Paralitičko trovanje školjkama

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Paralitičko trovanje školjkama
Hemijska struktura saksitoksina
Specijalnostiurgentna medicina
Simptomiparestezije usta, lica i udova, mučnina, povraćanje, dijareja, ataksija, opšta slabost, paraliza skeletnih mišića
Trajanjenajčešće do 72 časa, ali poneka i do nedelju dana
Lečenjesimptomatski, respiratorna podrška
Smrtnostoko 6% širom sveta

Paralitičko trovanje školjkama (akronim PSP - eng. Paralytic shellfish poisoning) je najčešći i najteži oblik trovanja školjkama, uzrokovan jedenjem školjki kontaminiranih saksitoksinima. Ove moćne neurotoksine proizvode različiti vrste dinoflagelata. Širok spektar školjki može izazvati PSP, ali većina slučajeva se javlja nakon jedenja dagnji ​​ili školjki vrste Spisula solidissima.

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Paralitičko trovanje školjkama se dešava širom sveta, ali je najčešće u umerenim oblastima, posebno na obalama Pacifika i Atlantika Severne Amerike, uključujući Aljasku. Slučajevi trovanja su takođe prijavljeni i u zemaljama kao što su Filipini, Kina, Čile, Škotska, Irska, Novi Zeland i Australija.[1] [2][3]

Najveći broj slučajeva paralitičkog trovanjg školjkama (2.124 sa 120 smrtnih slučajeva) prijavljen je na Filipinima od 1983. do 2002. godine.[4]

Procenat smrtnosti ljudi od paralitičkog trovanjg školjkama varira u zavisnosti od sposobnosti lokalnog medicinskog sistema da leči takvu intoksikaciju. U jednom izveštaju, navodi se da je 45 ljudi koji žive duž obale Nikaragve razvilo simptome paralitičkog trovanjg školjkama i da je jedna osoba umrla.

Smrtnost

Paralitičko trovanje školjkama nije samo najčešći oblik trovanja školjkama, već je i najsmrtonosniji, sa stopom smrtnosti od 6% širom sveta (smrtnost je veća u zemljama u razvoju).[5][6] U epidemijama u jugoistočnoj Aziji i Latinskoj Americi, udeo smrtnih slučajeva kretao se između 2% i 14% dok se među više od 200 slučajeva u Evropi i Severnoj Americi nije dogodio nijedan smrtni slučaj.[7]

Etiologija[uredi | uredi izvor]

Uzročnik paralitičkog trovanje školjkama je saksitoksin, koji proizvode razne vrste dinoflagelata (mikroalgi) koje unose školjke

Uzročnik paralitičkog trovanje školjkama je saksitoksin, koji proizvode dinoflagelati (mikroalge) koje unose školjke (npr ostrige, dagnje, i drujge školjke) koje se hrane filtratom (npr ostrige, dagnje, i druge školjke) koje koncentrišu toksin. Ove školjke potom konzumiraju grabežljivci, uključujući i ljude.

Patofiziologija[uredi | uredi izvor]

Paralitičko trovanje školjkama, uzrokuje 58 blisko povezanih jedinjenja zasnovanih na tetrahidropurinskom skeletu,[8] i jedno je od najproučavanijih intoksikacija sa ozbiljnim simptomima kod ljudi. Konkretno, ono je rezultat izlaganja saksitoksinu (STX) i gonijatoksinu (GTX).

Tokom 1957. godine, toksin koji je izazvao paralitičko trovanje školjkama prvi put je izolovan u školjkama (Saxidomus giganteus) koje žive u obalnim oblastima Aljaske, a 1975. godine. Kao glavni proizvođači toksin koji izaziva paralitičko trovanje školjkama su dinoflagelati iz roda Alexandrium koji se javljaju duž atlantske i pacifičke obale,[9] ali i u Sredozemnom moru, gde mogu biti prisutne i druge vrste kao što je Gymnodinium catenatum.[10]

Više od 30 analoga STX je identifikovano je i grupisano u četiri podgrupe: karbamat, N -sulfo-karbamoil, dekarbamoil i hidroksilovani saksitoksini.[11]

Mekušci koji se hrane filtratom, kao što su ostrige, koncentrišu dinoflagelate i njihove toksine u svom mesu zbog načina na koji se hrane. Kada ljudi zatim pojedu školjke, mogu se konzumirati velike doze toksina.

Saksitoksin je jedan od najjačih poznatih neurotoksina. Procenjuje se da 0,5-1 mg ovog otrova može biti fatalno za ljude.[12][13]

Deluje tako što blokira natrijumove kanale osetljive na napon, što, zauzvrat, remeti nervnu provodljivost i rezultuje motoričkim i senzornim neurološkim abnormalnostima.

Paralitičko trovanje školjkama se obično javlja u manjim epidemijama, najčešće kod rekreativnih sakupljača školjki.[14]

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Simptomi se javljaju u roku od 15 minuta do 3 sata od jedenja školjki i uključuju sledeće znake i simptome:

  • parestezije usta, lica i udova
  • mučnina,
  • povraćanje
  • proliv,
  • osećaj plutanja.
  • disfonija,
  • ataksija,
  • opšta slabost,
  • paraliza skeletnih mišića (koje dovode do respiratorne insuficijencije)

Znaci i simptomi se mogu javiti u roku od 2-12 sati kod teškog trovanja i najčešće traju do 72 časa, ali poneka i do nedelju dana.[15]

Smrt od paralitičkog trovanje školjkama nastaje kao posledica paralize disajnih mišića.[15]

Terapija[uredi | uredi izvor]

Osnova lečenja paralitičkog trovanja školjkama je simptomatska i nega slična onoj kod trovanja naduvanom ribom (trovanje TTKS).

Mehanička ventilacija je indikovana u slučaju nedovoljne respiratorne funkcije.[15]

Prognoza[uredi | uredi izvor]

U fatalnim slučajevima, smrt je uzrokovana respiratornom paralizom koja se javlja u roku od 2-12 sati nakon konzumiranja kontaminiranih školjki, i u nedostatku veštačkog disanja.

Pacijenti koji nakon pojave paralitičkog trovanja školjkama preživi 24 časa, sa ili bez mehaničke intervencije, ima veliku verovatnoću potpunog i brzog oporavka.[16]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Taylor, F. J. R.; Fukuyo, Y.; Larsen, J.; Hallegraeff, G. M. (2003). "Taxonomy of harmful dinoflagellates". In Hallegraeff, G.M.; Anderson, D.M.; Cembella, A.D. (eds.). Manual on Harmful Marine Microalgae. pp. 389–432. ISBN 92-3-103948-2.
  2. ^ Cembella, A. D. (1998). "Ecophysiology and Metabolism of Paralytic Shellfish Toxins in Marine Microalgae". In Anderson, D. M.; Cembella, A. D.; Hallegraeff, G. M. (eds.). Physiological Ecology of Harmful Algal Blooms. NATO ASI. Berlin: Springer. pp. 381–403. ISBN 978-3-662-03584-9.
  3. ^ Balech, Enrique (1985). "The genus Alexandrium or Gonyaulax of the Tamarensis Group". In Anderson, Donald M.; White, Alan W.; Baden, Daniel G. (eds.). Toxic Dinoflagellates. New York: Elsevier. pp. 33–8. ISBN 978-0-444-01030-8.
  4. ^ Ching P. K., Ramos R. A., de los Reyes V. C., Sucaldito M. M., Tayag E. (2015). Lethal paralytic shellfish poisoning from consumption of green mussel broth, Western Samar, Philippines, August 2013. Western Pac. Surveill. Response J. 6 22–26. 10.5365/WPSAR.2015.6.1.004
  5. ^ Lehane L. Paralytic shellfish poisoning: a potential public health problem. Med J Aust. 2001 Jul 2. 175(1):29-31. [Medline].
  6. ^ Isbister GK, Kiernan MC. Neurotoxic marine poisoning. Lancet Neurol. 2005 Apr. 4(4):219-28.
  7. ^ Callejas L., Darce A. C. M., Amador J. J., Conklin L., Gaffga N., Rogers H. S., et al. (2015). Paralytic shellfish poisonings resulting from an algal bloom in Nicaragua. BMC Res. Notes 8:74 10.1186/s13104-015-1012-4
  8. ^ Burrell S., Gunnarsson T., Gunnarsson K., Clarke D., Turner A. D. (2013). First detection of paralytic shellfish poisoning (PSP) toxins in Icelandic mussels (Mytilus edulis): links to causative phytoplankton species. Food Control 31 295–301. 10.1016/j.foodcont.2012.10.002
  9. ^ Bernd C., Bernd L. (2008). Determination of marine biotoxins relevant for regulations: from the mouse bioassay to coupled LC-MS methods. Anal. Bioanal. Chem. 391 117–134. 10.1007/s00216-007-1778-x
  10. ^ Berti M., Milandri A. (2014). “Le biotossine marine,” in Igiene Degli Alimenti eds Schirone M., Visciano P. (Bologna: Edagricole; ) 163–198
  11. ^ EFSA (2009a). Scientific Opinion of the Panel on Contaminants in the Food Chain on a request from the European Commission on Marine Biotoxins in Shellfish – Saxitoxin Group. EFSA J. 1019 1–76.
  12. ^ Clark RF, Williams SR, Nordt SP, Manoguerra AS. A review of selected seafood poisonings. Undersea Hyperb Med. 1999. 26(3):175-84. [Medline].
  13. ^ James KJ, Carey B, O'Halloran J, van Pelt FN, Skrabáková Z. Shellfish toxicity: human health implications of marine algal toxins. Epidemiol Infect. 2010 Jul. 138(7):927-40. [Medline].
  14. ^ CDC. Paralytic shellfish poisoning --- southeast Alaska, May--June 2011. MMWR Morb Mortal Wkly Rep. 2011 Nov 18. 60(45):1554-6. [Medline].
  15. ^ a b v Jeremy Sobel, John Painter. Illnesses Caused by Marine Toxins. Clinical Infectious Diseases. 1 Nov 2005. Volume 41, issue 9:1290-1296. [Full Text].
  16. ^ FAO/IOC/WHO (2004). Report of the Joint FAO/IOC/WHO ad hoc Expert Consultation on Biotoxins in Bivalve Molluscs. Norway: FAO/IOC/WHO; 1–31.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Chan TY. Ciguatera fish poisoning in East Asia and Southeast Asia. Mar Drugs. 2015 Jun 2;13(6):3466–78.
  • Friedman MA, Fleming LE, Fernandez M et al. Ciguatera fish poisoning: treatment, prevention and management. Mar Drugs. 2008;6:456–79.
  • Hungerford JM. Scombroid poisoning: a review. Toxicon. 2010 Aug 15;56(2):231–43.
  • Isbister GK, Kiernan MC. Neurotoxic marine poisoning. Lancet Neurol. 2005 Apr;4(4):219–28.
  • Palafox NA, Buenoconsejo-Lum LE. Ciguatera fish poisoning: review of clinical manifestations. J Toxicol Toxin Rev. 2001 May;20(2):141–60.
  • Schnorf H, Taurarii M, Cundy T. Ciguatera fish poisoning: a double-blind randomized trial of mannitol therapy. Neurology. 2002 Mar 26;58(6):873–80.
  • Sobel J, Painter J. Illnesses caused by marine toxins. Clin Infect Dis. 2005 Nov 1;41(9):1290–6.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Паралитичко_тровање_шкољкама&oldid=27442141”