Plivanje

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Za sport pogledajte stranicu Plivanje (sport).
Plivač izvodi frontalni kraul
Takmičenje u plivanju na otvorenom
Plivanje u bazenima Banje Vrujci, Srbija

Plivanje je kretanje osobe kroz vodu, obično u vidu rekreacije, sporta, vježbe ili preživljavanja. Lokomocija se postiže kretanje udova, tijela ili oboje. Ljudi mogu zadržati dah pod vodom i naučiti osnove lokomocije plivanja nekoliko sedmica od rođenja, kao nagon za preživljavanjem.[1]

Plivanje je stalno u vrhu javnih rekreativnih aktivnosti,[2][3][4] a u nekim zemljama su časovi plivanja obavezni dio obrazovnog programa.[5] Kao formalizovani sport, plivanje je karakteristično za niz lokalnih, nacionalnih i međunarodnih takmičenja, uključujući svake moderne Ljetnje olimpijske igre.

Nauka[uredi | uredi izvor]

Plivači izvode čučnjeve pre ulaska u bazen u jednoj američkoj vojnoj bazi, 2011

Plivanje se oslanja na skoro neutralnu plovnost ljudskog tela. U proseku, telo ima relativnu gustinu od 0,98 u poređenju sa vodom, zbog čega telo pluta. Međutim, uzgon varira na osnovu telesnog sastava, naduvenosti pluća, sadržaja mišića i masti, težišta i slanosti vode. Viši nivo telesne masti i slanija voda smanjuju relativnu gustinu tela i povećavaju njegovu plovnost. Muškarci imaju tendenciju posedovanja nižeg težišta i većeg sadržaja mišića, ta im je teže da plutaju ili da budu plovni. Takođe pogledajte: Hidrostatičko merenje.

Pošto je ljudsko telo nešto manje gustine od vode, voda podržava težinu tela tokom plivanja. Kao rezultat toga, plivanje ima „slab uticaj“ u poređenju sa kopnenim aktivnostima poput trčanja. Gustina i viskozitet vode takođe stvaraju otpor za objekte koji se kreću kroz vodu. Plivački zamasi koriste ovaj otpor za stvaranje pogona, ali isti otpor stvara i otpor tela.

Hidrodinamika je važna za tehniku zamaha radi bržeg plivanja, a plivači koji žele da brže plivaju ili da se manje iscrpljuju pokušavaju da redukuju otpor kretanja tela kroz vodu. Da bi bili hidrodinamičniji, plivači mogu da povećaju snagu svojih zamaha ili da smanje otpor vode, pri čemu se snaga mora povećati za tri puta da bi se postigao isti efekat kao i smanjenje otpora.[6] Efikasno plivanje smanjenjem otpora vode uključuje horizontalni položaj u vodi, kotrljanje tela kako bi se smanjila širina tela u vodi i pružanje ruku što je više moguće kako bi se smanjio otpor talasa.[6]

Neposredno pre uranjanja u bazen, plivači mogu izvesti vežbe kao što je čučnjevi. Čučnjevi pomažu u poboljšanju plivačkog starta zagrevanjem mišića natkolenice.[7]

Plivanje odojčadi[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Plivanje odojčadi

Ljudske bebe pokazuju urođeni refleks plivanja ili ronjenja od novorođenčeta do starosti od otprilike 6 meseci.[8] I drugi sisari pokazuju ovaj fenomen (pogledajte refleks ronjenja sisara). Ronilački respons uključuje apneju, refleksnu bradikardiju i perifernu vazokonstrikciju; drugim rečima, bebe uronjene u vodi spontano zadržavaju dah, usporavaju rad srca i smanjuju cirkulaciju krvi do ekstremiteta (prstiju na rukama i nogama).[8] Budući da odojčad urođeno može da pliva, časovi za bebe od oko 6 meseci nude se na mnogim lokacijama. Ovo pomaže u izgradnji mišićne memorije i formira jake plivače od malih nogu.

Tehnike[uredi | uredi izvor]

Plivanje se može vršiti korišćenjem širokog spektra stilova, poznatih kao 'zamasi', a ti zamasi se koriste u različite svrhe ili za razlikovanje klasa u takmičarskom plivanju. Nije neophodno da se koristi definisani potez za pogon kroz vodu, i neobučeni plivači mogu da koriste pokrete ruku i nogu poput „veslanja pasa“, slično načinu na koji plivaju četvoronožne životinje.

Postoje četiri glavna stila koji se koriste u takmičarskom i rekreativnom plivanju: frontalni kraul, poznat i kao slobodni stil, prsno, leđno i leptir. Takmičarsko plivanje u Evropi počelo je oko 1800. godine, uglavnom prsno. Godine 1873, Džon Artur Tradžen je predstavio tradžen u zapadnim takmičenjima u plivanju.[9] Leptir je razvijen tokom 1930-ih, i smatrao se varijantom prsnog plivanja sve dok nije prihvaćen kao poseban stil 1953.[10] Mnogi ljudi smatraju da je leptir najteži stil, mada je on najefikasniji u pogledu svestranog toniranja i izgradnje mišića.[11] Taj stil takođe sagoreva najviše kalorija i može biti drugi stil po brzini ako se redovno vežba.[11]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ McGraw, Myrtle B. (oktobar 1939). „Swimming behavior of the human infant”. The Journal of Pediatrics (na jeziku: engleski). 15 (4): 485—490. doi:10.1016/s0022-3476(39)80003-8. Pristupljeno 23. 6. 2019. 
  2. ^ Costa, Lamartine Pereira da (2002). Worldwide Experiences and Trends in Sport for All (na jeziku: engleski). Meyer & Meyer Verlag. ISBN 9781841260853. Pristupljeno 23. 6. 2019. 
  3. ^ Jones, Helen; Millward, Peter; Buraimo, Babtunde (avgust 2011). Adult participation in sport (PDF). Department for Culture, Media and Sport. Arhivirano iz originala (PDF) 10. 6. 2012. g. 
  4. ^ „Swimming remains England's most popular sport despite free scheme setback” (na jeziku: engleski). The Daily Telegraph. 18. 6. 2010. Pristupljeno 23. 6. 2019. 
  5. ^ „Swimming Lessons in Curriculum Across the World - AquaMobile” (na jeziku: engleski). 4. 4. 2015. Pristupljeno 23. 6. 2019. 
  6. ^ a b Laughlin, Terry (1996). Total ImmersionNeophodna slobodna registracija. Fireside, New York. 
  7. ^ Swimming Anatomy, Publisher: Human Kinetics, Year: 2010, ISBN 9781450409179, page: 147
  8. ^ a b Goksor, E.; Rosengren, L.; Wennergren, G. (2002). „Bradycardic response during submersion in infant swimming”. Acta Paediatrica. 91 (3): 307—312. PMID 12022304. S2CID 22213714. doi:10.1111/j.1651-2227.2002.tb01720.x. 
  9. ^ „History of Swimming | Ramona Aquatics”. ramonaaquatics.net (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 05. 04. 2019. g. Pristupljeno 2017-02-25. 
  10. ^ Taormina, Sheila (2014-10-01). Swim Speed Strokes for Swimmers and Triathletes: Master Freestyle, Butterfly, Breaststroke and Backstroke for Your Fastest Swimming (na jeziku: engleski). VeloPress. ISBN 9781937716608. 
  11. ^ a b „Best swimming stroke for weight loss | Benefits of the strokes”. Just Swim (na jeziku: engleski). 2016-11-14. Pristupljeno 2018-09-18. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пливање&oldid=27675582”