topli vetrovi, blagi i snažni vetrovi; slično tome, nastaju u ovom telu različite vrste oseta: prijatni, neprijatni i neutralni.[6]
— Buda
Oseti od slika, zvuka, mirisa i ukusa su uvek neutralani, a prijatno ili neprijatno opažanje nastaje naknadno. Telesni dodir može uzrokovati prijatan i neprijatan osećaj. Misaoni kontakt može izazvati zadovoljstvo, tugu ili ravnodušan osećaj.[2]
Oset se može zaustaviti na nivou ogoljene senzacije. Tada nema vrednovanja oseta emotivno ili intelektualno.[2]
Nastanak osobe
[uredi | uredi izvor]Oset, u budističkom smislu, jeste jedna od pet gomila koje čine ono što se naziva "osobom". Oset je jedna od četiri mentalne gomile; ostale tri su opažanje, mentalni sklopovi i svest.
Sam oset je uslovljen, i on uslovljava druge faktore. U lancu uslovnog nastanka, ovo je izraženo karikom: "spoj uslovljava oset" (phassa paccaya vedana). Ukoliko iz toga uslede emocije, onda se prelazi na sledeću kariku: "oset uslovljava žudnju" (vedana paccaya tanha).[2]
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ Rečnik | Srednji put
- ^ a b v g d Grupa govora o osećajima – Vedana samyuta
- ^ [„SN XVIII.5: Vedanā sutta | Srednji put[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 16. 07. 2019. g. Pristupljeno 19. 08. 2015. Sukob URL—vikiveza (pomoć) SN XVIII.5: Vedanā sutta | Srednji put]
- ^ Kratki govor o okeanu patnje
- ^ „Ukorenjenost u čulnom utisku”. Arhivirano iz originala 01. 04. 2019. g. Pristupljeno 20. 08. 2015.
- ^ „Nebo (2)”. Arhivirano iz originala 01. 04. 2019. g. Pristupljeno 20. 08. 2015.
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor] | Ovaj članak vezan za filozofiju je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti. |