Petar IV Rareš

Petar IV Rareš i njegova porodica

Petar IV Rareš (oko 1487 - 3. septembar 1546) - vladar Moldavske kneževine u periodu 1527-1538 i 1541-1546, vanbračni sin Stefana III Velikog i Marije iz Hirlau .

Prva vladavina

Petar je bio vanbračni sin Stefana Velikog i Marije od Hirlau. Njegova majka Marija bila je žena bogatog bojara koji je imao nadimak Rareš – „bezbradi“. Ovaj nadimak je nasledio Petar.

1526. Mađarska je izgubila bitku kod Mohača i to je dovelo do jačanja Osmanskog carstva. U takvim uslovima, Petar IV Rareš, koji je došao na vlast 1527. godine, bio je prinuđen da poveća iznos danka Osmanlijama sa 8 hiljada na 10 hiljada zlata .

Petar je vodio aktivnu spoljnu politiku. U početku, u borbi za ugarski presto, podržavao je Ferdinanda I Habzburškog. Ali pod pritiskom Osmanlija promenio je svoju politiku. Sa Janošom I Zapoljajem se dogovorio da Petar pruži podršku, ali za to dobija tvrđave Rodnu i Bistricu i rudnike srebra u Transilvaniji. Petar je 22. juna 1529. pobedio trupe Ferdinandovih pristalica kod Feldvara. Pokušaj zauzimanja Bistrice i Brašova u jesen 1529. završio je neuspehom. Peter je od Janoša Zapoljaja dobio tvrđave Unguraš, Čičeu, Cetatiju de Balte i episkopiju Vad. Petar je 1530. ponovo pokušao da vrati Pokutje (koji je još jednom ustupio Poljskoj od moldavskog vladara Bogdana III Krivog 1505. godine). U zimu 1530. godine moldavske trupe su zauzele spornu teritoriju, ali nakon što je poljska vojska porazila bitku kod Obertina 22. avgusta 1531. godine, moldavske trupe su se povukle [4], izgubivši artiljeriju. Petar Rareš je ranjen 1532. godine i tada je zaključen je mir sa Poljskom<ref name="Kratkaя istoriя Rumыnii str. 65">.

Pokušao je da nastavi očevu politiku jačanja centralne vlasti. Oslanjajući se na male bojare, ograničio je uticaj velikaša. Nezadovoljstvo ovih poslednjih rezultiralo je zaverama. Petar je započeo pripreme za oslobođenje Moldavije od turske vlasti i u tu svrhu uspostavio veze sa vladama mnogih zemalja. Petar je 1533. godine, pokušavajući da pronađe nove saveznike, poslao ambasadore u Rusiju. Godine 1535. zaključio je tajni antiosmanski ugovor sa Ferdinandom Habzburškim. U Evropi je formirana Sveta liga, koja je planirala da iskoristi umešanost Osmanskog carstva u rat sa Persijom. U septembru 1538. turska vojska na čelu sa sultanom Sulejmanom otišla je na Moldaviju, krimski Tatari su upali sa istoka, a Poljaci sa severa. Trupe Petra Rareša su u početku pružale otpor Osmanlijama i čak su ih porazile kod Hotina. Ali nakon zauzimanja glavnog grada kneževine Sučave od strane turske vojske i izdaje bojara koji su izrazili lojalnost sultanu, Petar Rareš je pobegao iz zemlje. Od tog vremena, Moldavija je konačno došla pod vlast Otomanskog carstva. Sultan je potčinio oblasti između Pruta i Dnjestra, a krimski Tatari su dobili Budžak. Stefan Lakusta je postavljen kao novi vladar.

Druga vladavina

Petar Rareš, ne nalazeći podršku od bojara, sakrio se u Transilvaniji. Stefan V Lakusta je umro kao rezultat zavere, Aleksandar Kornja je takođe pokušao da se oslobodi turske vlasti. U takvoj situaciji, 1541. godine Petar Rareš je ponovo postao gospodar, pošto je od turskog sultana preuzeo moldavski presto. Ali za to se obavezao da će povećati danak na 12 hiljada zlatnika, priznao je teritorijalne gubitke 1538. godine, turski garnizon se nalazio u Sučavi, a njegov sin Ilja je poslat u Istanbul kao talac [4]. Ovog puta Petar je takođe počeo da jača centralnu vlast, pogubio je vođe bojarske opozicije. Godine 1542. zaključio je sporazum sa Habzburgovcima, podržavao antiturske snage, povezivao se sa Rusijom, dobijajući odatle materijalnu pomoć. Petar Rareš je osnovao nekoliko manastira i crkava u Bej, Botošani, Hirlau, Tirgu Frumos i Roman.

Porodica i deca

Supruga Marija, od aprila 1530. Jelena, kći Jovana Brankovića, srpskog despota (-1552)

Ilja II Rareš (oko 1531 - januar 1562), vladar Moldavske kneževine 1546-1551

Stefan IV Rareš, vladar Moldavske kneževine 1551-1552

Konstantin (- 26. mart 1554)

Janku Sasul. Vanbračni sin Petra, rođen od erdeljske Nemice Katarine Vajs, vladar Moldavske kneževine 1579-1582. Muž Marije Paleologine

Ana (- 1542/1546). Žena Vlada VII Inekatul (Utopljenik), vladar Vlaške 1530-1532

Marija (-1614/1616) U nizu izvora se naziva ćerkom Petra iz njegovog prvog braka sa Marijom Kernet, što je malo verovatno.

Kjažna, supruga Mirče V Pastira, vladara Vlaške

Roksandra [ro] (- 1570) Žena Aleksandra III Lapušnjanua, vladara Moldavske kneževine 1552-1561. i 1564-1568.

Literatura

• Constantinescu, Radu (1978). Moldova și Transilvania în vremea lui Petru Rareș: Relații politice și militare (1527-1546). București: Direcția Generală a Arhivelor Statului. 
• Denize, Eugen (1995). Țǎrile române și Veneția: Relațiile politice (1441–1541): De la Iancu de Hunedoara la Petru Rareș. București: Editura Albatros. 
• Gorovei, Ștefan (1982). Petru Rareș 1527-1538, 1541–1546. București: Editura militară. 
• Șimanschi, Leon, ur. (1978). Petru Rareș. București: Editura Academiei. 
• Ursu, Ion (1908). Die auswärtige Politik des Peter Rareș, Fürst von Moldau (1527-1538). Wien: Konegen.