Јован I Запоља

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јован I Запоља
Szapolyai János fametszet.jpg
Јован (Јанош) I Запоља
Датум рођења (1487-02-02)2. фебруар 1487.
Место рођења Сепеши вар
Угарска, данас Словачка
Датум смрти 22. јул 1540.(1540-07-22) (53 год.)
Место смрти Сасшебеш
Угарска, данас Румунија
Династија Zápolya family
Отац Иштван Запоља
Мајка Hedwig of Cieszyn
Супружник Изабела Јагелонска
Потомство Јован II Жигмунд Запоља
Краљ Угарске
Период 1526 – 1540
Претходник Лајош II Јагелонац
Наследник Јован II Жигмунд Запоља

Јован (Јанош) I Запоља (мађ. Szapolyai János, Zápolya János; Сепеши вар, данас Словачка, 2. фебруара 1487Сасшебеш, данас Румунија, 22. јула 1540) је био ердељски војвода и кнез, а после и краљ, јужног дела, Угарске такозване Османлијске Угарске (1527—1540). Његов отац Иштван Запоља (1492—1499), је био средњесталешки угарски племић, док му је мајка потицала из племићке породице Хедвиг.

Пут ка престолу[уреди]

Од 1505. године је био вођа угарских племића који су се борили за повратак краља угарског рода и против било каквог страног утицаја. Од 1511. године је био постављен за ердељског војводу. Главни задатак који му је био поверен на тој дужности био је да угуши сељачку буну под вођством Ђерђа Доже, што је и успео 1514. године. Поразио је побуњенике у бици код Темишвара, а вође побуне је прво мучио па после погубио.

У наредним годинама, док је Угарска била под утицајем и влашћу Јагелонаца користио је слабост владајуће класе и хаос који је владао да би ојачао свој утицај, моћ и богатство. Када је Сулејман Величанствени напао Угарску 1526. године, Јанош Запоља се са својом војском упутио ка Мохачу, да би учествовао у одбрани Угарске. Међутим због непознатих разлога није на време стигао да учествује у Мохачкој бици.

По неким изворима један од разлога закашњења био је однос куће Хабзбурга према Запољи. Био је у сталном сукобу са владајућим племићким сталежом и краљем. Бечки двор је захтевао од Запоље, између осталог, повраћај краљевске имовине, што му наравно није одговарало, а и дворске интриге су биле упућене против њега, тако да се после причало по Венецијанским круговима да је Запоља склопио тајни споразум са Сулејманом Величанственим о саботирању и неучествовању у борби.

Владавина[уреди]

Замак Сепеши (Szepesi vár)

После смрти Лајоша II Јагелоа, на заседању у Секешфехервару 5. новембра 1526. године Јанош Запоља је изабран за краља и крунисан под именом Јанош I (мађ. I. János).

Непуних месец дана касније на другом састанку у Пожуну, друга владајућа струја изабрала је Фердинанда I за краља. Овим је у Угарској настало стање пред грађански рат. Племићи су из користољубља мењали стране од једне ситуације до друге. Настао је хаос који је тотално дестабилисао и изцрпео до тада економски јаку Угарску. Фердинанда су подржавале чешке, немачке и шпанске краљевске куће, тако да Запољи, да би се одржао на власти, није остало избора и он се окренуо истоку и Турцима који су му заузврат дали власт над освојеним делом Угарске. Турци су под одређеним условима Запољу признали за угарског краља.

У том метежу угарско племство је тражило излаз. Дуго су преговарали да би поново ујединили земљу, али без успеха. На крају 1538. године постигнут је напредак, договорен је статус кво и дошло је до међусобног признавања два краља, са тим да после Запољине смрти део краљевства потпадне под власт Јагеловића. Већ следеће године Запоља се оженио са Изабелом Јагело и добио сина, будућега Јована II Жигмунда Запољу (János Zsigmond). Недуго после тога, тачније после две недеље Јован Запоља је умро. После његове смрти наставили су се немири у држави и после турског освајања Будима 1541. године Угарска се распала у три дела Османлијску Угарску, Хабзбуршку Угарску и Ердељ.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. László Zápolya
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Иштван Запоља
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Dorothea
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Јован I Запоља
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Przemyslaus I Noszak, Duke of Cieszyn
 
 
 
 
 
 
 
12. Болеслав I Тјешински Пјаст
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Elisabeth of Bytom
 
 
 
 
 
 
 
6. Przemyslaus II, Duke of Cieszyn
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Сјемовит IV од Мазовије
 
 
 
 
 
 
 
13. Euphemia of Masovia
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Alexandra of Lithuania
 
 
 
 
 
 
 
3. Hedwig of Cieszyn
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Болеслав III од Варшаве
 
 
 
 
 
 
 
14. Болеслав IV од Варшаве
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Anna of Halshany
 
 
 
 
 
 
 
7. Anna of Warsaw
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
15. Barbara of Ruthenia
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Литература[уреди]

  • Barta Gábor: A Sztambulba vezető út (1526-1528). Bp. 1983, Magvető
  • Tringli István: Az újkor hajnala. Magyarország története 1440-1541. Bp. 2003, Vince
  • Szakály Ferenc: Virágkor és hanyatlás. 1440-1711. (Magyarok Európában II.) Bp. 1990, Háttér.


Претходник:
Лајош II
Краљ Угарске
Наследник:


Спољашње везе[уреди]