Papa Fabijan

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Favije (Favijan)
Sveti Fabijan i Sveti Sevastijan
Lični podaci
Datum rođenja200
Datum smrti20. januar 250
Mesto smrtiRim, Rimsko carstvo
NarodnostRimljanin
Papa
Redosled20.
Pontifikat10. januar 236 — 20. januar 250.
PrethodnikAntir
NaslednikKornelije

Sveti Fabijan bio je 20-ti rimski papa, od 236 do 250.[1]

Prema legendi poticao je iz okoline Rima. Po zapisima Jevsevija iz Cezarije navodno je pošao u Rim da prisustvuje izboru novog episkopa, ali dok je skup sprovodio proceduru izbora na rame mu je sletela golubica što je okupljenima bio znak da je u božja volja te je Fabijan odmah izabran za episkopa. Posvećen je 10. januara 236. godine. Odmah se pokazao kao dobar organizator i administrator. Podelio je Rim na sedam kvartova ili đakonata i ovlastio je svakog od đakona da obavezno štiti i vodi administraciju u svojoj bolnici, održava kapele i gradi nove sakralne objekte uz obavezu da mu u dogovorene dane šalju izveštaje o stanju u kvartu. Utvrdio je definitivna zvanja u crkvi. Prvi imenovani klerici zvali su se inkardinati od čega će kasnije nastati naziv kardinali. Njih sedmorica činili su prvi savet episkopata – Sacro Collegio. Ovaj organ će vremenom prerasti u kardinalski kolegijum.[2]

Svoju službu Fabijan je obavljao tokom vladavine cara Filipa Arabljanina (244—249) koga je Sveti Jeronim vek i po kasnije ocenio kao dobronamernog i naklonjenog hrišćanima. Naredni car Decije Trajan smatrao je da je svaki hrišćanin opasan za njegovo carstvo i naredio je represije prema hrišćanima. Izdao je edikt prema kome su se svi građani morali javiti petočlanim komisijama koje su se nalazile u svakom mestu. Pri pojavljivanju svi su bili obavezni da iskažu pokornost prema paganskim bogovima.[3] Mnogi hrišćani odrekli su se svoje vere a takve su nazivali lapsi ili caduti što znači posrnuli. Ipak veći deo hrišćana ostao je veran svojoj veri čak i po cenu mučeništva. Kler i episkopi držali su se hrabro i dostojanstveno što je bilo veoma važno jer je cilj vlasti bio da obezglavi hrišćanstvo. Žrtve ovoga talasa bili su episkopi Jerusalima i Aleksandrije, kao i patrijarh Antiohije Babila. Sam episkop Fabijan stradao je po smrtnoj presudi 20. januara 250. godine i sahranjen je u kripti za rimske episkope kalistovog groblja.[4]

Srpska pravoslavna crkva proslavlja Svetog Favija (Favijana) 5. avgusta po Julijanskom kalendaru (18. avgusta po Gregorijanskom kalendaru).

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Papa Fabijan na Vikimedijinoj ostavi.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Sveti Fabijan i Sebastijan”. www.zupaporec.com. Pristupljeno 31. 8. 2020. 
  2. ^ Poirier, Michel (2008). „L'évêque, les clercs, le peuple. La structure d'une communauté chrétienne au milieu du nie siècle en Occident, d'après les œuvres de saint Cyprien”. Bulletin de la Société nationale des Antiquaires de France (na jeziku: fr). str. 54—78. doi:10.3406/bsnaf.2008.10579. Pristupljeno 31. 8. 2020. 
  3. ^ Bose, K. S.; Sarma, R. H. Delineation of the intimate details of the backbone conformation of pyridine nucleotide coenzymes in aqueous solution. ISBN 2-213-618577. 
  4. ^ PITTORESQUE, LA FRANCE (1. 1. 1970). „Pape Fabien (236 - 250)”. La France pittoresque. Histoire de France, Patrimoine, Tourisme, Gastronomie (na jeziku: francuski). Pristupljeno 31. 8. 2020. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Папа_Фабијан&oldid=26969795”