Pomologija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
The Pomological magazine (Pl. 104) (8744819452); Ilustrovan plod jabuke i deo grane.
Ilustrovan plod jabuke
The Pomological magazine (Pl. 105) (8744819966);Ilustracija breskve
Ilustracija ploda breskve, dela grane, koštice i preseka ploda.

Pomologija (od latinskih reči lat. pomum — voće i lat. logos — nauka) nauka je o voćkama i voću; u širem smislu voćarstvo, u užem proučavanje plodova. Cilj voćarske prozvodnje je da se što pre dostigne i što duže ostvaruje visoke prinose kvalitetnog voća uz minimalne troškove. Napredno voćarstvo je jedan od stubova napredne poljoprivrede i pravilne ishrane naroda. [1]

Razlikuje se pomobiologija i pomotehnika.

Pomobiologija obuhvata pomomorfologiju, pomofiziologiju, pomoekologiju i pomoekofiziologiju. Pomomorfologija proučava morfološke specifičnosti vegetativnih i generativnih organa vrsta, odlika (sorta) i podloga. Pomofiziologija se bavi proučavanjem fiziologije: perioda mirovanja, zametanja cvetnih pupoljaka, cvetanje, oplodnje, rodnosti, rezanja, prehrane, rasta vegetativnih i generativnih organa tokom pojedinih fenofaza, godišnjeg i životnog ciklusa s posebnim osvrtom na zajedništvo podloge i plemke. Pomoekologija proučava odnos voćaka prema klimi, tlu, nadmorskoj visini i reljefu, a pomoekofiziologija zavisnost fizioloških promena o ekološkim uslovima.

Pomotehnika istražuje uticaj tehničkih postupaka na rast, rodnost i kvalitet plodova.[2]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Pomologija kao nauka nije mnogo stara, kao naučna disciplina novijeg je datuma. Prve podatke o pomološkim proučavanjima nalazimo u 16. veku. Voćarstvo kao privredna grana takođe se sporo razvijalo. Voćarsku privredu najčešće su ometali ratovi.

Razvoj voćarske nauke u drugoj polovini 20. veka, naročito u oblasti fiziologije i oplemenjivanja voćaka, omogućio je pozitivne promene u sortimentu, izboru podloga i tehnologiji gajenja i čuvanja. To je dovelo u svetskim razmerama do višestrukog povećanja proizvodnje voća, poboljšanja njegovog kvaliteta i povećanja rentabilnosti.

Pomologija u Srbiji[uredi | uredi izvor]

Podneblje Srbije je u istoriji bilo poznato i propoznatljivo po proizvodnji ratarskih kultura, pre svega kukuruza i pšenice. Kako su glavne proizvodne kulture počele da se menjaju tako se javila potreba za novim saznanjima iz polja voćarstva, odnosno pomologije. Od ratarski prepoznatljive države, Srbija je postala poznata i jako cenjena u svetu po kvalitetu voćarskih kultura poput šljive, maline, breskve, kruške, jabuke i ostalih ne manje značajnih vrsta.[3]

Vrlo je interesantan razvoj srpske voćarske privrede. U tom razvoju određeno mesto pripada manastirima, koji su uzgajali kvalitetne sorte voćaka. U razdoblju između dva svetska rata bilo je više pokušaja da se voćarska proizvodnja unapredi. Nastojalo se da loš sortiment bude zamenjen boljim, kao i da se počne sa gajenjem jednog broja vrsta i sorti koje se kod nas nisu do tada gajile. Ovom cilju služila je mreža sreskih rasadnika, srednjih i nižih poljoprivrednih škola, fakulteta, trgovinskih komora, Odeljenje za biljnu proizvodnju ministarstva poljoprivrede, Srpsko poljoprivredno društvo, Zadužbina „Nikole Spasića”. Trgovinska komora je u više navrata uvozila sadnice i kalem-grančice odabranih sorti voćaka. Zbog toga se danas mogu naći brojne sorte voćaka širom Srbije. Stabla nekih sorti su već propala, dok su se od nekih još zadržala, što je znak da su povoljno reagovala na lokalne uslove.[4]

Voćarstvo Jugoslavije imalo je velike štete i u toku Drugog svetskog rata. Trebalo je posle oslobođenja uložiti velike napore za njegovu obnovu.

Pomološka klasifikacija[uredi | uredi izvor]

Voćke se najčešće dele prema takozvanoj pomološkoj klasifikaciji koja prvenstveno počiva na osobinama ploda, a vodi računa i o botaničkoj srodnosti i geografskoj rasprostranjenosti voćaka. Prema pomološkoj klasifikaciji voćke mogu da se razvrstaju u sledećih 6 grupa:

Naziv grupe Vrste unutar grupe
1. Jabučaste voćke Jabuka, kruška, dunja, mušmula i oskoruša
2. Koštičave voćke Domaća šljiva, trnošljiva, crni trn, džanarika, breskva, kajsija, trešnja, višnja i magriva
3. Jezgraste voćke Orah, leska, pitomi kesten, badem, pekan, pistać i makadamija
4. Jagodaste voćke Jagoda, malina, kupina, ribizla, ogrozd, josta, borovnica, dud i aktinidija
5. Suptropske voćke Maslina, smokva, pomorandža, mandarina, limun, grejpfrut, poncirus, nar, rogač, japanska jabuka, japanska mušmula, kivi i žižula
6. Tropske voćke Banana, mango, ananas, papaja, urma, avokado, kokosov orah, kakao i fejoa

Pomološka klasifikacija voćaka nije idealna, ali ipak omogućava relativno dobru preglednost i lakše proučavanje voćaka.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Petar D. Mišić; et al. (2001). Voćarstvo. Zajednica za voće i povrće. 
  2. ^ Enciklopedija:Pomologija
  3. ^ dr Spasoje Bulatović (1980). Voćarstvo. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. 
  4. ^ Tehnologija hrane, voćarstvo

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Помологија&oldid=27245333”