Pređi na sadržaj

Pinaka

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Pinaka

Pinaka na vojnoj paradi u Nju Delhiju.

Klasifikacija višecevni bacač raketa
Šasija Tatra T815
Istorija
Zemlja razvoja  Indija
Proizvođač OIRO, Tata Pauer SED, Larsen i Turbo, Koncern fabrika borbene tehnike.[1]
Period razvoja 1986— 1994
Period proizvodnje 1992— do danas
Period upotrebe 1998- do danas[2]
Broj proizvedenih jedinica više od 80 kom.
Upotreba Kargili rat
Dimenzije
Težina u borbenom položaju 22 000 kg
Dužina u marševom položaju 9360 mm
Širina u marševom položaju 2500 mm
Visina u marševom položaju 3650 mm
Klirens 410 mm
Naoružanje
Kalibar 214 mm
Broj cevi 12
Minimalni domet paljbe 7 000 m
Maksimalni domet paljbe 80 000 m
Udarna površina 3 900 000 m²
Maksimalni ugao gađanja +55 °
Tačnost (rasipanje) 1—2% m
Nišanski uređaj Inercijalni navigacioni sistem, SIGMA 30
Posada 3-5 ljudi.
Prelazak sistema iz marševog u borbni položaj 3 min
Trajanje plotuna 44 s
Potrebno vreme za napuštanje vatrenog položaja nakon plotuna 2 min
Pogon
Tip motora T-930 dizel-motor, Larsen turbo
Snaga motora 375 KS
Maksimalna brzina na autoputu 80 km/č
Doseg vozila 800 km
Vrsta pogonskog sistema na točkovima 8×8

Pinaka je indijski višecevni bacač raketa koji je razvila Odbrambeno Istraživačko Razvojna Organizacija (OIRO) za potrebe indijske vojske. Maksimalni domet sisteme kreće se od 40 km sa raketama Mark I do 60 km sa raketama Mark II,[3] on može ispaljimati pun plotun od 12 raketa sa visoko-eksplozivnim bojevima glavama za 44 sekunde, i neutralisati metu na površini od 3,9 km². Radi veće pokretljivosti sistem je montiran na kamion marke Tatra. Pinaka je korišćena tokom Kargili rata, gde je uspešno neutralisala neprijateljske položaje koji su se nalazili na planinskim vrhovima. Od tada je indijska vojska uvodi u upotrebu veliki broj ovih sistema.[4][5]

Takođe od 2014. god. svake godine se proizvede 5000 raketa za ovaj sistem, dok se uporedo razvija i nova varijanta sa povećanim dometom i preciznošću.[6]

Naziv[uredi | uredi izvor]

Ovaj bacač dobio je naziv prema luku koji je bog Šiva darovao kralju Devarati, pretku kralja Janaka. Pominje se i u epu Ramajana kada ga junak Rama lomi kako bi pobedio Janukinu ćerku i njegovu ženu.

Razvoj[uredi | uredi izvor]

Indijska vojska je ranije koristila ruske bacače BM-21 Grad. Tokom 1981. godine kao odgovor na potrebe indijske vojske za artiljerijskim oružjem dugog dometa, Indijsko Ministarstvo Odbrane (IMO) odobrilo je razvoj dva poverljiva projekta. Juna 1983. godine, Generalštab indijske vojske usvojio je plan sa zahtevima koje sistem treba da ispuni u pogledu svojih karakteristija, planom je ptredviđeno da se svake godine počev od 1994. godine po jedan puk oprema ovim sistemima. Prilikom čega bi ovaj sistem trebalo da u potpunosti zameni satraije sisteme BM-21 Grad.

Sa razvojem je započeto 1986. godine, a budžet koji je odobren za razvoj projekta iznosio je 260,47 miliona rupija. Sa razvojem je završeno u decembru 1992. godine. Vojno Istraživačka i Razvojna Ustanova, koje su se nalaze u indijskom gradu Puna (OIRO) laboratorije, radili su na razvoju ovog projekta.[7]

Lanser u borbenom položaju.

Opis[uredi | uredi izvor]

Pinaka je kompletan sistem, svaka baterija Pinake sastoji se od: šest bacača raketa, od kojih je svaki sa po 12 raketa; šest vozila utovarivača za popunu projektilima; tri vozila za popunu; dva komandna vozila (jedno stend baj ) sa kompijuterom za kontrolu vatre, i DIGIKORA MET radarom. Baterija od šest sistema može da neutrališe oblast površine od 1,000 m × 800 m.

Raspored u vojsci se vrši tako da jedna baterija raspolaže sa ukupno 72 rakete. Svih 72 rakete mogu biti ispaljene za svega 44 sekunde, i pokriti prostor od 1 km². Svaki lanser može takođe i da gađa u različitom pravcu u odnosu na ostatak baterije. Sistem poseduje fleksibilnost tako da može ispaliti sve rakete odjednom (plotun) ili samo nekoliko njih pojedinačno.[8]

Ovo se može postići pomoću kompijutera za kontrolu vatre. Postoji komandna veza kojom se može upravljati sa svih šest lansera u bateriji odjednom. Svaki lanser poseduje zasebni kompijuter, koji mu omaogućava da deluje samostalno u slučaju da bude odvojen od ostalih pet vozila pri ratnim dejstvima.[8] K.J. Denijel, projektni direktor Pinake nazvao je to “sistemom” i objasnio koliko je složen svaki od tih sistema. Jedna baterija pinake sastoji se iz šest lansera, šest vozila za punjenje raketama, šest vozila za popunu(snabdevanje gorivom, delovima i pratećom opremom), dva vozila za komandovanje i kontrolu vatre kao i vozila koje nosi meteorološki radar, koji obezbeđuje podatke o pravcu i jačini vetra i o ostalim meteorološkim uslovima.[8]

Režimi upotrebe[uredi | uredi izvor]

Ovaj bacač može raditi u sledećim režimima:

Samostalni režim:Lanser je u potpunosti kontrolisan kompijuterom za kontrolu vatre (KKV). Mikroprocesor na lanseru automatski izvršava komande primljene od strane kompjutera za kontrolu vatre, pružajući operateru status sistema na ekranu računara sa svim ostalim parametrima.[9]


Izdvojen režim: U ovom režimu, lanser nije povezan sa operaterom kompijutera za kontrolu vatre, a operater na konzoli ulazi u sve komande za podešavanje sistema i izbora parametara za gađanje.[9]

Daljinski reži:U ovom režimu, daljinsko upravljanje jedinicom vrši se van kabine na udaljenosti do 200m kao i za kontrola lansirnih sistema, promena lansirnog položaja i punjenje lansirnih cevi iz kojih su ispaljene rakete.[9]

Ručni režim:Sve operacije lansera, kao što su zauzimanje položaja i gađanje mogu se mogu se obavljati ručno. Ova mogućnost predviđena je za slučajeve u kojima mikroprocesor ne radi ispravno (neprecizno) ili nema napajanja za aktiviranje kontrole mikroprocesora kod operatera za kontrolu vatre.[9]

Pinaka je prvi put isprobana u Kargili ratu gde je i dokazala svoju efikasnost. Od tada, ona je uključena u sastav Indijske vojske i naređeno je da se započne sa njenom serijskom proizvodnjom. Za Pinaku se navodi da je konstruisana tako da bude jeftinija i konkurentnija od drugih bacača. Njena cena iznosi 20,3 miliona rupija za razliku od američkog M270 čija je cena 190,5 miliona rupija.

Glavne karakteristike[9]

  • Upotreba vrhunske tehnologije za poboljšanje borbenih mogućnosti.
  • Ukupno operativno vreme za optimalno gađanje i jurišne sposobnosti.
  • Kabina pod pritiskom za zaštitu posade, sa dodatnim štitom pod pritiskom koji eksplozijom neutrališe proektil pre nego što pogodi kabinu.
  • Mikroprocesora koji omogućava potpuno automatizovano pozicioniranje i kontrolu vatre.
  • Uređajima za noćno osmatranje za vozača i posadu.
  • Neutralizacija/uništavanje izloženih koncentracija trupa, 'B' vozila i drugih fleksibilnih ciljeva.
  • Neutralizacija lokacija na kojima su razmešteni neprijateljska artiljerija i raketni sistemi.
  • Polaganje protivpešadijskih i protivtenkovskih mina u kratkom roku.

Porudžbine[uredi | uredi izvor]

Projekt Pinaka je bio izuzetan uspeh OIRO i njenih partnera u razvoju i isporuci vrhunskih tehnologija, projekt visoke vrednosti kojim su ispunjeni visoki zahtevi indijske vojske. Dok je OIRO bio zadužen za ukupan dizajn i razvoj, njegovi partneri odigrali su značajnu ulogu u razvoju važnih podsistema i komponenti. U njih spadaju Tata Pauer Ko Ltd Strateška Elektronska Divizija (Tata Pauer SED) i Larsen i Turbo Ltd koji su u vlasništvu državne Fabrike Borbene tehnike, za rakete, kao i drugih privatnih i državnih firmi.

Prvi puk Pinaka bio izrađen 2000. godine. Svaki puk se sastoji od tri baterije sa po šest Pinaka u svakoj, plus rezerve.[10] Dana, 29. marta 2006. godine, indijska vojska odobrava firmama Tata Pauer SED i Larsen i Turbo Teški inženjering, ugovor vredan 2 milijarde rupija ($ 45 miliona dolara), za proizvodnju 40 bacača Pinaka po komadu. Tata Pauer je izjavio da će isporučiti prve jedinice u roku od šest meseci.[11]Indijska vojska je izrazila želju da bacače Pinaka nabavi po ceni od 130 milijardi rupija.[12]

Savet za odbranu i nabavke na čelu sa ministrom odbrane indije raspisao je 29.10. 2015. godine nabavku, za još dva nova puka po ceni od približno 550 miliona dolara. A 18.03.2016. godine Kabinet Komiteta za Bezbednost odlučio se za nabavku još 2 dodatna puka bacača Pinaka.[13]

Službeni zadaci[uredi | uredi izvor]

Tatra T815

Pinaka će se koristi u kombinaciji sa radarima za navođenje vatre i BEL radara za svaki od 28 bacača ponaosob. Indijska vojska će povezivati sve svoje artiljerijske jedinice zajedno, pomoću OIRO-ovog Artiljerijsko Komandnog i Kontrolnog Sistema (AKKS) koji deluje kao multiplikator artiljerijske sile. Indija je već započela sa serijskom proizvodnjom AKKS-a. Jedinice bacača Pinaka biće takođe u mogućnosti da koriste tehnologiju Nadzora i Targetiranja ciljeva (NTC). Jedinice koje su zančajno poboljšane tokom kasnih 1990-ih godina, opremljene su bespilotnim letelicama izraelske proizvodnje kao što su Tragač-1, Tragač-2 i IAI Heron koje je kupila Indijska vojska, kao i velikim brojem radara i izraelske proizvodnje kao i indijske BEL (Radarima za osmatranje bojnog polja). To je takođe povezano sa kupovinom sistema Izraelskog Sistema dugodometnog osmatranja i izviđanja ciljeva pomoću senzora, koji se konbinuje sa infra red ili ccd senzorom za dugodometno noćno i dnevno osmatranje.[14]

Tenutno se u satavu vojske nalaze 3 puka ovih sistema. Indijska vojska će u svoj sastav uključiti dodatan broj pukova koji su već predviđeni njenim planom za period (2012–2017) onom dinamikom kojom bude zamenjivala starije sisteme BM-21 Grad.

Planovi[uredi | uredi izvor]

Pinaka se nalazi u procesu daljeg usavršavanja. Izraelska Vojna Industrija sarađuje sa indijskom OIRO u razvoju Sistema za Korekciju Trajektorije na bacačima Pinaka, kako bi se unapedio postojeći sistem i smanjila verovatnoća cirkularne greške prilikom gađanja (verovatnoća pogotka prilikom kružnog rotiranja projektila). Ovaj projekat je sproveden u delo, i pokazao je odlične rezultate.[15] Rakete mogu biti navođene i GPS-om kako bi se povećala njihova preciznost. Glava rakete poseduje mikroantenu koju je razvio OIRO za ovaj sistem.[16]

Dok se Pinaka ubudućnosti neće razvijati u veći sistem, njeni uspesi i sikustva stečeni tokom programa koji je vodio URIO sa svojim partnerima, biće korišćena za razvoj sistema dugog dometa, sličnog teškom višecevnom bacaču Smerč. Biće razvijene nove rakete za Pinaku, dugačke 7,2m koje će moći da pogode metu na udaljenosti od 120 km i da nose eksplozivno punjenje od 250 kg. Ove nove rakete, moći će da budu ispaljene za svega 44 sekunde, dostižući brzinu od 4.7 maha, koja će rasti do maksemalne visine od 40 km pre negošto udari svoj cilj brzinom od 1,8 maha i moći će da uništi metu površine 3,9 km². Uplanu je i integrisanje bespilotnih letelica u sistem Pinaka, poted toga OIRO namerava da postavi sistem za navođenje na nove rakete kako bi povećao njihovu preciznost. Sažem je zavešio isporukom svog sistema Sigma 30 za lasersku-žiro navigaciju i sistemom za obeležavanje mete kojima bi prvi Pinaka bacači tebalo da budu opremljeni do juna 2010. godine.[17] Artiljerijski navigacioni sistem Sigma 30 i sistem za obećežavanje mete konstruisani su za visoko precizo gađnje ciljeva u najkraćem vremenu. Uspešno je izvršeno testiranje dometa na poligonu u Čandipuru januara 2013. godine[18], kao i još jedno uspešno testiranje Pinake Mk-II, koja ima domet veći od 60 km, koje je sprovedeno 20. decembra 2013. godine.[19]

Specifikacija[uredi | uredi izvor]

Pinaka-I Pinaka-II
Domet 7 km - 42 km 7 km - 60 km
Dužina 4.95 m 5.20 m
Prečnik rakete 214 mm
Težina bojeve glave 100 kg
Ukupna težina 276 kg
Brzina paljbe Približno 44 sekunde.
Verovatnoća cirkularne greške
  • 1-2% opsega
  • Značajno unapređeni sistem Korekcije Trajaktorije koji je ugrađen u sistem.
Vreme za pripremu plotuna 4 minuta.
Bojeve glave
Lanser
  • Baziran na podvožju modela Kolos fabrikeTatra kamiona zbog visoke pokretljivosti. Kamion na indijskom tržištu nosi drugu oznaku BEML.
  • Kamion se odlikuje centralnim regulacionim sistemom; vozač može prilagoditi pritisak u gumama tako da prianjanje odgovara terenu i omogućuje optimalnu pokretljivost.
  • Dva lansirna kontejnera po lanseru, sa ukupno 12 raketa u njima.
  • Ukupno 6 lansera sačinjava jednu bateriju.
  • Lanseri poseduju ABHO zaštitu, imaju sopstvene kompijuterizovane sisteme kontrole vatre, i automatizovani sistem pozicioniranja.
  • Sistemi pinaka i lanseri su podešeni da gađaju i nišane tokom borbenih zadataka zahvaljujući upotebi Inercijalni navigacioni sistema SIGMA 30.[20]
  • Baterija od 6 bacača može neutralisati metu na površini od približno 1,000 × 800 m sa rastojanja od 40 km.
  • Lanser ima mogućnost elektro megnetnog sklapanja i podizanja stabilizatora i traverze, gde se pomeranje traverze može vršiti 90° levo i desno od centralne linije i podizanje do 55°.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Defence News - 5,000 Pinaka Rockets To Be Produced Every Year”. Arhivirano iz originala 6. 6. 2013. g. Pristupljeno 23. 12. 2014. 
  2. ^ „Pinaka Multibarrel Rocket Launcher”. Pristupljeno 23. 12. 2014. 
  3. ^ „Pinaka Mark-II Rocket Hits Target”. The New Indian Express. Pristupljeno 23. 12. 2014. 
  4. ^ „Pinaka rocket system wins DRDO award”. Sakaal Times. 22. 4. 2013. Arhivirano iz originala 04. 10. 2013. g. Pristupljeno 24. 7. 2013. 
  5. ^ „Union Government cleared 1500 crore Rupees Proposal for Pinaka Rockets”. Jagran Josh. 25. 3. 2013. Pristupljeno 24. 7. 2013. 
  6. ^ „Pinaka Rockets”. PIB, Govt of India. Pristupljeno 6. 12. 2014. 
  7. ^ Pinaka MBRL on GlobalSecurity.org
  8. ^ a b v Subramanian, T (15. 10. 2009). „Bang on target”. Frontline Magazine (The Hindu). Arhivirano iz originala 18. 12. 2010. g. Pristupljeno 29. 5. 2011. 
  9. ^ a b v g d Pinaka MRLS at Indian-Military.org
  10. ^ „Defense19”. Arhivirano iz originala 23. 12. 2014. g. Pristupljeno 23. 12. 2014. 
  11. ^ Press Trust of India (3. 4. 2006). „Tata, L&T bag orders for Pinaka rocket launcher”. The Indian Express. Pristupljeno 15. 11. 2007. 
  12. ^ DRDO Newsletter, January 2008[mrtva veza] (PDF)
  13. ^ „Big boost: Army to get ammo worth Rs 15,000 cr - Times of India”. The Times of India. Pristupljeno 19. 3. 2016. 
  14. ^ „Ministry of Defence Government of India”. Pristupljeno 23. 12. 2014. 
  15. ^ „TCS”. Arhivirano iz originala 20. 10. 2008. g. Pristupljeno 23. 12. 2014. 
  16. ^ „DRDO::Electronics”. Arhivirano iz originala 10. 12. 2008. g. Pristupljeno 23. 12. 2014. 
  17. ^ „Global Defence Systems - News and Headlines - IHS Jane's 360”. Pristupljeno 23. 12. 2014. 
  18. ^ „Successful Test of Pinaka 214mm MBRL”. Arhivirano iz originala 24. 12. 2013. g. Pristupljeno 29. 4. 2016. 
  19. ^ „Successful Test of Pinaka MK-II Rocket System”. Defence News. 21. 12. 2013. Arhivirano iz originala 24. 12. 2013. g. Pristupljeno 22. 12. 2013. 
  20. ^ „India orders SIGMA 95 and SIGMA 30 systems from Sagem Défense Sécurité”. Frontier India Defence and Strategic News Service. 22. 2. 2008. Arhivirano iz originala 21. 11. 2008. g. Pristupljeno 23. 5. 2008. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пинака&oldid=27755348”