Patološki adherentna posteljica

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Patološki adherentna posteljica
Oblici i učestalost patološki adherentnih posteljica
Specijalnostiakušerstvo

Patološki adherentna posteljica (PAP) se javlja kada se cela ili deo posteljice (placente) nenormalno veže za miometrijum (mišićni sloj zida materice).[1] U takvim stanjima posteljica koja snabdeva bebu hranom i kiseonikom može tokom porođaja izazvati opasno krvarenje jer se previše duboko zakači za zid materice pa se ne odvaja od zida materice i ne izlazi iz nje nakon porođaja. Incidenca PAP na globalnom nivou je u stalnom porastu zbog povećanja stope porođaja carskim rezom.[2]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Patološki adherentna posteljica sa približno javljalau 0,8 slučaja na 1.000 porođaja 1980-ih, a u 3 slučaja na 1.000 porođaja u poslednjoj deceniji.

Incidencija se povećava sa povećanjem stopa porođaja carskim rezom, sa stopama od:[3]

  • 1 na 4.027 trudnoća tokom 1970-ih,
  • 1 na 2.510 u 1980-im
  • 1 na 533 u periodu 1982–2002. U 2002,

Committee on Obstetric Practice je procenio da se incidencija povećala 10 puta u poslednjih 50 godina.[4]

Rizik od patološki adherentna posteljica u budućim porođajima nakon carskog reza je 0,4-0,8%. Kod pacijenata sa previjanjem placente, rizik se povećava sa brojem prethodnih carskih rezova, sa stopama od 3%, 11%, 40%, 61% i 67% za prvi, drugi, treći, četvrti i peti ili veći broj carskih reza. sekcije.[5]

Etiologija[uredi | uredi izvor]

Ne zna se precizno šta uzrokuje ovakva stanja posteljice. Ova stanja se takođe dešavaju:[6][7]

  • ako porodilja ima ožiljak na materici nakon operacije, kao što je prethodni carski rez ili nakon uklanjanja tumora koji raste u zidu materice (fibroid). Ako je porodilja imala više carskih rezova veća je verovatnoća da će imati ove probleme sa posteljicom.
  • vantelesna oplodnja.

Predispozicija[uredi | uredi izvor]

Normalan položaj i izgled posteljice

Stanja zbog kojih postoji veća verovatnoća da će se javiti naki od oblika patološki adherentne posteljica uključuju:[6]

Vrste[uredi | uredi izvor]

Međunarodna klasifikacija bolesti definiše tri stepena abnormalnog vezivanja posteljice prema dubini vezivanja i invazije u mišićne slojeve materice, prikazane na doljoj tabeli:[8]

Vrsta Učestalost Opis
Usađena posteljica
Placenta accreta 		75–78% Placenta se snažno vezuje za miometrijum, ali ne prodire u njega. Ovaj oblik stanja čini oko 75% svih slučajeva. Zbog abnormalnog vezivanja za miometrijum, ova posteljica je povezana sa povećanim rizikom od obilnog krvarenja u vreme pokušaja vaginalnog porođaja. Potreba za transfuzijom krvnih produkata je česta, a ponekad je potrebno hirurško uklanjanje materice (histerektomija) da bi se kontrolisalo krvarenje opasno po život. Stope posteljice akrete se povećavaju. Od 2016. godine, pa tako ona utiče na otprilike 1 od 272 trudnoće.
Urasla posteljica
Placenta increta 		17% Pojavljuje se kada placenta prodre u miometrijum. Kod nje su horionske resice invadirane u miometrijum.
Placenta percreta 5–7% Najveći rizični oblik koji se javlja kada posteljica prodre kroz ceo miometrijum do seroze materice (prodire kroz ceo zid materice). Kod nje su horionske resice invadirane u miometrijum.

Ova varijanta može dovesti do vezivanja posteljice za druge organe kao što su rektum ili mokraćna bešika.

Usađena posteljica[uredi | uredi izvor]

Usađena posteljica (lat. Placenta acreta) teži je patološki oblik usađivanja (implantacije) posteljice kod koga pojedinačni čuperci posteljice probijaju kroz bazalnu deciduu i srastaju sa mišićnim slojem materice. Tada nastaje spojena ili srasla posteljica.

Ova promena se javlja kada postoje nepovoljni uslovi za implantaciju oplođenog jajeta u zid materice, odnosno kada postoji slaba decidualna reakcija endometrijuma.

Ovo stanje je veoma opasno, jer zbog nemogućnosti spontanog odvajanja posteljice u trećoj fazi porođaja dolazi do obilnog atoničnog krvarenja, u trećem dobu porođaja, pa je neophodna hitna intervencija.

Ako je posteljica srasla sa mišićnim slojem materice na manjoj površini, onda se materica ne mora uvek ukloniti. Porodilji se pomaže ručnim ljuštenjem posteljice i naknadnom kiretažom mesta na kome je ona srasla sa unutrašnjom površinom materice. Ako je veća površina posteljice srasla sa zidom materice, posteljica se u celini ne može odvojiti, pa se mora uraditi histerektomija.

Urasla posteljica[uredi | uredi izvor]

Urasla posteljica (lat. Placenta increta) teži jeoblik nepravilnog usađivanja posteljice. U ovom slučaju, nabori posteljice obično probijaju bazalnu deciduu na širokoj površini i prodiru duboko u mišićni sloj materice. Kod ovog stanja u trećem dobu porođaja do odvajanja posteljice ne može doći spontano, a ne može se postići uklanjanje posteljice ni ručnom ni instrumentalnom ekstrakcijom. Kako tokom ovakvih pokušaja, porodilja obilno krvari, ona može iskrvariti na porođajnom stolu. Ova epravilnost implantacije posteljice često je praćena prednjačećom posteljicom i nedovoljnom decidualnom reakcijom endometrijuma.

Da bi se sačuvao život porodilje sa uraslom posteljicom neophodna je hitna operativna intervencija i uklanjanje materice.

Prerasla posteljica[uredi | uredi izvor]

Prerasla posteljica (lat. Placenta percreta) je najteži, ali najmanje uobičajeni oblik patološki adherentne posteljice, kod koga postoji transmuralno proširenje placentnog tkiva preko miometrijuma sa seroznim probojem. Ponekad se proteže do obližnjih organa, kao što je mokraćna bešika. Nosi ozbiljne rizike za majku i fetus.

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Ultrazvuk[uredi | uredi izvor]

Ova stanja se obično dijagnostikuju ultrazvukom (UZ), koji je alat za snimanje prve linije za skrining i dijagnozu PAP. Primena UZ poboljšava ishode kod majke, omogućavajući odgovarajuću procenu rizika i planirani porođaj u tercijarnom referalnom centru sa iskusnim multidisciplinarnim timom.[9][10] Dok antenatalna dijagnostička tačnost dostiže 95% u nizu iz iskusnih centara, nekoliko studija populacije je otkrilo da PAP ostaje neotkriven pre porođaja u polovini slučajeva u ukupnoj populaciji.[11][12] Stoga, žene sa relevantnim kliničkim faktorima rizika za PAP (npr previjanje posteljice i ožiljak od carskog reza) treba da se podvrgnu ultrazvučnoj evaluaciji u centru sa ekspertizom za ovo stanje.

MRT[uredi | uredi izvor]

U nekim slučajevima, lekar može da koristi magnetnu rezonantnu tomografiju (MRT),[13] koji pravi detaljnu sliku unutrašnjosti tela trudnice.[14] Test koji je bezbolan i bezbedan za majku i njenu bebu može pouzdano da ukaže da postoji patološki adherentna posteljica, zbog koje mogu nastati problemi tokom porođaja.[6]

Iako je trenutno dobro utvrđeno da magnetna rezonanca (MRT) ima ulogu u dijagnozi PAP, sa visokom osetljivošću i specifičnošću,[15] do sada nije pokazao superiornost nad ultrazvukom u dijagnozi PAP. Jedan zbunjujući faktor koji treba uzeti u obzir kada se poredi dijagnostička tačnost UZ i MRT za dijagnozu PAP je da se MRT obično ne koristi kao alat za skrining kod žena sa većim rizikom od PAP. Ovo može dovesti do precenjivanja dijagnostičke sposobnosti MRT. U nedavnoj studiji, MRT je rezultovao promenom dijagnoze koja bi mogla da promeni kliničko lečenje PAP u više od jedne trećine slučajeva, ali, kada se promeni, dijagnoza je često bila netačna.[13]

Terapija[uredi | uredi izvor]

Kada se ova stanja otkriju pre rođenja deteta, lekar može preporučiti carski rez nakon koga odmah sledi histerektomija.[6]

Ako stanje placente, nije poznato ili ako đena želite da ima i narednu trudnoću, najbolje vreme da trudnica rodi bebu u periodu od oko 34 do 38 nedelje trudnoće kako bi se sprečilo opasno krvarenje. Kod ovakvih porođaja pružalac usluga će se pripremiti za hitne procedure kao što je transfuzija krvi, kako bi akušer pokuša da kontroliše krvarenje i spasi matericu.[6]

Ako lekar otkrije da se posteljica ne odvaja nakon porođaja, on može pokušati da ukloni posteljicu operativno kako bi zaustavio krvarenje. Kada je žena nestabilna ili je krvarenje opasno po život, hirurški tim treba da se fokusira na izvor gubitka krvi. U većini slučajeva ovo će se naći u posteljici. U takvim slučajevima hitnu histerektomiju treba uraditi brzo. Kompresija zajedničkih ilijakalnih arterija ili aorte je prijavljena kao privremena mera da se dobije vreme da se krvarenje privremeno zaustavi i da se brzo završi konačni tretman.[16]

Postoje neke metode kao što su specijalni šavovi za podvezivanje velikih krvnih sudova koji krvare ili kompresija balonom koji se može staviti unutar materice da blokira krvarenje. Ako ove metode ne zaustave krvarenje, neophodna je histerektomija.[6]

Ureterični stentovi i cistoskopija[uredi | uredi izvor]

Ureterični stentovi mogu biti korisni u prevenciji povreda uretera i ranog morbiditeta, međutim, dokazi nisu dovoljno jaki da bi preporučili rutinsko postavljanje ureternih stentova za sve sumnjive slučajeve PAP.[16][17] Stoga bi postavljanje ureternih stentova trebalo da bude ograničeno na slučajeve u kojima se očekuje da je histerektomija veoma složena. Rutinska preoperativna cistoskopija se ne preporučuje, jer nije dokazano da poboljšava ishod kod majke. Ako se radi preoperativna cistoskopija radi umetanja ureternih stentova, izgled bešike ne bi trebalo da promeni planirani tretman na osnovu prenatalnog snimanja.[16]

Profilaktički endovaskularni balon kateteri[uredi | uredi izvor]

Endovaskularna balon okluzija karličnih sudova je predložena kao metod za smanjenje intraoperativnog gubitka krvi, kako bi se poboljšao ishod kod majke u vezi sa krvarenjem i omogućio hirurgu da radi u čistijem polju sa poboljšanom vidljivošću.

Međutim, PAP je povezan sa ekstenzivnom aberantnom neovaskularizacijom, iu takvim slučajevima, okluzija nekih karličnih sudova može dovesti do povećanog gubitka krvi iz kolateralnih sudova. Pored toga, endovaskularna balon okluzija je povezana sa značajnim morbiditetom majke, uglavnom vezan za rupturu krvnih sudova i tromboemboliju. Dve male randomizovane kontrolisane studije nisu pronašle razlike u broju upakovanih jedinica eritrocita transfuzovanih kod žena sa antenatalno sumnjom na PAP koje su bile podvrgnute postavljanju balon katetera u ilijačne arterije u poređenju sa onima koje nisu.[18][19] Potrebne su veće studije da bi se zaista pokazala i bezbednost i efikasnost profilaktičke balon okluzije. Stoga se rutinska upotreba profilaktičkih arterijskih balon katetera karlice za žene sa sumnjom na PAS antenatalno trenutno ne preporučuje od strane mnogih međunarodnih društava.[20][16][21][22]

Prognoza[uredi | uredi izvor]

Patološki adherentna posteljica (PAP) je potencijalno životno opasno stanje. S obzirom na sve veću stopu carskog reza širom sveta, incidencija PAP će se verovatno povećavati tokom vremena. Stoga, kliničari treba da budu svesni poteškoća u vezi sa dijagnozom i izazova povezanih sa upravljanjem ovim stanjem.

Buduća istraživanja[uredi | uredi izvor]

Buduća istraživanja bi trebalo da se fokusiraju na prikupljanje podataka za prospektivne studije o dijagnozi i upravljanju PAP, obezbeđujući korelaciju između prenatalnog snimanja, kliničke ocene PAP u vreme porođaja i histopatologije. Ovo je od najveće važnosti za pružanje najboljih opcija skrininga, dijagnoze i upravljanja ženama pogođenih patološki adherentnom posteljicom.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Jauniaux, Eric; Collins, Sally; Burton, Graham J. (2018). „Placenta accreta spectrum: pathophysiology and evidence-based anatomy for prenatal ultrasound imaging”. American Journal of Obstetrics and Gynecology. 218 (1): 75—87. ISSN 0002-9378. doi:10.1016/j.ajog.2017.05.067. 
  2. ^ Silver, Robert M.; Barbour, Kelli D. (2015). „Placenta accreta spectrum: accreta, increta, and percreta”. Obstetrics and Gynecology Clinics of North America. 42 (2): 381—402. ISSN 1558-0474. PMID 26002174. doi:10.1016/j.ogc.2015.01.014. 
  3. ^ Committee on Obstetric Practice. „Placenta Accreta”. American College of Obstetricians and Gynecologists. Arhivirano iz originala 2016-11-23. g. Pristupljeno 2014-08-22. 
  4. ^ ACOG Committee on Obstetric Practice (2002). „Committee opinion #266: placenta accreta”. Obstetrics & Gynecology. 99 (1): 169—170. doi:10.1016/S0029-7844(01)01748-3. 
  5. ^ Silver, R.M.; Landon, M.B.; Rouse, D.J.; Leveno, K.J.; Spong, C.Y.; Thom, E.A.; Moawad, A.H.; Caritis, S. N.; Harper, M.; Wapner, R. J.; Sorokin, Y; Miodovnik, M; Carpenter, M; Peaceman, A. M.; O'Sullivan, M. J.; Sibai, B.; Langer, O.; Thorp, J. M.; Ramin, S. M.; Mercer, B. M.; National Institute of Child Health Human Development Maternal-Fetal Medicine Units Network; et al. (2006). „Maternal morbidity associated with multiple repeat cesarean deliveries”. Obstet Gynecol. 107 (6): 1226—32. PMID 16738145. S2CID 257455. doi:10.1097/01.AOG.0000219750.79480.84. 
  6. ^ a b v g d đ „Placental Accreta, Increta and Percreta”. www.marchofdimes.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-11-20. 
  7. ^ Morlando, Maddalena; Sarno, Laura; Napolitano, Raffaele; Capone, Angela; Tessitore, Giovanni; Maruotti, Giuseppe M.; Martinelli, Pasquale (2013-03-21). „Placenta accreta: incidence and risk factors in an area with a particularly high rate of cesarean section”. Acta Obstetricia et Gynecologica Scandinavica. 92 (4): 457—460. ISSN 0001-6349. doi:10.1111/aogs.12080. 
  8. ^ Bloomfield, Valerie; Rogers, Stacey; Leyland, Nicholas (2020-08-24). „Placenta accreta spectrum”. CMAJ: Canadian Medical Association journal = journal de l'Association medicale canadienne. 192 (34): E980. ISSN 1488-2329. PMID 32839166. doi:10.1503/cmaj.200304. 
  9. ^ Eller AG, Bennett MA, Sharshiner M, et al. Maternal Morbidity in Cases of Placenta Accreta Managed by a Multidisciplinary Care Team Compared With Standard Obstetric Care. Obstet Gynecol. 2011;117(2, Part 1):331–337.
  10. ^ Chantraine F, Langhoff-Roos J. Abnormally invasive placenta–AIP. Awareness and pro-active management is necessary. Acta Obstet Gynecol Scand. 2013;92(4):369–371.
  11. ^ Jauniaux E, Bhide A. Prenatal ultrasound diagnosis and outcome of placenta previa accreta after cesarean delivery: a systematic review and meta-analysis. Am J Obstet Gynecol. 2017;217(1):27–36. doi:10.1016/j.ajog.2017.02.050
  12. ^ Bailit JL, Grobman WA, Rice MM, et al. Morbidly adherent placenta treatments and outcomes. Obstet Gynecol. 2015;125(3):683–689. [PMC free article] [PubMed] [Google Scholar] [Ref list]
  13. ^ a b Einerson BD, Rodriguez CE, Kennedy AM, Woodward PJ, Donnelly MA, Silver RM. Magnetic resonance imaging is often misleading when used as an adjunct to ultrasound in the management of placenta accreta spectrum disorders. Am J Obstet Gynecol. 2018;218(6):618.e1.
  14. ^ Chantraine F, Braun T, Gonser M, Henrich W, Tutschek B. Prenatal diagnosis of abnormally invasive placenta reduces maternal peripartum hemorrhage and morbidity. Acta Obstetricia et Gynecologica Scandinavica. 2013;92(4):439–444.
  15. ^ Familiari A, Liberati M, Lim P, et al. Diagnostic accuracy of magnetic resonance imaging in detecting the severity of abnormal invasive placenta: a systematic review and meta-analysis. Acta Obstet Gynecol Scand. 2018;97(5):507–520.
  16. ^ a b v g Collins, Sally L.; Alemdar, Bahrin; van Beekhuizen, Heleen J.; Bertholdt, Charline; Braun, Thorsten; Calda, Pavel; Delorme, Pierre; Duvekot, Johannes J.; Gronbeck, Lene (2019). „Evidence-based guidelines for the management of abnormally invasive placenta: recommendations from the International Society for Abnormally Invasive Placenta”. American Journal of Obstetrics and Gynecology. 220 (6): 511—526. ISSN 0002-9378. doi:10.1016/j.ajog.2019.02.054. 
  17. ^ Tam Tam KB, Dozier J, Martin JN. Approaches to reduce urinary tract injury during management of placenta accreta, increta, and percreta: a systematic review. J Matern Fetal Neonatal Med off J Eur Assoc Perinat Med Fed Asia Ocean Perinat Soc Int Soc Perinat Obstet. 2012;25(4):329–334. [PubMed] [Google Scholar]
  18. ^ Shabana A, Fawzy M, Refaie W. Conservative management of placenta percreta: a stepwise approach. Arch Gynecol Obstet. 2015;291(5):993–998. [PubMed] [Google Scholar]
  19. ^ Barinov S, Tirskaya Y, Medyannikova I, Shamina I, Shavkun I. A new approach to fertility-preserving surgery in patients with placenta accreta. J Matern Fetal Neonatal Med off J Eur Assoc Perinat Med Fed Asia Ocean Perinat Soc Int Soc Perinat Obstet. 2019;32(9):1449–1453. [PubMed] [Google Scholar]
  20. ^ Jauniaux E, Alfirevic Z, Bhide AG, et al. Placenta Praevia and Placenta Accreta: diagnosis and Management: green-top Guideline No. 27a BJOG Int J Obstet Gynaecol. 2019;126(1):e1–48.
  21. ^ Allen L, Jauniaux E, Hobson S, Papillon-Smith J, Belfort MA, Placenta Accreta FIGO. Diagnosis and Management Expert Consensus Panel. FIGO Consensus Guidelines on Placenta Accreta Spectrum Disorders. 2018;140(3):281–290.
  22. ^ American College of Obstetricians and Gynecologists, Society for Maternal-Fetal Medicine. Obstetric Care Consensus No. 7: placenta Accreta Spectrum. Obstet Gynecol. 2018;132(6):e259–75. [PubMed] [Google Scholar]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Патолошки_адхерентна_постељица&oldid=27783788”