Портал:Geografija/Izabrani septembar 2010.
Pustinja je područje (biom) koje usled velike oskudice vlage ima slabo razvijenu vegetaciju. Iako su pustinje najpoznatije po održavanju veoma malo života, one zapravo pružaju utočište mnogim živim bićima koja obično ostaju sakrivena (posebno tokom dnevnog svetla) kako bi sačuvala vlagu. Približno jednu trećinu Zemljinog kopna čine pustinje.
Pustinjski krajolici imaju zajednička obeležja. Pustinjsko tlo je često sastavljeno većinom od peska, a u takvim pustinjama postoje peščane dine. Izgled stenovitog terena je tipičan i odražava minimalan razvoj tla i razasutost vegetacije. Najniži delovi zemlje mogu biti ravnice pokrivene solju. Eolski proces (delovanje vetra) je glavni faktor u oblikovanju pustinjskih krajolika.
Pustinje ponekad sadrže vredna ležišta minerala koja su se oblikovala u aridnoj okolini ili su bila izložena eroziji. Budući da su pustinje suva područja, one su idealna mesta za očuvanje fosila i ljudskih rukotvorina.
U Kepenovoj klasifikaciji klime pustinje su označene sa (BW).