Otvoreni zagrižaj

Otvoreni zagrižaj ili aperogenija jedna je od disgnatija kod koje su gornji od donjih zubi odvojeni kada su vilice zatvorene, jer zubi ne dosežu okluzalnu ravan. Može stvarati poteškoće pri žvakanju i unosu određene vrste hrane.

Etiologija[uredi | uredi izvor]

Postoje tri osnovna uzroka otvorenog zagrižaj: skeletni, zubni ili udruženi - ako nastaje kao kombinacija skeletnog i zubnog oblika.

Genetika[uredi | uredi izvor]

Skeletni uzroci potiču od nepravilnog rasta kostiju, oni su nasleđeni u genima koji se prenose kroz porodicu.

Loše oralne navike[uredi | uredi izvor]

Zubni uzroci potiču od loših oralnih navika, ili stanja koja ometaju pravilan pravac razvoja zuba:^[1]

sisanje palca
sisanje donje usne
guranje jezika - može da bude doprinoseći ili čak osnovni faktor u nastanku otvorenog zagrižaja, najčešće u frontalnom području.^[2]
dugotrajna upotreba cucle
makroglosija, za koju je prijavljeno da izaziva otvoreni zagrižaj i bimaksilarnu protruziju, a takođe je poznato i da se ortodontski tretman čini nestabilnim nakon njihovog lečenja.^[3]
opstrukcija disajnih puteva
hipertrofija (uvečanje) adenoidnih vegetacija
hipertrofija(uvečanje) nosne školjke.

Lokalizacija[uredi | uredi izvor]

Otvoreni zagrižaj se može javiti u:

Čeonom predelu, i spada u najčešći oblik otvorenog zagrižaja (zbog loše navike, sisanje prsta, varalice i slično)
bočno u premolarnoj i molarnoj regiji, kada su u kontaktu samo zadnji molari. Ova anomalija zagrižaja se naziva bočna ili totalna apertognatija. Bočno otovreni zagrižaj se može javiti i distalno od premolarnih zuba usled hiperplazije kapituluma mandibule ili kao posledica neadekvatno tretirane traume dentoalveolarnog sklopa.

Otvoreni zagrižajože biti praćena i drugim deformitetima npr. rahitisa.

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Otvoreni zagrižaj je jedna vrsta malokluzije ili „lošeg zagrižaja“: kod koje se gornji i donji zubi ne dodiruju kada su usta potpuno zatvorena, već pokazuju otvor između gornjih i donjih zuba. Otvoreni zagrižaj se može pojaviti u prednjem ili zadnjem delu usta, iako je frontalni otvoreni zagrizaj mnogo češći.

Najčešči znaci otvorenog zagrižaja ili malokluzije su:^[4]

Nemogućnost kontakta sa gornjim i donjim zubima
Problemi sa žvakanjem ili gutanjem (ispadanje hrane)
Manje izražena brada
Problemi sa govorom, kao što je šapat
Nepravilno poravnanje zuba
Bol prilikom grizanja ili žvakanja
Poteškoće u grickanju hrane prednjim zubima
Neatraktivan osmeh

Nedostatak samopouzdanja/stidi sa sopstvenog osmeha
Disfunkcija temporomandibularnog zgloba (TMD)
Glavobolje i bolovi u ušima
Poteškoće sa spavanjem
Hrkanje
Parodontalna bolest
Karijes zuba zbog prekomernog rasta bakterija
Problemi sa varenjem zbog problema sa žvakanjem

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Ortodont će postaviti dijagnozu, koristeći rendgenske snimke i/ili 3D slike, kao i fizički pregled.

Rendgenski snimci će omogućiti ortodontu da vidi šta je ispod linije desni kako bi detaljno pregledao otvoreni zagrižaj i utvrdio njegove uzroke.^[1]

Diferencijalna dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Dentoalveolarni otvoreni zagrižaj[uredi | uredi izvor]

Otvoreni dentoalveolarni zagrižaj karakteriše vertikalna deformacija gornjeg i/ili donjeg alveolarnog procesa u prednjem ili zadnjem delu sa uravnoteženim ili horizontalnim obrascem rasta. Vertikalne proporcije lica su nepromenjene.

Etiološki (uzročno) odlučujući su egzogeni (spoljni) uticaji kao što je sisanje palca ili prsta, kao i stalna upotreba cucla, pritiskanje jezika ili održavanje visceralnog čina gutanja deteta sa smeštajem jezika između redova zuba.

Otvoreni dentoalveolarni zagrižaj je relativno čest u primarnoj denticiji u 20–30% slučajeva. Učestalost je smanjena u mešovitoj denticiji na oko 3 do 8%.

Skeletni otvoreni zagrižaj[uredi | uredi izvor]

Nedostatak kontakta zuba u skeletnom otvorenom zagrižaju (strukturalni ili gnatički otvoreni zagrižaj) nije ograničen na prednji region, već često utiče na prednji i zadnji region. Učestalost ovog zagrižaja procenjena je na oko jedan procenat.

Tipično, vertikalni obrazac rasta sa divergentnom rotacijom osnove vilice može se videti na bočnim kefalometrijskim podacima. Visok donji deo lica je karakterističan i uglavnom genetski. Tokom puberteta može se očekivati povećanje ili ponovno otvaranje zagrižaja.

Zbog sistematske profilakse vitaminom D, otvoreni zagrižaj povezan sa rahitisom se retko javlja.^[5]

Jatrogeni otvoreni zagrižaj[uredi | uredi izvor]

Jatrogeni otvoreni zagrižaj može nastati nakon neindifikovanog ili nepravilnog ortodontskog tretmana.

Terapija[uredi | uredi izvor]

Otvoreni zagrižaj ne samo da se neće ispraviti sam od sebe, već će se vremenom pogoršati, i zahtevaće invazivnije metode lečenja.^[6]

Ortodoncija[uredi | uredi izvor]

Ortodontski tretman i nošenje ortodontskog aparata mogu da umanje ovu disproporcije kako u veličini vilice, tako i u korekciji zuba gde je krajnji rezultat terapije harmoničan izgled i lica i vilice.

Iako je otvoreni zagrižaj često složen za lečenje, dobro obučen, ortodont će moći da ispravi ovo stanje pomoću raznih proteza i drugih pomagala. Proteze su efikasan, praktične i pristupačan metod za ispravljanje otvorenog zagrižaja. Postoji nekoliko opcija proteza, uključujući metalne, keramičke i lingvalne proteze – u zavisnosti od dijagnoze. Proteze su izuzetno pouzdane, lake za održavanje i daju prelepe rezultate: mnogi ljudi su korigovali svoje otvorene zagrize izborom adekvatne proteze.^[1]

Oralna hirurgija[uredi | uredi izvor]

Stanje pre i posle operacije disgnatije za uklanjanje otvorenog zagrižaja

Za neke teške slučajeve otvorenog zagrižaja može biti neophodna oralna hirurgija: i to samo za veoma složene slučajeve koji se ne mogu lečiti samo ortodontskom intervencijom.

Oralna hirurgija i ortodontska nega zajedno mogu postići optimalne rezultate i kod teških oblika otvorenog zagrižaja.

Glosektomija[uredi | uredi izvor]

Ne postoje sistematski pregledi ili randomizovana klinička kontrolna ispitivanja u vezi sa korekcijom otvorenog zagrižaja delimičnom glosektomijom jezika, ali je objavljeno nekoliko izveštaja o slučajevima koji ukazuju na uspešno lečenje otvorenog zagrižaja ovim hirurškim pristupom.^[3]^[7]^[8]

Prevencija[uredi | uredi izvor]

Preventivni deo je moguć u predškolskom uzrastu kada se jednostavnim vežbama i aparatima, kao i uklanjanjem loših navika može sprečiti ispoljavanje ortodontskih nepravilnosti u punoj meri čak i uprkos genetskim faktorima.^[2]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

^ ^a ^b ^v Matsumoto, Mírian Aiko Nakane; Romano, Fábio Lourenço; Ferreira, José Tarcísio Lima; Valério, Rodrigo Alexandre (2012). „Open bite: diagnosis, treatment and stability”. Brazilian Dental Journal (na jeziku: engleski). 23 (6): 768—778. ISSN 0103-6440. PMID 23338275. doi:10.1590/S0103-64402012000600024.
^ ^a ^b „Ortodontske nepravilnosti i uloga jezika u njima”. Prof. Dr Čupić (na jeziku: srpski). 2018-10-31. Pristupljeno 2022-01-31.
^ ^a ^b Hotokezaka, H.; Matsuo, T.; Nakagawa, M.; Mizuno, A.; Kobayashi, K. (2001). „Severe dental open bite malocclusion with tongue reduction after orthodontic treatment”. The Angle Orthodontist. 71 (3): 228—236. PMID 11407776.
^ „What is Open Bite: Symptoms, Diagnosis and Treatment”. Diamond Braces (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-31.
^ Schmeil, Friedbert; Hirschfelder, Ursula, ur. (2004). Kieferorthopädische Zahntechnik (1. Auflage, überarbeitete Neuausgabe des gleichnamigen Titels, erschienen 1997 bei Ullstein/Mosby izd.). München: Verlag Neuer Merkur GmbH. ISBN 978-3-929360-77-6.
^ Pedrazzi, M. E. (1997). „Treating the open bite”. Journal of General Orthodontics. 8 (1): 5—16. PMID 9508861.
^ Tanaka, Orlando Motohiro; Guariza-Filho, Odilon; Carlini, João Luiz; Oliveira, Dauro Douglas; Pithon, Matheus Mello; Camargo, Elisa Souza (2013). „Glossectomy as an adjunct to correct an open-bite malocclusion with shortened maxillary central incisor roots”. American Journal of Orthodontics and Dentofacial Orthopedics. 144 (1): 130—140. PMID 23810054. doi:10.1016/j.ajodo.2012.08.029.
^ Chung, Chooryung Judi; Jung, Sinae; Baik, Hyoung-Seon (2008-01-01). „Morphological Characteristics of the Symphyseal Region in Adult Skeletal Class III Crossbite and Openbite Malocclusions”. The Angle Orthodontist. 78 (1): 38—43. ISSN 0003-3219. doi:10.2319/101606-427.1.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).

[:0-1] v Matsumoto, Mírian Aiko Nakane; Romano, Fábio Lourenço; Ferreira, José Tarcísio Lima; Valério, Rodrigo Alexandre (2012). „Open bite: diagnosis, treatment and stability”. Brazilian Dental Journal (na jeziku: engleski). 23 (6): 768—778. ISSN 0103-6440. PMID 23338275. doi:10.1590/S0103-64402012000600024.

[:1-2] „Ortodontske nepravilnosti i uloga jezika u njima”. Prof. Dr Čupić (na jeziku: srpski). 2018-10-31. Pristupljeno 2022-01-31.

[:2-3] Hotokezaka, H.; Matsuo, T.; Nakagawa, M.; Mizuno, A.; Kobayashi, K. (2001). „Severe dental open bite malocclusion with tongue reduction after orthodontic treatment”. The Angle Orthodontist. 71 (3): 228—236. PMID 11407776.

[4] „What is Open Bite: Symptoms, Diagnosis and Treatment”. Diamond Braces (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-31.

[5] Schmeil, Friedbert; Hirschfelder, Ursula, ur. (2004). Kieferorthopädische Zahntechnik (1. Auflage, überarbeitete Neuausgabe des gleichnamigen Titels, erschienen 1997 bei Ullstein/Mosby izd.). München: Verlag Neuer Merkur GmbH. ISBN 978-3-929360-77-6.

[6] Pedrazzi, M. E. (1997). „Treating the open bite”. Journal of General Orthodontics. 8 (1): 5—16. PMID 9508861.

[7] Tanaka, Orlando Motohiro; Guariza-Filho, Odilon; Carlini, João Luiz; Oliveira, Dauro Douglas; Pithon, Matheus Mello; Camargo, Elisa Souza (2013). „Glossectomy as an adjunct to correct an open-bite malocclusion with shortened maxillary central incisor roots”. American Journal of Orthodontics and Dentofacial Orthopedics. 144 (1): 130—140. PMID 23810054. doi:10.1016/j.ajodo.2012.08.029.

[8] Chung, Chooryung Judi; Jung, Sinae; Baik, Hyoung-Seon (2008-01-01). „Morphological Characteristics of the Symphyseal Region in Adult Skeletal Class III Crossbite and Openbite Malocclusions”. The Angle Orthodontist. 78 (1): 38—43. ISSN 0003-3219. doi:10.2319/101606-427.1.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]