Pedocentrizam

Pedocentrizam (od grčke reči: pais, paidos, latinski centrum) shvatanje da je dete centar celokupnog obrazovno – vaspitnog procesa i jedini kriterijum pri izboru sadržaja i metoda nastave i vaspitanja.^[1] Pedocentrizam je orijentacija u psihologija čiji pobornici zastranjuju zahtevajući da se pri određivanju cilja, zadataka i sadržaja vaspitanja i obrazovanja, kao i pri izboru metoda i organizacije nastavnog procesa, polazi isključivo od prirode i spontanih interesovanja deteta.

Uslovi nastanka pedocentrizma

20. vek je počeo kao vek deteta i dao je mnogo novih pedagoških modela i ideja koje su ostavile neizbrisiv trag u pedagoškoj teoriji i praksi. Početkom 20. veka na političkom planu imamo ujedinjenu Nemačku koja se naglo razvija. Slično se događa i u Italiji. U Nemačkoj ne postoji tradicija parlamentarizma kao u Engleskoj, nego je prisutna militarizacija koja se oseća i u indoktrinaciji koja se sprovodi u školama. To je vreme mnogih znanstvenih i tehničkih otkrića među kojima posebno značenje imaju fotografija, film, radio. Vrlo burna događanja su na području psihologije. Već krajem 20. veka otvoren je u Nemačkoj Wundtov laboratorija za eksperimentalnu psihologiju. 1903. godine fiziolog Ivan Pavlov (Ivan Pavlov) objavljuje svoje otkriće uslovnih refleksa, a to je uticalo na amerikanca Vatsona ( James Watsona) da zasnuje svoj psihološki pravac nazvan biheviorizam. Švajcarac Žan Pijaže (Piaget) već je uveliko započeo svoja istraživanja iz razvojne psihologije. Nove se ideje teško probijaju u praksu u kojoj dominira tradicionalna represivna škola prisilnog i mehaničkog učenja. U tim okolnostima javljaju se nove burne pedagoške ideje, te možemo govoriti o pravom pokretu.^[2]

Osnovne pedagoške karakteristike pedocentrizma

U radovima ovog pedagoškog pokreta mogu se izdvojiti neke osnovne karakteristike:

To je prvenstveno okretanje prema detetu, jer škole postoje zbog dece. To je najznačajnija karakteristika ovog pokreta;
Naglašava se da dete nije odrasli čovek u malom, nego posebno i specifično biće;
Izgrađuju se i u praksi realizuju pedagoški modeli, koji predstavljaju originalne koncepcije odgajanja i obrazovanja, celovite didaktičke koncepcije ili pak predškolske ili školske modele;
Zalažu se za promene, tako da se nove ideje šire putem raznih stručnih skupova. Uspešno širenje pojedinih koncepcija bilo je rezultat organizacije njenih učesnika u različita udruženja, a 1912. godine je osnovan Međunarodni biro novih škola na čijem čelu je bio švajcarac Adolf Ferijer (Adolphe Ferriere);
Zalažu se za spoj teorije i prakse. Svi pedagozi, koji su praktično kreirali nove originalne modele, bili su i vrsni teoretičari;
Pogrešno se misli da predstavnici ovog pokreta nisu uzimali u obzir društveni aspekt. Iz njihovih radova se vidi baš suprotno, da su oni svojim novim konceptom odgajanja i obrazovanja želeli uticati na društvene promene.^[2]

Reference

^ Makar, A. B.; McMartin, K. E.; Palese, M.; Tephly, T. R. (01. 06. 1975). „Formate assay in body fluids: application in methanol poisoning”. Biochemical Medicine. 13 (2): 117—126. ISSN 0006-2944. PMID 1. doi:10.1016/0006-2944(75)90147-7.
^ ^a ^b Bose, K. S.; Sarma, R. H. (1975-10-27). „Delineation of the intimate details of the backbone conformation of pyridine nucleotide coenzymes in aqueous solution”. Biochemical and Biophysical Research Communications. 66 (4): 1173—1179. ISSN 1090-2104. PMID 2. doi:10.1016/0006-291x(75)90482-9.

[1] Makar, A. B.; McMartin, K. E.; Palese, M.; Tephly, T. R. (01. 06. 1975). „Formate assay in body fluids: application in methanol poisoning”. Biochemical Medicine. 13 (2): 117—126. ISSN 0006-2944. PMID 1. doi:10.1016/0006-2944(75)90147-7.

[:0-2] Bose, K. S.; Sarma, R. H. (1975-10-27). „Delineation of the intimate details of the backbone conformation of pyridine nucleotide coenzymes in aqueous solution”. Biochemical and Biophysical Research Communications. 66 (4): 1173—1179. ISSN 1090-2104. PMID 2. doi:10.1016/0006-291x(75)90482-9.

[1]

[2]