Портал:Astronomija/Članak meseca april
Uran je sedma planeta od Sunca, treća najveća i četvrta najmasivnija planeta u Sunčevom sistemu. Dobio je imenu po starogrčkom božanstvu neba Uranu, ocu Hrona (Saturna) i dedi Zevsa (Jupitera). Uran je prva planeta otkrivena u modernim vremenima. Iako je vidljiv golim okom kao i ostale ranije otkrivene planete, posmatrači ga nisu priznavali za planetu zbog njegove slabe vidljivosti. Vilhelm Heršel je objavio njegovo otkriće 13. marta 1781, proširivši poznate granice Sunčevog sistema po prvi put u novijoj istoriji. Uran je takođe prva planeta otkrivena teleskopom.
Uran i Neptun imaju drugačiji unutrašnji i atmosferski sastav od većih gasovitih divova Jupitera i Saturna. Zbog toga ih astronomi ponekad stvrstavaju u posebnu kategoriju ledeni divovi. Uranova atmosfera, iako je poput Jupiterove i Saturnove sastavljena pretežno od vodonika i helijuma, sadrži i velike procente leda od vode, amonijaka i metana, uz uobičajene tragove hidrokarbonata. Atmosfera Urana je najhladnija planetarna atmosfera u Sunčevom sistemu, uz najnižu temperaturu od 49 K (−224 °C). Atmosfera ima složenu slojevitu strukturu, sa vodom za koju se misli da čini najniže oblake, a za metan se misli da čini najviše slojeve oblaka.
Kao i ostale planete-džinovi, i Uran ima sistem prstenova (do sada otkriveno 10), magnetosferu i 27 satelita. Uranov sistem ima jedinstvenu konfiguraciju među planetama Sunčevog sistema, pošto je njegova osa rotacije položena na bok, skoro u ravan njegove revolucije oko Sunca; njegov južni i severni pol leže tamo gde je većini planeta ekvator. Slike sa Vojadžera 2 su prikazale Uran kao nezanimljivu planetu bez oblaka ili oluja koje su imale druge planete-džinovi. Međutim, posmatrači sa Zemlje su nedavnih godina primetili znake sezonskih promena i pojačane aktivnosti vetra, kada se Uran približi svojoj ravnodnevnici.