Pesma o Fernanu Gonsalesu

Pesma o Fernanu Gonsalesu. Prva stranica rukopisa.

Pesma o Fernanu Gonsalesu je značajan istorijski nacionalni španski spev, u kom su opisani različiti događaji iz života ove istorijske ličnosti (Fernan Gonsales), kao i događaji značajni za istoriju Španije i Kastilje. Ovaj tekst mnogi istoričari književnosti svrstavaju među dela koja pripadaju kleričkoj pesničkoj veštini („Mester de Clerecía”), ali ima i onih koji smatraju da je u pitanju huglarska pesnička veština („Mester de Juglaría”).

Poreklo pesme

Na osnovu nekih istorijskih dokumenata saznajemo da je već sredinom XII veka nastala epska junačka pesma o ovom poznatom nacionalnom junaku. Tekst te pesme nije sačuvan, i o njemu se može saznati iz ,,Hronike” napisane 1334. godine, gde je prepričan ovaj ep, kao i neki drugi izgubljeni španski epovi. Međutim, negde polovinom XIII veka nastala je Pesma o Fernanu Gonsalesu iz pera jednog obrazovanog kaluđera koji je živeo u manastiru Arlansa. Njegovo ime ni dan danas nije poznato, a Ramon Menendes Pidal smatra da je nastala oko 1255. godine, svakako nakon pesama o Gonsalu de Berseu. Pesma je sačuvana u kodeksu iz gorepomenutog manastira, a u pitanju je kopija iz XV veka, čiji je jezik modernizovan i sadrži brojne rupe, štaviše, fali i sam kraj. Ipak, filolozi su uspeli da rekonstruišu deo pesme koji fali zahvaljujući nekim drugim delima, koja opisuju iste događaje.

Nepoznati autor

Iako postoje pretpostavke o tome ko je napisao ovu pesmu, ipak to ne možemo znati sa sigurnošću. Međutim, iz same pesme mogu se videti neke osobine bezimenog pesnika. Pošto duh epske poezije prožima ceo ep, možemo reći da je pesnik imao veoma razvijeno patriotsko osećanje što je karakteristično za špansku srednjovekovnu epiku. Kroz svoju naraciju pokazuje da je ponosan na to što je Španac tj. Kastiljanac. Tako on opisuje Kastilju:

             „Era toda Castiella solo una alcaldia;
             maguer que era pobre e de poca valia,
             nunca de buenos omnes fue Castiella vazia,
             de quales ellos fueron paresçe aun oy dia.(strofa 172)
             . . . . . . . . . .
             D'un alcaldia pobre fizieron la condado,
             tornaron la despues cabeça de reinado.’’ (strofa 173)"

             („Читава Кастиља беше само један кадилук;
             иако беше сиромашна и мале вредности,
             никада јој не недостајаху добри људи,
             какви су они били показује се данас.
             . . . . . 
             Од сиромашног кадилука створише кнежевину,
             па је затим претворише у главу краљевине.”)

Ne samo što hvali Kastilju već izražava i ljubav prema celoj otadžbini u odlomku pesme pod nazivom „Elogio de España“(„Pohvala Španiji“). On govori o vrlinama španskih ljudi, blagodetima španske otadžbine, i svim materijalnim bogatstvima ove zemlje.

             „Commo ella es mejor de las sus vezindades, 
             assi sodes mejores los que España morades, 
             omnes sodes sesudos, mesura heredades,
             d'esto por todo el mundo muy, grand preçio ganades.“  ( strofa 156)

             („Као што је она [Шпанија] боља од суседних земаља,
             тако сте и ви који овде пребивате бољи,
             људи сте разборити, наслеђујете одмереност
             и због тога у целом свету уживате врло велики углед.“)

Lik Fernana Gonsalesa

Pesma o Fernanu Gonsalesu predstavlja svojevrstan hvalospev o životu ovog lika. Prvi kastiljanski knez, Fernan Gonsales, rođen je krajem IX i početkom X veka. S obzirom na to da je bio dobar vojskovođa i vešt diplomata postao je knez Kastilje 932. godine. Borio se protiv Mavara i kraljeva Navare i Leona izborivši se za samostalnost Kastilje i obezbedivši joj političku nadmoć na Iberijskom poluostrvu. U ovoj pesmi Fernan Gonsales je predstavljen kao pravi epski junak upravo zato što je značajna istorijska ličnost. Odlikuje se mnogim vrlinama: odmeren je i dostojanstven, savestan i hrabar, pobožan i velikodušan, milosrdan i brižan.

Struktura i sadržaj

Pesma počinje sažetim uvodom nakon kojeg dolazi kratak pregled istorije Španije. U pesmi se iznose podvizi i oni se mogu podeliti po tematici. U uvodnim strofama od 1. do 13. se pesnik obraća Bogu iz čega vidimo religiozni karakter ove pesme. Priziva milost božiju da napiše delo. Od 14. do 172. strofe sledi pregled istorije Španije koji daje u 3 glavne tačke. Pesnik opisuje Vizigote, Varvare i Mavare. Očigledno je da je autor bio učen čovek, koji je čitao istorijske hronike. Centralni deo speva predstavljaju strofe od 173. do 752. u kojima se uvodi ličnost Fernana Gonsalesa. Autor opisuje mladost junaka, borbe koje je vodio sa kraljem Navare, bitke sa Mavarima kao i kneževo zatočeništvo, a zatim i okršaje sa kraljem Leona. Ovde se pesma prekida jer su izgubljeni završni listovi. Ipak, u novijim izdanjima praznine se popunjavaju delovima iz hronika.

Huglarska ili klerička pesnička veština?

Kada je u pitanju Pesma o Fernanu Gonsalesu teško je odrediti kom rodu i vrsti pripada, zato što postoji raskorak između sadržine i metričke forme. Ova pesma ima mnoge osobine epske poezije španske srednjovekovne književnosti. Kroz ceo spev primećuje se uticaj huglarske pesničke veštine („mester de juglaría"). Nepoznati autor često upotrebljava epske epitete za karakterizaciju ličnosti (Fernan Gonsales je često „el buen conde", „omne syn crueldat", čovek „de todo byen conplido").Takođe pesnik se često direktno obraća čitaocima što čini tekst dinamičnijim i neposrednijim.

Naime, ova pesma po svojoj metričkoj formi pripada kleričkoj pesničkoj veštini („mester de clerecía"). Korišćena je forma poznata kao cuaderna vía, tj. strofe se sastoje od 4 stiha, svaki stih ima 14 slogova sa cezurom posle sedmog sloga, a konsonantska rima ista je u sva 4 stiha. Međutim, ovo je verovatno najnesavršenije delo napisano u ovom metričkom obliku u XIII veku, kako ima mnogo metričkih nepravilnosti. Takođe, kroz pesmu se provlači puno religioznih motiva što je još jedna od odlika kleričke pesničke veštine. Tako ova pesma objedinjava u sebi mnoge osobine kako huglarske tako i kleričke veštine.

Bibliografija

• Avalle-Arce, Juan B. "El Poema de Fernan González: Clerecía y juglaría." Philological Quarterly, Vol. 1, No. 51 (Jan., 1972). pp. 60-74.
• Keller, J. P. "Inversion of the Prison Episodes in the Poema de Fernán González." Hispanic Review, Vol. 22, No. 4. (Oct., 1954). pp. 253-263.
• Keller, J. P. "The Hunt and Prophecy Episode of the Poema de Fernán González." Hispanic Review, Vol. 23, No. 4. (Oct., 1955). pp. 251-258.
• Keller, J. P. "The Structure of the Poema de Fernán González." Hispanic Review, Vol. 25, No. 4. (Oct., 1957). pp. 235-246.
• Pavlović-Samurović Ljiljana, Soldatić Dalibor, „Španska književnost 1", Nolit, Beograd 1985.

Reference

• Biblioteca virtual Miguel de Cervantes: Poema de Fernán González