Pređi na sadržaj

Perge

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Perge gledano sa Akropolja. Stadion i drevno pozorište su u gornjem desnom uglu. Glavna ulica sa kolonadama u sredini.

Perge (grčki Περγη, hetitski Parḫa[1] ) je drevni grad udaljen 14 kilometara od južne obale Turske i 16 kilometara severoistočno od Antaliji (drevna Attaleia) u Aksu. To je , posle Sidea, bio je to najvažniji grad u antičkoj provinciji Pamfiliji. Do danas sačuvane ruševine daja dobar prikaz gradskog kompleksa iz kasnog helenističko- rimskog perioda.

Istorija[uredi | uredi izvor]

U neposrednoj blizini nalazišta, pronađeni su nalazi iz ranog bronzanog doba. Grad se kao "Parha" pominje u državnom ugovoru velikog hetitskog kralja Tudhalija IV i njegovog vazala oko 1235. p.n.e.[2] Potvrdu ovome nalazimo u postojanju naselje iz kasnog bronzanog doba a čiji su ostaci otkriveni i objavljeni 2010.[3] Malo je arheoloških dokaza iz hetitskog perioda kao i dokaza o grčkoj imigraciji koja se, prema lokalnoj tradiciji, navodno dogodila nakonTrojanskog rata. Perge se vraća u istoriju kao grčki Pamfilski grad pod velikim uticajem Rodosa i sa bliskim kontaktima sa Kiprom. U narednom periodu zajedno sa celom Pamfilijom, menja se naizmenično vlast Persijanaca i Atinjana, sve dok nije bio zauzet od strane Aleksandra Velikog, koji sa svojom vojskom dolazi iz likijskog grada Faselisa. Put između ova dva grada je opisan kao dug i težak.[4] Aleksandrovu vlast prati vlast Seleukida i Rimljana. Perge je poznato po obožavanju Artemide, čiji je hram stajao na brdu van grada i u čiju čast su se slavili godišnji praznici.[5]

46. ​​godine nove ere, prema Delima apostolskim, sveti Pavle je otputovao u Pergu, odatle produžio u Antiohiju u Pizidiji, a zatim se vratio u Pergu gde je propovedao reč Božiju (Dela 14,25). Zatim je napustio grad i otišao u Ataleju (Antaliju).[6]

Važnost Perge, kao sekularnog grada, tokom kasnog rimskog doba je opala.[7]

U prvoj polovini 4. veka, za vreme vladavine Konstantina Velikog (324-337), Perga je postala važan centar hrišćanstva, koje je ubrzo postalo zvanična religija Rimskog carstva. Grad je zadržao status hrišćanskog centra u 5. i 6. veku.

U vizantijsko doba bio je sedište episkopa. Danas je Perge samo titularna biskupija Rimokatoličke crkve.

Detalj friza iz pozorišta: žrtvena scena sa bikovima.
Gradska kapija iz helenskog perioda, ruševine ovalnih kula.
Kultna statua Artemide od Pergea na bronzanom novcu iz Pergea, posle 190. godine pre nove ere.

Ruševine[uredi | uredi izvor]

Antičko pozorište Perge je primalo 14.000 gledalaca i jedno je od najvećih te vrste. Sačuvana je polovina pozornice u punoj visini. I danas se mogu videti delovi ranije dekoracije sa mermernim frizovima i reljefima, zidne obloge i niše sa statuama . Ukupno pozorište ima 48 redova sedišta i sa vrha se pruža veličanstven panoramski pogled na ceo razrušeni grad i okolinu.

Između pozorišta i grada nalazi se veliki, dobro očuvan stadion sa 15.000 mesta i 50 svodova, koji podupiru dobro očuvane redove sedišta. Delimično su služile kao trgovine, a svaki treći kao prilaz.

Veći ostatak grada leži iza impresivnih bedema . Sagrađeni su u trećem veku pre nove ere - verovatno pod uticajem Aleksandrovog brzog zauzimanja grada. Iza prvih ovalnih kula otvaraju se široke i dugačke kolonade .

Monopteros Tihe, boginje sreće, stoji na velikoj agori . Na putu do grada pratite ruševine palate iz carskog doba i veliku palestru, koja je deo velike gimnazije .

Na zapadnoj kapiji su terme - vidi se i akvadukt - a iza njih nekropola . Najvažniji sarkofazi i statue sada se nalaze u Arheološkom muzeju Antalije.

Stadion u obliku slova U.
Svodovi tribina stadiona

Ličnosti[uredi | uredi izvor]

Perge je rodno mesto matematičara Apolonija iz Pergea .

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Max Gander: Die geographischen Beziehungen der Lukka-Länder. Texte der Hethiter, Heft 27 (2010). ISBN 978-3-8253-5809-9. S. 63ff., 183
  2. ^ Wolf-Dietrich Niemeier, Griechenland und Kleinasien in der späten Bronzezeit. in: Michael Meier-Brügger, Homer, gedeutet durch ein großes Lexikon: Akten des Hamburger Kolloquiums vom 6.-8. Oktober 2010 zum Abschluss des Lexikons des frühgriechischen Epos. de Gruyter, Berlin/Boston, 2012, S. 156 (mit weiteren Belegen in Anm. 140).
  3. ^ Wolfram Martini: Die Akropolis von Perge in Pamphylien. Vom Siedlungsplatz zur Akropolis. (= Wissenschaftlichen Gesellschaft an der Johann Wolfgang Goethe-Universität Frankfurt am Main – Sitzungsberichte 48.1), Franz Steiner Verlag, 2010, S. 21 ff.
  4. ^ Arrian, Anab. i. 26; comp. Polyb. v. 72, xxii. 25; Liv. xxxviii. 37.
  5. ^ Strab. xiv. p. 667; Callim. Hymn. in Dian. 187; Scylax, p. 39; Dionys. Per. 854.
  6. ^ Acts 14:25
  7. ^ „Perge”. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Haluk Abasoglu, Volfram Martini (ur. ): Die Akropolis von Perge. Band 1: Survey und Sondagen 1994–1997. Zabern, Majnc 2003, ISBN 3-8053-3293-9 .
  • Hansgerd Hellenkemper, Friedrich Hild: Lykien und Pamphylien. Band 1.Beč 2004, ISBN 3-7001-3280-8, str. 360-372. ( Tabula Imperii Bizantini, 8)
  • Adnan Pekman: Perge Tarihi – History of Perge. Türk Tarih Kurumu Basımevı, Ankara 1989. (Türkisch und Englisch)
  • Sencer Şahin: Die Inschriften von Perge. Band 1: Vorrömische Zeit, frühe und hohe Kaiserzeit. Habelt, Bonn 1999, ISBN 3-7749-2888-6. Band 2: Historische Texte aus dem 3. Jhrd. n. Chr., Grabtexte aus den 1.–3. Jahrhunderten der römischen Kaiserzeit, Fragmente. Habelt, Bonn 2004, ISBN 3-7749-3155-0.
  • Hüseyin Sabri Alanyalı: Der Kentauromachie- und der Gigantomachiefries im Theater von Perge. (Wiener Forschungen zur Archäologie 15), Wien 2013, ISBN 978-3-85161-094-9.

Weblinks[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Перге&oldid=26972396”