Портал:Olimpijske igre/Izabrana biografija 44
Želimir „Željko“ Obradović, (rođen 9. marta 1960. y Čačku) je bivši jugoslovenski košarkaš i jedan od najuspešnijih košarkaških trenera današnjice.
Završio je srednju tehničku školu. Relativno kasno je zaigrao za nacionalnu selekciju, y 28. godini na Olimpijadi y Seulu 1988. (srebrna medalja) i 1990. na šampionatu sveta y Argentini (zlatna medalja). Za trenersku karijeru zahvalan je Draganu Kićanoviću, profesoru Aci Nikoliću i Dušanu Ivkoviću.
Jedan je od najuspešnijih košarkaških trenera y Evropi. Jedini je y svetu osvajao zlatne medalje na šampionatima sveta i kao igrač i kao trener. Sa „Partizanom" 1992. osvojio je Kup šampiona Evrope, a isto ponovio 1994. sa španskim „Huventudom", 1995. Real Madridom i tri puta sa Panatinaikosom (2002,2007 i 2009). Sa Madriđanima 1997. osvojio je Kup kupova, sa italijanskim „Benetonom" 1999. Superkup Italije, 2000. sa grčkim „Panatenaikosom" Kup šampiona i sa istim klubom ponovo prvak Evrope 2002. i naredne dve godine šampion Grčke. U sezoni 2006/2007 Obradović je predvodio Panatinaikos do triple krune i dobio nagradu „Aleksandar Gomeljski“ koja se dodeljuje najboljem evropskom treneru. Panatinaikos je sledeće sezone uspeo da odbrani Prvenstvo i Kup Grčke, ali je u borbi za mesto koje vodi u čevrtfinale ispao od Obradovićevog bivšeg kluba Partizana. Sledeće sezone Obradović je sa Panatinaikosom ponovo osvojio Evroligu.