Портал:Олимпијске игре/Изабрана биографија
Изабране биографија [уреди извор]
01. недеља[уреди извор]
Алберто Томба (итал. Alberto Tomba) је бивши италијански алпски скијаш. Доминирао је у техничким дисциплинама крајем 1980-их и 1990-их. Освојио је три златне медаље на Олимпијским играма, два пута је био светски првак, једном победник у укупном поретку Светског купа, и по четири пута је освајао мале кристалне глобусе у слалому и велеслалому. Током каријере стекао је надимак Томба ла Бомба.
Алберто Томба је рођен у Болоњи а одрастао је у селу Кастел де Брити у општини Сан Лацаро ди Савена. Крај у коме је одрастао није имао традицију алпског скијања али су се у близини налазила скијалишта у Монте Чимону и Корно але Скале. Као дечак бавио се тенисом, фудбалом и вожњом крос мотора, да би се касније ипак одлучио за алпско скијање.
Освојио је четврто место на Јуниорском првенству света 1981. и на тај начин је ушао у Б тим Италије. Те године је на егзибиционом такмичењу у паралелном слалому на стадиону Сан Сиро у Милану остварио неочекивану победу над својим колегама из А тима. После три победе у Европа купу, деветнаестогодишњи Томба дебитовао је 1985. у Светском купу у Мадони ди Кампиљо. Два месеца касније задивио је свет освојивши шесто место у Ореу у Шведској, иако је имао стартни број 62. Међу првих троје пласирао се следеће сезоне у Алта Бадији, у децембру 1986. На Светском првенству у Кран Монтани 1987. освојио је бронзану медаљу у велеслалому.
02. недеља[уреди извор]
Грегор Шлири Шлиренцауер (нем. Gregor "Schlieri" Schlierenzauer) је аустријски ски-скакач. Рођен је 7. јануара 1990. у Инсбруку, главном граду области Тирол у Аустрији. Био је јуниорски шампион у скијашким скоковима у сезони 2005/2006, да би се у сезони 2006/2007. отиснуо у професионалце, са само 16 година. У августу 2008. је победио у летњем Гранд При такмичењу.
Први пут на скије је стао са само две године. Када је имао осам година, почео је да тренира скијашке скокове, у клубу "SV Innsbruck-Bergisel". Његов ујак, Маркус Прок, одлучио је да буде његов менаџер. Захваљујући свом ујаку, Шлиренцауер је потписао уговор са компанијом скија "Fischer" 2001. године, а пет година касније и са компанијом "Red Bull".
Такмичио се у јуниорском Континенталном купу. У фебруару 2006. године, освојио је Јуниорско светско првенство у Крању, Словенија. Тренер аустријске професионалне репрезентације, Александер Појтнер, позвао је Шлиренцауера да се такмичи у Светском купу. Његов први наступ био је 12. марта 2006. на скакаоници Холменколен, када је заузео 24. место.
03. недеља[уреди извор]
Дарја Владимировна Домрачева (рус. Да́рья Влади́мировна До́мрачева, блр. Дар’я Уладзіміраўна Домрачава Минск 3. август 1986) је белоруска биатлонка.
Дарја Домрачева је рођена 1986. у Минску у породици архитеката. Када јој је било 4 године, родитељи због посла породично преселили у сибирски у град Њагањ, где су радили на његовој изградњи. Као мала Дарја је ишла на плес и кошарку, али се већ са 6 година уз свог старијег брата заинтересовала за скијашко трчање. Дарја је се у школи кретала од доброг до одличног успеха. Скоро све своје слободно време проводила је на тренинзома, дружењу и такмичењима. Школски распуст је проводила у Минску.
Године 1999. је почела тренирати и такмичити се у биатлону. Завршила је средњу економско-правну школу и уписала факултет са спортски менаџмент.
Једног дана, Дарја се са породицом вратила из Њагања у Минск, где је добила понуду, од тренера женске биатлонске репрезентације, да се такмичи за Белорусију. Дарја то одмах прихвата и почиње да тренира са репрезентацијом Белорусије. Обзиром да је рођена у СССРу, који се распао 1991. шест месеци је тражила док није добила дозволу да може да наступа за Белорисију, а не за Русију. Одлучујући фактор су биле белоруске матичне књиге рођених. У то време Домрачева је већ била вишеструка јуниорска првакиња Русије и победник јуниорских такмичења на европском нивоу.
04. недеља[уреди извор]
.jpg)
Франц Кламер (нем. Franz Klammer) је бивши аустријски алпски скијаш. Освајач је златних медаља са Олимпијских игара и Светских првенстава. Био је специјалиста за спуст и са 25 победа држи рекорд по броју победу у тој дисциплини у Светском купу.
У Светском купу је дебитовао 15. децембра 1972. у Вал Гардени где је освојио пето место у спусту. Наредне сезоне је био други у поретку за спуст иза Швајцарца Ролана Коломбена. Те сезоне је остварио своју прву победу у спусту 22. децембра 1973. у Шладмингу. Већ на почетку сезоне 1974/75. Кламеров највећи конкурент у спусту Ролан Коломбен се тешко повредио. То је Кламеру омогућило да те сезоне оствари потпуну доминацију у спусту и победи у осам од девет трка. Једино у Межеву није завршио трку што га је коштало великог кристалног глобуса. На Олимпијским играма 1976. у Инзбруку, Кламер је освојио златну медаљу спусту надмашивши актуелног олимпијског победника Бернхарда Русија за 0,33 секунде.
Иако је без проблема побеђивао у спусту Франц Кламер није могао да освоји велики кристални глобус због слабих наступа у велеслалому, док се у слалому није ни такмичио. Тако је у сезони 1975/76. био четврти, у сезони 1976/77. трећи а у сезони 1977/78. пети у укупном поретку Светског купа. У периоду 1975-77 Франц Кламер је три пута победио у Кицбилу.
05. недеља[уреди извор]
Михаела Дорфмајстер (нем. Michaela Dorfmeister) је бивша аустријска алпска скијашица. Освојила је велики кристални глобус, златне медаље на олимпијским играма и светским првенствима. Она је најстарија скијашица која је остварила победу у Светском купу.
Рођена је у Бечу, а са четири године се преселила у Нојзидл, где је научила да скија. Са четрнаест година почела је да скија у школи скијања Skihandelsschule у Шладмингу. Са седамнаест година постала је омладинска првакиња Аустрије у спусту и слалому. Исте године учествовала је и на сениорском првенству Аустрије где је, на опште изненађење, победила знатно старије и искусније противнице.
У Светском купу дебитовала је 21. децембра 1991. у Сер Шеваљеу у спусту и освојила је 26. место. Прву победу је забележила тек четири године касније, 16. децембра 1995. у Занкт Антону ам Арлбергу. Међутим ни након те победе није имала значајније резултате. На Зимским олимпијским играма 1998. у Нагану изгубила је златну медаљу у супервелеслалому за само једну стотинку од Пикабу Стрит. Наредне године на Светско првенству 1999. у Вејлу освојила је сребро у спусту и бронзу у супервелеслалому.
Први кристални глобус је освојила у велеслалому у сезони 1999/2000, док је у укупном поретку Светског купа била другопласирана иза сународнице Ренате Гечл.
06. недеља[уреди извор]
Јаромир Јагр (чеш. Jaromír Jágr; рођен 15. септембра 1972. у Кладну, Чехословачка) је професионални играч хокеја на леду из Чешке Републике. Игра у нападу на позицији десног крила. Тренутно игра у НХЛ клубу Филаделфија флајерси.
Играчку каријеру започео је у јуниорској екипи клуба из свог родног места ХК Кладно (1984/88), а наставио у сениорској постави истог клуба. Јагр је изабран као пети пик на драфту НХЛ лиге 1990. од стране екипе Питсбург пенгвинса у којима је одиграо 11 сезона и освојио две титуле Стенли купа (1991. и 1992). Са репрезентацијом Чешке освојио је златну медаљу на Олимпијским играма 1998. у Нагану и бронзу у Торину 2006. године. Власник је и две златне медаље са светских првенстава (2005. и 2010). На Олимпијским играма у Ванкуверу 2010. Јагр је на церемонији свечаног отварања носио заставу своје земље.
Члан је престижне хокејашке Златне тројке од 2005. године и тек један од двојице чешких играча са овим признањем (други је Јиржи Шлегр). Јагр је сувласник у хокејашком клубу Кладно који се такмичи у чешкој екстралиги.
07. недеља[уреди извор]
Линдси Вон (енгл. Lindsey Vonn), девојачко Килдоу, je америчка алпска скијашица. Трострука је узастопна победница Светског купа у скијању (2008, 2009, 2010), што је пре ње постигла само Анемари Мозер-Прел. Поред титуле у генералном пласману освојила је и мале кристалне глобусе у спусту (2008, 2009, 2010. и 2011), супервелеслалому (2009, 2010. и 2011), као и у супер комбинацији (2010. и 2011). Освајачица је златне медаље на Зимским олимпијским играма у Ванкуверу 2010. у спусту. Забележила је 53 победе у Светском купу у свих пет дисциплина и две златне и три сребрне медаље на Светским првенствима. Сви ови успеси Линдзи Вон чине најуспешнијом америчком скијашицом у историји.
Вонова је рођена у Сент Полу у Минесоти као Линдзи Керолин Килдоу а одрасла је у оближњем Епл Велију. Почела је да скија када је имала три године, после чега је постала део чувеног програма Ериха Зајлера у Бак Хилу. Њен отац, Ален Килдоу, који се такође бавио скијањем, ју је веома подстицао да се бави овим спортом. Почела је да се такмичи са седам година а на међународним такмичењима је учествовала са девет година
Када је имала десет година упознала је освајачицу златне медаље Пикабу Стрит, коју сматра својим идолом. Вонова је често одлазила у Колорадо све док се њена породица није коначно преселила у Вејл крајем 90-тих година двадесетог века.
08. недеља[уреди извор]
Жан-Клод Кили (франц. Jean-Claude Killy) је бивши француски алпски скијаш који је доминирао овим спортом крајем 1960-их. Освојио је све три медаље на Зимским олимпијским играма у Греноблу 1968. Освајач је великог кристалног глобуса за прве две сезоне Светског купа у алпском скијању.
Кили је рођен у Сен Клуу, предграђу Париза, током нацистичке окупације Француске. По завршетку рата његова породица се преселила у Вал д'Изер, познати скијашки центар у Алпима. Његова мајка Мадлин је напустила породицу када му је било седам година, па је његов отац Робер морао да се брине о њему, његовој старијој сестри Франс, и млађем брату Мику. Жан-Клод је послат у интернат у Шамбери, који је удаљен 130 километара од села Савој где су живели, међутим то је веома тешко прихватао.
Кили је већу пажњу посвећивао скијању него школи. Отац му је дозволио да напусти школовање када је имао петнаест година, а годину дана касније постао је члан француског јуниорског тима. Тих година био је веома брз у тркама иако их веома често није завршавао, па почетком 1960-их није бележио веће успехе.
Децембра 1961. Кили је по први пут победио у некој међународној трци и то у велеслалому. Трка је одржана у Вал д'Изеру а он је стартовао као 39.
09. недеља[уреди извор]
Јелена Докић (рођена 12. априла 1983. у Осијеку, СФР Југославија) је аустралијска тенисерка. Докићева је тениску каријеру почела у Аустралији, у једном периоду је имала наступала под заставом Србије и Црне Горе, да би се поново вратила да игра за Аустралију.
Њен највећи успех је четврто место на ВТА листи. Ипак, због породичних проблема, 2006. године је потпуно испала са листе. Године 2008, под заставом Аустралије, полако се враћа у свет тениса, освојивши две ИТФ титуле и тако се нашла у најбољих 200 играчица планете.
Докићева је више пута остварила победе над играчицама које су биле прве на ВТА листи. Међу њима су Мартина Хингис (прво коло Вимблдона 1999), Ким Клајстерс (у Цириху 2003) и Венус Вилијамс (у Риму 2000). Такође је побеђивала играчице високог калибра као што су Моника Селеш, Мери Пирс, Жистин Енен и Џенифер Капријати. Њена значајна достигнућа су полуфинале Вимблдона 2000. као и играње меча за бронзану медаљу на Олимпијским играма 2000. у Сиднеју, у ком је изгубила од Монике Селеш.
10. недеља[уреди извор]
Нађа Хигл (Панчево, 2. јануар 1987) је репрезентативка Србије у пливању у дисцилинама 100 и 200 метара прсним стилом. Чланица је Пливачког клуба Тамиш из Панчева, а тренер јој је Себастијан Хигл. Висока је 173 цм, а тешка 69 кг. На Светском првенству у пливању у Риму 31. јула 2009. године освојила је злато у дисциплини 200 m прсно а својим резултатом 2:21,62 поставила нови европски рекорд у тој дисциплини. Овим успехом Хиглова је ушла у историју српског пливања, као прва жена која је постала светска првакиња.
Крајем године добила је златну значку Спорта, награду за најбољег спортисту у Србији, Олимпијски комитет Србије је проглашава за спортискињу године.
Учествовала је и на Европском првенству на малим базенима 2007. у Дебрецину, Светском првенству у малим базенима 2008. у Манчестеру, Олимпијским играма 2008. у Пекингу. Европском првенству у кратким базенима 2008. у Ријеци, Медитеранским играма 2009. у Пескари и Летњој универзијади 2009. у Београду.
Држи националне рекорде у дисциплинама 100 метара прсно (1:07,80) и 200 метара прсно (2:21,62)
11. недеља[уреди извор]
Карлтон Фредерик Луис (рођен 1. јула 1961. у Бирмингему, Алабама, САД), је бивши амерички атлетичар. У избору МОК-а проглашен најбољим атлетичарем XX вијека, а по мишљењу многих је и најбољи спортиста свих времена.
Карл Луис је освојио девет златних и једну сребрну олимпијску медаљу на олимпијским играма (ОИ) 1984, 1988, 1992 и 1996. (Лос Анђелес, Сеул, Барселона и Атланта); Осмоструки је свјетски првак у атлетици на свјетском првенству (СП) од 1983. до 1993, и то кад су се свјетска атлетска првенства одржавала сваке четири године, а не сваке двије, као данас. Карл Луис, спортски феномен, који ће се тешко поновити, ујединио је у својим успјесима подвиге више врхунских атлетичара. Поновио је подвиг који је прије њега остварио Џеси Овенс у Берлину, 1936, побиједивши на 100 m, 200 m, у скоку у даљ и у штафети 4 пута 100 m. Поновио је подвиг свог сународника Ал Ертера, који је побиједио на четири Олимпијаде (од 1956. - 1968, у бацању диска), побиједивши такође на четири Олимпијаде, у скоку у даљ. При том треба напоменути да нико, прије ни послије њега, није у скоку у даљ побиједио чак ни два пута. Уз то, ниједан спринтер није побиједио на олимпијским играма два пута на 100 m, а Карл Луис је то учинио 1984. и 1988.
12. недеља[уреди извор]
Улф Тимерман (нем. Ulf Timmermann, Источни Берлин, ДДР 1. новембар 1962.) је источнонемачки атлетичар који се такмичио у бацању кугле, који је два пута постављао светски рекорд у бацању кугле у току осамдесетих година. Био је први од само двојице атлетичара који су до данас пребацили 23 метра, заједно са Рендијем Барнсом.
Тимерман је рођен у Источном Берлину у спортској породици. Бацањем кулле се почео бавити од 13 године. Свој први светски рекорд поставио је 1985. године бациши куглу на 22,62 метра. Дана 22. маја 1988. године постао је први бацач који је бацио куглу преко 23 метара, са хицем од 23,06 метара у Ханији у Грчкој.
Освојио је златну медаљу за Источну Немачку на Олимпијским играма 1988. у Сеулу, победивши Рендија Барнса из САД. Такмичење је било веома јако, тако да би четвртопласирани, резултатом који је постигао, победио у бацању кугле на свим олимпијским играма одржаним до тада. На Летњим олимпијским играма 1992. учествовао је као члан Немачке репрезентације, али је разочарао освојивши 5 место.
Тимерман је најбољи бацач кугле свих времена који користи клизну технику. Он такође је највише пута пребацио 22 метра (16 пута). Тренер му је био Вернер Голдман, стручњак за бацање кугле и бацање диска.
13. недеља[уреди извор]
Јелена Јанковић (рођена 28. фебруара 1985. у Београду, СФР Југославија) је професионална тенисерка Србије. 11. августа 2008. године, Јанковићева је заузела прву позицију на ВТА листи најбољих тенисерки света, на којој се задржала само недељу дана. Од 6. октобра 2008, па до 2. фебруара 2009. била је прва на ВТА листи.
Јанковићева у својој каријери није освојила ниједан Гренд слем турнир, али је достигла полуфинала Отвореног првенства Аустралије (2008), Отвореног првенства Француске (2007, 2008) и Отвореног првенства Сједињених Држава (2006), као и финале истог турнира (2008), у ком је изгубила од Серене Вилијамс. Заједно с Шкотом Џејмијем Маријем, освојила је Вимблдон 2007. у конкуренцији мешовитих парова.
Јелена је позната као једна од најконстантијих играчица, јер је међу најбољих 10 на ВТА листи непрестано била више од четири године. Једна је од само три тенисерке које су биле број 1 и у јуниорској и у сениорској конкуренцији, као и једна од седам које су победиле обе сестре Вилијамс, Венус и Серену на истом турниру.
14. недеља[уреди извор]
Спиридон „Спирос“ Луис (грч. Σπυρίδων "Σπύρος" Λούης; рођ. 12. јануара 1873. - умро 26. марта 1940.) био је грчки водоноша који је на Првим модерним Олимпијским играма у Атини 1896. године победио у маратону и након тога је постао национални јунак.
Након почетка првих модерних Олимпијских игара показало се да грчки такмичари нису могли да освоје ни једно одличје у атлетским дисциплинама што је публика очекивала. Најзад, први маратон је одржан 10. априла (или 29. марта по јулијанском календару који је у то време коришћен у Грчкој) када је пуковник Пападиамантидис дао знак за почетак трке у којој је учешће узело укупно 17 такмичара од којих су тринаесторица представљали Грчку.
И поред бројчане предности Грка у маратонској трци је у почетку водио Француз Албин Лемусије који је све до 32km био у вођству, али је затим морао да одустане због исцрпљености. Вођство је тада преузео олимпијски победник на 800 и 1500 метара, Аустралијанац Теди Флак али је и он колабирао након чега је Луис избио на прво место. Атмосфера на олимпијском стадиону, где је трка требало да се оконча, је била напета све док полицијски гласник није јавио да је у вођству домаћи такмичар. Хиљаде присутних је одушевљено почело да виче: " Хелен ! Хелен ! ", док су двојица грчких принчева, престолонаследник Константин и његов брат Ђорђе, похрлили да дочекају Луиса и да са њим оптрче последњи круг. Након што је током трке попио помало вина, млека, пива, сока од поморанџе и појео једно ускршње јаје, Луис је окончао трку са победничким временом 2: 58: 50.
15. недеља[уреди извор]
Марио Анчић (Сплит, 30. март 1984) је бивши професионални хрватски тенисер. Професионално је почео да се бави тенисом 2001. године са 16 година, а већ са 17 се квалификовао на Вимблдон и у првом колу поразио Роџера Федерера. Тиме је постао једини тенисер света, осим Бјерн Борга који је успео да као тинејџер победи на Централном терену Вимблдона.
Анчић и његов сународник Иван Љубичић постали су и први пар у историји Дејвис купа којем је пошло за руком да победе америчку комбинацију Боб и Мајк Брајан. Анчић је помогао Хрватској да освоји Дејвис куп 2005. када је поново с Љубичићем тријумфовао над словачким представницима у Дејвис купу.
Анчић је 2009. године најавио да планира да се у јануару 2010. врати на терен на неколико европским АПТ челенџерима. Његов најбољи резултат је било финале на једном фјучерсу у САД.
Први већи турнир на ком је играо био је Отворено првенство Индијан Велса 2010. године где је стигао до трећег кола након победама над Бобијем Рејнолдсом и Жулијена Бенетоа, али је изгубио од Надала 6:2, 6:2. Није имао више успеха следеће недеље на мастерсу у Мајамију, где је испао у првој рунди од Жеремија Шардија. Анчић је наставио да игра челенџере без већег успеха.
Анчић је 21. фебруара 2011. године најавио да се повлачи из света професионалног тениса због мононуклеозе. Окончао је своју каријеру са 3 титуле, 200 победа и 135 пораза.
16. недеља[уреди извор]
Дражен Петровић (Шибеник, 22. октобар 1964 – Денкендорф, 7. јун 1993) је био југословенски и хрватски кошаркаш, један од најбољих европских кошаркаша свих времена. Његов старији брат је бивши југословенски и хрватски кошаркаш и тренер Александар Петровић. Петровић је каријеру започео у Шибенци, наставио у Цибони и Реал Мадриду, са којима је имао највише успеха. Каријеру ја касније наставио у NBA клубовима Портланд трејл блејзерси и Њу Џерзи Нетси.
Дражен Петровић је рођен у Шибенику у породици Јована и Бисерке Петровић. Њихово прво дете, Александар, ће бити први који ће кренути кошаркашким стопама, а Дражен ће га пратити. Са 13 година Дражен је почео да игра у млађим селекцијама у локалном КК Шибенка; са 15 година је ушао у први тим, одмах пошто је Шибеник изборила место у првој лиги.
Са репрезентацијом Југославије освојио је бронзану и сребрну медаљу на Олимпијским играма 1984. и 1988, а са Хрватском сребрну медаљу 1992. 1985. године године примио је златну значку Спорта, награду за најбољег спортисту у Југославији. Погинуо је у саобраћајној несрећи у Немачкој 7. јуна 1993. Сматра се важним делом претходнице која је довела до великог утицаја европских кошаркаша у NBA. Године 2008. УЛЕБ га је изабрао међу 50 људи који су најзаслужнији за развој кошарке у Европи.
17. недеља[уреди извор]
Серена Јамека Вилијамс (енгл. Serena Jameka Williams; рођена 26. септембра 1981. у Сагину, Мичиген, САД) је професионална тенисерка из Сједињених Америчких Држава. Њена старија сестра је успешна америчка тенисерка Венус Вилијамс.
Тренутно је најбоље рангирана америчка тенисерка. Након што је освојила Отворено првенство САД 2008. вратила се на 1. место на ВТА листи након готово шест година. Освојила је 37 титула, од тога су тринаест Гренд слем титуле. Серена Вилијамс је једна од ретких тенисерки која може да се похвали тиме да је освојила све четири Гренд слем титуле и у појединачној конкуренцији и у паровима.
Серена је рођена у Сангину, у држави Мичиген, САД. Када је имала четири године, она и њене четири сестре су се са родитељима Ричардом и Орасин (званом Бренди) преселиле у Лос Анђелес. Тенис је почела да тренира под утицајем свог оца Ричарда.
Серена је једна од најуспешнијих тенисерки данашњице, и по мишљењима многих, једна од најбољих тенисерки свих времена. Поред 13 Гренд слем титула појединачно и 12 у паровима, Серена је освојила и две златне медаље на Олимпијским играма у паровима, у Сиднеју 2000. и Пекингу 2008.
18. недеља[уреди извор]
Тина Мазе (словен. Tina Maze) је словеначка алпска скијашица.
Током каријере остварила је двадесет три победе у Светском купу. На Зимским олимпијским играма 2014. у Сочију, освојила је златну медаљу у спусту, што је прва златна медаља за Словенију на зимским олимпијским играма.
На Светским првенствима, има сребрну медаљу у велеслалому са Светског првенства 2009. и златне у велеслалому на Светском првенству 2011 и у супервелеслалому на Светском првенству 2013. Тина Мазе је 2012. године (у скијашкој сезони 2012/13) ушла у историју женског скијања као прва скијашица која је до краја календарске године окончала са преко 1.000 поена. Тина Мазе је освојила 1.059 поена.
19. недеља[уреди извор]
Дарја Владимировна Домрачева (рус. Да́рья Влади́мировна До́мрачева, блр. Дар’я Уладзіміраўна Домрачава; Минск 3. август 1986) је белоруска биатлонка.
Дарја Домрачева је рођена 1986. у Минску у породици архитеката. Када јој је било 4 године, породица се преселила у сибирски у град Њагањ, где су њени родитељи радили на његовој изградњи. Као мала, Дарја је ишла на плес и кошарку, али се већ са 6 година уз свог старијег брата заинтересовала за скијашко трчање. Дарја је се у школи кретала од доброг до одличног успеха. Скоро све своје слободно време проводила је на тренинзома, дружењу и такмичењима.
Године 1999. је почела да тренира и да се такмичи у биатлону. Завршила је средњу економско-правну школу и уписала факултет са спортски менаџмент.
Највећи успех у Светском купу остварила је на крају сезоне 2010/11. када је у укупном пласману дисциплине масовни старт била прва. У конкуренцији 87 биатлонки из 31 земље у такмичењу на 15 километара појединачно у биатлону за жене на Зимским олимпијским играма 2010. у Ванкуверу, Дарја је освојила бронзану медаљу.
20. недеља[уреди извор]
Џејмс Кливленд „Џеси“ Овенс (енгл. Jesse Owens; 12. септембар 1913 — 31. март 1980), је славни амерички атлетичар, који је остао упамћен по свом четвероструком тријумфу на Олимпијским играма у Берлину, 1936. године, где је био прва звезда игара.
Рођен је у Оуквилу, Алабама, а одрастао је у Кливленду, Охајо. Име Џеси дао му је учитељ у школи у Кливленду, који није разумео изговор малог Џејмса. Када је Џејмс рекао да га сви ословљавају са Ј. Ц. (Џеј Си), учитељ је разумео да је рекао Џеси, па је тај надимак носио до краја живота.
Атлетиком је почео да се бави у основној школи, на наговор тренера Чарлса Рајлија. Он га је уврстио у школски тим и омогућио му да тренира самостално, пре школе, док је остатак тим тренирао после школе. Џеси је после школе морао да ради у обућарској радионици.
На себе је скренуо пажњу спортске јавности на Државном првенству средњих школа 1933. године у Чикагу, када је наступајући за своју школу Ист техникал, изједначио светски рекорд на 100 јарди (91 m) у времену 9,4 s и победио у скоку удаљ са резултатом 7,56 m.
21. недеља[уреди извор]
.jpg)
Мате Парлов (Имотски, ФНРЈ, 16. новембар 1948 — Пула, 29. јул 2008) је био југословенски и хрватски боксер. Био је олимпијски победник на на Олимпијским играма 1972. у Минхену, светски првак у Хавани 1974. и двоструки шампион Европе у полутешкој категорији. Такође је био професионални првак Европе и света у верзији Светског боксерског савета. Поред европских, светских и олимпијских титула, Парлов је осам пута (1967-1974) освајао титулу првака Југославије, два пута је освајао Златну рукавицу, а пет пута (1970-1974) титулу најбољег на Балкану.
Парлов је рођен 16. новембра 1948. године у Имотском. Боксом је почео да се бави са 16 година у Боксерском клубу "Пула" и после три године освојио је титулу првака Југославије у полутешкој категорији. Био је леворук, што му је знатно помогло у каријери.
Први већи успех на међународној сцени остварио је 1969. када је у Букурешту постао вицешампион Европе. Две године касније у Мадриду је освојио златну медаљу. На Олимпијским играма у Минхену Парлов је освојио злато у финалу против Кубанца Гилберта Кариља, у којем су оба ривала била у нокдауну. Меч је прекинут 21 секунду пре краја друге рунде, када се Кубанац четврти пут нашао на поду. У Београду 1973. одбранио је титулу првака Европе у полутешкој категорији. Своју доминацију у полутешкој категорији потврдио је на светском првенству у Хавани када је освојио титулу аматерског првака света у полутешкој категорији.
22. недеља[уреди извор]
Јасна Шекарић (Београд 17. децембар 1965. године као Јасна Брајковић) је српска спортисткиња и репрезентативка Србије у стрељаштву. Вишеструка је олимпијска, светска и европска првакиња.
Одрасла је у Осијеку, где је почела да се бави стрељаштвом. У школској секцији се прво такмичила пушком и имала лепе пласмане на регионалним ђачким такмичењима. Нешто касније почела је да користи пиштољ. 1990. поново долази у Београд и затим следе успешмне године на спортском и приватном плану.
Многи који је позанју, кажу да је насмејана и ведра особа.
Разведена је и има двоје деце, Леу и Луку.
Више пута је проглашавана за најбољу спортискињу и стрелца Југославије, Хрватске, СЦГ, Србије. 1988. и 1994. године добила је златну значку Спорта, награду за најбољег спортисту у Југославији. Три пута, 1990, 1995. и 2005. је прогалшавана за најбољег стрелца у свету, а 2000. године Међународна спортска стрељачка федерација (ISSF) ју је прогласила за најбољег стрелца света 20. века. У каријери је освојила преко 90 медаља на великим такмичењима (Олимпијске игре, светска и европска првенства, светски купови, Медитеранске игре...).
На Олимпијским играма освојила је пет медаља, једно злато, три сребра и једну бронзу. Једини је стрелац, који је на сваком наступу на Олимпијским играма успео да се пласира у финале. Два пута олимпијско злато јој је замало измакло. У Барселони 1992, је изгубила златну олимпијску медаљу упркос чињеници да је имала идентичан резултат као победница, Марина Логвиненко.
23. недеља[уреди извор]
Адолф Шмал (нем. Adolf Schmal; 18. август 1872 — 28. август 1919) је аустријски бициклиста, који је учествовао на првим Олимпијским играма 1896 у Атини.
Учествовао је у четири дисциплине, трци на 10 километара, трци на 100 километара, трци 12 сати и трци на 333,3 метра. Најбољи резултат је остварио у трци 12 сати, у којој је извезао 314,997 km и освојио златну медаљу победивши Френка Кипинга са кругом предности. Остварио је добре резултате у тркама на 10 километара и на 333,3 метра, освојивши бронзу у обе ове дисциплине. У дужој дисциплини је кроз циљ прошао иза два Француза, Пола Масона и Леона Фламана, а његово остварено време није забележено. У краћој трци остварио је исто време као и Грк Стаматиос Николопулос 26.0 s. У поновљеној вожњи постигао је резултат од 26.6 s, за 1.2 s слабије време од Николопулоса. Учествовао је и у трци на 100 километара, али је одустао. Такође се такмичио и у мачевању, у дисциплини сабља, забележивши само једну победу из четири борбе.
Његов син, Адолф Шмал Млађи, учествовао је на Летњим олимпијским играма 1912.
24. недеља[уреди извор]
Милорад Чавић (Анахајм, Калифорнија, 31. маја 1984) је српски пливач, члан пливачког клуба Партизан из Београда. Студент је Универзитета Калифорније у Берклију, САД.
Чавић се као шеснаестогодишњак пласирао на Олимпијске игре у Сиднеју, на којима се такмичио у дисциплини 50 м слободно, али није оставио запаженији резултат.
На Европском првенству у пливању у малим базенима у Даблину 12. децембра 2003. године оборио је светски рекорд (50,02) на 100 м. У периоду од 12. децембра 2003. до 26. марта 2004. био је носилац светског рекорда на 100 м делфин, када га је оборио Ијан Крокер. Ипак, Чавићев резултат се и данас води као европски рекорд.На истом такмичењу освојио је сребрну медаљу у трци 50 м слободним стилом.
На Олимпијским играма 2004. у Атини Чавић је лако прошао квалификације на 100 мртара делфин. У полуфиналу му је због грешке на опреми ушла вода у купаћи костим, па је остао без медаље.
Због болова у леђима у марту 2006. је оставио пливање, али се вратио уз помоћ свог цимера. На Европском првенству у Хелсинкију у децембру 2006. године одбранио је титулу првака Европе у трци 100 м делфин, а освојио је и друго место у дисциплини 50 м слободно. На следећем Европском првенству у Дебрецину, 14. децембра 2007., одбранио је титулу првака Европе у истој дисциплини, са испливаним победничким временом 50,53 s, а 16. децембра освојио је и титулу првака Европе у дисципилини 50 метара делфин резултатом 22,89 s.
25. недеља[уреди извор]
Мајкл Џефри Џордан (енгл. Michael Jeffrey Jordan; рођен 17. фебруара 1963. у Бруклину) је бивши амерички НБА кошаркаш, који се често сматра за најбољег кошаркаша свих времена.
Мајкл Џордан је у NBA провео 15 пуних сезона са 30,12 поена по утакмици у регуларној сезони (највише у НБА). Освојио је 6 НБА шампионата са Чикаго Булсима, био 10 пута најбољи стрелац и 5 пута најкориснији играч лиге. Девет пута је изабран у прву одбрамбену петорку, а 3 пута је био најбољи по броју украдених лопти. Од 1983. се рекордних 49 пута појавио на омоту часописа Спорт Илустрејтед и 1991. био проглашен за спортисту године по избору овог часописа. Проглашен је 1999. за "највећег северноамеричког спортисту у 20. веку" по избору спортског канала ESPN, а други је на листи најбољих спортиста века по избору Асошијетед преса. Његова могућност одраза, коју најбоље дочарава закуцавање са линије слободних бацања, и други подвизи су му донели надимке "Ер Џордан" и "Његово ваздушно височанство".
Мајкл Џефри Џордан се родио у Бруклину, држава Њујорк, као четврто од петоро деце Џејмса и Делорис Џордан. Породица се из Бруклина преселила у Вилмингтон, Северна Каролина, када је Мајкл још био дете. Много пре него што је почео да се бави кошарком, Мајкл је волео да игра бејзбол са својим оцем. Још као тинејџер, Џордан је постао познат у Северној Каролини због својих способности у овом спорту, и био је номинован за најкориснијег играча Бејб Рут лиге након што је његов тим освојио државно првенство. Џордан је похађао средњу школу у Вилмингтону, где није одмах успео да уђе у кошаркашки тим.
26. недеља[уреди извор]
Александар Шапић (рођен 1. јуна 1978. у Београду) је српски политичар и бивши ватерполиста.
Помоћник је београдског градоначелника Драгана Ђиласа и председник је београдског одбора Демократске странке.
Многи га сматрају најбољим офанзивним играчем на свету. Као саставни део репрезентације Југославије, Шапић је освојио златну медаљу на Светском првенству у Монтреалу 2005. На Олимпијским играма, освојио је сребрну медаљу у Атини 2004. и бронзане у Сиднеју 2000. и Пекингу 2008. Са ВК Бечеј освојип је Куп европских шапиона 2000. Од 2006. до краја играчке каријере 2009. играо је у ВК Штурм 2002.
Након што је прошао све селекције у ВК Црвена звезда, Шапић је прешао у ВК Партизан децембра 1991, након што је затворен базен његовог претходног клуба на Новом Београду. У својој првој години у Партизану, Шапић је дебитовао у сениорској екипи против Јадрана из Херцег-Новог са само 13 година и са Партизаном осваја Куп Југославије.
Након годину и по дана у Партизану, као доказани играч се вратио се у Црвену звезду у сезони 1993/1994.
27. недеља[уреди извор]
Наталија Николајевна Антјух (рус. Ната́лья Никола́евна Антю́х, Лењинград, 26. јун 1981.) је руска атлетичарка, специјалиста за трчање на 400 метара. Од 2002. је репрезентативка Русије и чланица штафете 4 х 400 м, а од 2008. успешно учествује и у тркама на 400 м са препонама.
У 2002. години освојила је Европско првенство у дворани у Бечу, а затим са штафетом (Антјух, Назарова, Капачинска, Зикина) на Европском првенству у Минхену сребро. На Светском првенству у дворани 2003., са штафетом (Антјух, Печонкина, Зикина, Назарова) постала је светска првакиња. Наталија Антјух је први пут у каријери успела трчати 400 метара испод 50 секунди 31. јула Тули постигавши 49,85. На Летњим олимпијским играма 2004. у Атини отишла је као фаворит за освајања медаљљ. У појединачној конкуренцији била је трећа иза победнице са Бахама Тоник Вилијамс-Дарлинг и Мексиканке Ане Гевара резултатом 49,89 који је приближан њеном личном рекорду. У трци штафета освојил ка је сребрну медаљу из штафете САД. Накнадно је штафета САД дисквалификована јер је њихова чланица Кристал Кокс била позитивна да допинг тесту, па је златна медаља припала руској штафети. Састав штафете олимпијских победница у финалу је био:Красномовец, Назарева,Зикина, Антјух.
28. недеља[уреди извор]
Леон Штукељ (Ново Место, 12. новембар 1898 — Марибор, 8. новембар 1999.) је југословенски гимнастичар словеначког порекла, освајач прве златне олимпијске медаље за Југославију.
Штукељ се родио у Новом Месту, тада Аустроугарска, данас Словенија. Гимнастиком је почео да се бави веома рано захваљујући јачању соколског покрета у Словенији, а већ на Светском првенству у Љубљани 1922. године показао је свој гимнастички таленат освојивши седмо место, иако се у то време као и остали чланови Сокола бавио и другим спортовима. Леон Штукељ је био и одличан атлетичар и пливач. Наступио је на седам великих такмичења и укупно освојио 20 медаља: 8 златних, 6 сребрних и 6 бронзаних. Само на олимпијским играма овојио је 6 медаља: две златне на Олимпијским играма у Паризу 1924, злато и две бронзе на Олимпијским играма у Амстердаму 1928 и сребро на Олимпијским играма у Берлину 1936. и тако постао најуспешнији је репрезентативац Југославије на Олимпијским играма. Његова збирка медаља би сигурно била још бројнија да је Краљевина Југославија учествовала на Олимпијским играма у Лос Амђелесу 1932.
Године 1927. је завршио студије права. По завршетку спортске каријере постао је судија најпре у Новом месту, а затим у Ленарту и Марибору, где је живео до краја живота.
Деведесетих година 20. века био је најстарији живи олимпијски победник (добитника златне медаље). Због тога био је спезијални гост на Свечаном отварању Олимпијским играма у Атланти 1928.. На његов 100. рођендан организована је велика прослава у његовом родном Новом месту.
29. недеља[уреди извор]
Халина Конопацка (пољ. Halina Konopacka, удата Матушевски па Шербињски — пољ. Matuszewski, Szerbiński; Рава Мазовјецка, 26. фебруар 1900. — Дејтона Бич, 28. јануар 1989) је пољска атлетичарка и први спортиста који је освојио златну медаљу за Пољску на Олимпијским играма.
Рођена је 26. фебруара 1900. у имућној породици у месту Рава Мазовјецка. Пар година после њеног рођења породица се сели у Варшаву. У Варшави је уписала Филолошки факултет и тада постаје чланица клуба АЗС Варшава.
Халина Конопацка је спортску каријеру почела бавећи се скијањем. На наговор другарица почела је да се бави атлетиком, а њен таленат за бацање диска открио је тадашњи тренер селекције Пољске Maurice Bacquet. Већ након годину дана, 1924. године освојила је првенство Пољске у бацању диска и бацању кугле. Била је свестран спортиста и освојила је 25. титула првака државе у неколико атлетских дисциплина. Током своје спортске каријере такмичила се за клуб АЗС Варшава (пољ. AZS Warszawa). Након завршетка атлетичарске каријере играла је тенис у мешовитом дублу заједно са Чеславом Спихалом (пољ. Czesław Spychała).
30. недеља[уреди извор]
Новак Ђоковић (Београд, СФРЈ, 22. мај 1987) је српски тенисер и првопласирани тенисер на АТП листи у појединачној конкуренцији. Према броју освојених турнира у појединачној конкуренцији најбољи је српски тенисер свих времена.
Професионално игра од 2003. године. У досадашњој каријери освојио је седамнаест титула на гренд слем турнирима: осам пута Отворено првенство Аустралије, пет пута Вимблдон, три пута Отворено првенство САД и једанпут Ролан Гарос. Освајањем Ролан Гароса 2016. постао је први тенисер, након Рода Лејвера 1969, са победама на сва четири гренд слем турнира у низу. Држи рекорд са освојених осам трофеја на Отвореном првенству Аустралије и једини је који је тријумфовао три пута заредом у Опен ери. Освајач је и пет Мастерс купова. Такође, Ђоковић је најмлађи тенисер који је доспео до полуфинала сва четири гренд слем турнира. Освојио је бронзану медаљу на Олимпијским играма 2008. у Пекингу.
Пет пута је био вицешампион Отвореног првенства САД, три пута на Ролан Гаросу и једном на Вимблдону. Такође, стигао је до финала 51 турнира Мастерс 1000 серије, од којих је на 35 тријумфовао. Заједно са саиграчима из репрезентације Србије је освојио титулу у Дејвис купу 2010.
31. недеља[уреди извор]
Мајкл Фред Фелпс (енгл. Michael Fred Phelps, Балтимор, Мериленд, 30. јун 1985) је амерички пливач, освајач 14 златних олимпијских медаља и власник неколико светских рекорда у пливању. Фелпс је освојио 8 медаља на Олимпијским играма 2004. у Атини, што га је изједначило са совјетским гимнастичарем Александром Дитјатином по броју освојених медаља на једним Олимпијским играма. Укупно, Фелпс је освојио 16 олимпијских медаља (14 златних и 2 бронзане): осам на Олимпијским играма у Атини и 8 на Олимпијским играма 2008. у Пекингу (све златне уз оборене светске и/или олимпијске рекорде), што га је учинило спортистом са највише освојених медаља. Фелпс је са осам златних медаља у Пекингу такође оборио рекорд Марка Спица по броју освојених златних медаља на једним играма.
Фелпсови међународни успеси, уз бројне светске рекорде, донели су му награде за најбољег пливача на свету 2003, 2004, 2006, 2007, 2008 и 2009. године, као и најбољег америчког пливача 2001, 2002, 2003, 2004, 2006, 2007, 2008 и 2009. године. Успех на Олимпијским играма 2008. године донео му је и титулу "Спортисте године" од стране америчког спортског магазина Спортс Илустреитид (Sports Illustrated). Фелпс је до сада у својој каријери освојио 54 медаље: 45 златних, 7 сребрних и 2 бронзане. У овај број су урачунате медаље на свим такмичењима на којима је учествовао: Олимпијске игре, светска првенства и пан-пацифичка првенства.
32. недеља[уреди извор]
Андрија Златић (рођен 25. јануара 1978. у Ужицу) је српски спортиста и репрезентативац Србије у стрељаштву. Члан је стрељачког клуба „Алеска Дејовић“. Такмичи се од 1990. године, а тренер му је Алекса Златић.
Учествовао је на Светском првенству у стрељаштву које је одржано од 2. до 16. јула у Лахти. На овом првенству је освојио сребрну медаљу у гађању ваздушним пиштољем. На тај начин је обезбедио визу за Летње олимпијске игре 2004. године.
Учествовао је на Летњим олимпијским играма 2004. године. Такмичио се као репрезантивац Србије и Црне Горе у две категорије: МК пиштољ 50 метара и ваздушни пиштољ 10 метара.
На такмичењу малокалибарским пиштољем 50 метара је освојио 32. место резултатом 546 кругова. На такмичењу ваздушним пиштољем 10 метара је освојио 13. место резултатом 579 кругова.
Године 2009. учествовао на Европском првенству у стрељаштву које се одржавало у Прагу. На овом првенству је у појединачној конкуренцији ваздушним пиштољем освојио златну медаљу. Екипа Србије у којој су били Андрија Златић, Дамир Микец и Димитрије Гргић је освојила сребрну медаљу.
Стрељачки савез Србије га је прогласио најбољим стрелцем у Србији 2010. године. Ове године је учествовао на Светском првенству које је одржано у Минхену. На њему је освојио сребрну медаљу у такмичењу ваздушним пиштољем резултатом 689.2 кругова. У екипном такмичењу ваздушним пиштољем је са репрезентацијим освојио 2. место резултатом 1747. Такође се такмичио у категорији малокалибарским пиштољем и освојио је 4. место. На овај начин је постао први српски спортиста који се кфалификовао за Летње олимпијске игре 2012. године у Лондону
33. недеља[уреди извор]
Сали Пирсон (енгл. Sally Pearson; девојачко Маклилан; Сиднеј, 19. септембар 1986) је аустралијска атлетичарка, специјалисткиња за трку на 100 м са препонама. У досадашњој каријери је освојила две медаље са великих такмичења. На олимпијским играма у Пекингу је освојила сребрну медаљу, а на играма у Лондону четири година касније златну. У међувремено је постала и првакињом света након победе на светском првенстрву у Тегуу 2011. године.
У својој раној младости започела је спортску каријеру са гимнастиком, али кад се са породицом преселила из Новог Јужног Велса у Квинсленду почела је да се бави атлетиком. Први значајнији успех је постигла на јуниорском првенству света 2003. године, кад је у трци на 100 м са препонама постала светска првакиња. Овим успехом је изборила место у аустралијској репрезентацији за светско првенство у Паризу и са својим учешћем у женској штафети Аустралије на 4 х 100 м је постала најмлађија атлетичарка из своје земље која је учествовала на светским првенствима. На јуниорском светском првенству 2004. бранила је титулу освојену са прошлог првенства у трци на 100 м са препонама, али чак није успела да се домогне неке од медаље, док је на истом првенству освојила бронзану медаљу у трци на 100 м.
34. недеља[уреди извор]
Владимир Беара (Зелово, Далмација, Краљевина СХС, 2. новембар 1928) је бивши југословенски фудбалер (голман) српске националности.
Пре него што је почео озбиљно да се бави фудбалом, Беара је био електричар по занимању, који је у слободном времену статирао у Сплитском казалишту и помало играо балет. На игралишту сплитског фудбалског тима „Хајдук“ случајно се затекао да би вежбао еластичност, одраз и високи скок у балету, а остао да би постао (заједно са Џајићем) југословенски фудбалер са највише освојених домаћих трофеја — седам титула првака и два пехара Купа Маршала Тита.
За НК Хајдук је одиграо 308 утакмица и примио 139 голова. Са Хајдуком је освојио Првенства Југославије 1950, 1952. и 1955. У Црвену звезду је прешао 1955. и са њом освојио првенства 1956, 1957, 1959. и 1960. и два Купа Југославије 1958. и 1959. Одиграо је 174 утакмице, 83 првенствене и примио 81 гол. Играо је за Црвену звезду против Манчестер Јунајтеда, након које су фудбалери Манчестера доживели тешку несрећу код Минхена. Беара је своју каријеру завршио у немачким клубовима Алеманија Ахен (1960-1962) и Викторија Келн (1963-1965).
За репрезентацију Југославије је одиграо 59 утакмица између 1950. и 1959. Дебитовао је 8. октобра 1950. против репрезентације Аустрије (последњих десет минута игре 2:7), а опростио се од репрезентације 1959. у Београду против Мађарске (2:4).
35. недеља[уреди извор]
Лонстон Елиот (енгл. Launceston Elliot рођен 9. јуна 1874, у Индији — преминуо 8. августа 1930. у Мелбурну) је шкотски дизач тегова, рвач, гимнастичар и атлетичар, који је учествовао на Олимпијским играма 1896. у Атини. Први је освајач златне медање на олимпијским играма за Уједињено Краљевство.
Рођен је у Индији, где је живео до своје тринаесте године, када се са породицом преселио у Енглеску. Као дечак се дивио Еугену Сандову, који се сматра оснивачем модерног бодибилдинга. Почео је да тренира и убрзо је почео да учествује на такмичењима у дизању тегова.
На Олимпијским играма 1896. у Атини, такмичио се у четири спорта. Највише успеха је постигао у дизању тегова. У првом такмичењу дизање тегова са две руке главна борба је вођена између њега и Вига Јенсена из Данске. Оба такмичара су остварила исти резултат, подигавши тежину од 111,5 kg. Одлуку о победнику је донео Принц Ђорђе, син грчког Краља Ђорђа I, на основу приказане форме оба такмичара. За победника је прогласио Вига Јенсена. Званичници из делегације Уједињеног Краљевства су се жалили на одлуку, јер су је сматрали пристрасном. Принц Ђорђе је био унук данског Краља Кристијана IX. Тражили су да оба такмичара добију по још један покушај, па да онај који оствари бољи резултат у последњем покушају буде проглашен победником. Њихова жалба је била одбијена. Јенсен је зарадио повреду у овој дисциплини и то га је спречило да пружи максимум на такмичењу у једноручном дизању тегова. То је Елиот искористио и освојио златну медаљу, а овога пута Јенсену је припало сребро.
36. недеља[уреди извор]
Дражен Далипагић - Праја је рођен 27. новембра 1951. у Мостару. Завршио је Вишу педагошку школу у Београду.
На Олимпијским играма у Монтреалу 1976. освојио је, са репрезентацијом Југославије, сребрну медаљу, а на следећој Олимпијади у Москви 1980. златну. На Светском првенству у Порторику 1974. репрезентација СФРЈ у којој је играо била је друга, а четири године касније на Светском првенству у Манили била је прва. Далипагић је тада проглашен најбољим играчем првенства. Иста репрезентација била је трећа на Светском првенству у Колумбији 1982, а друга на Првенству Европе 1981.
На на отварању Олимпијских игара 1984. у Лос Анђелесу је носио заставу СФРЈ и касније освојио бронзану медаљу. За репрезентацију Југославије је одиграо 243 утакмице.
Највећи део каријере (1971-1982) провео је у КК Партизан из Београда за који је у просеку постизао 33,7 поена по утакмици. Најбољи је стрелац у историји КК Партизан.
Године 1977. Дражен Далипагић је понео титулу најбољег играча у Европи, а 1978. био је најбољи спортиста у Југославији. По завршетку кошракашке каријере био је тренер, а тренерску каријеру је завршио 2001. јануара 2005. у Спрингфилду постао је члан кошаркашке Куће славних. То признање су са простора некадашње Југославије добили секретар ФИБЕ Борислав Станковић, „отац југословенске кошарке“ Александар Николић, центар Крешимир Ћосић и Дражен Петровић постхумно.
37. недеља[уреди извор]
Момчило Тапавица (мађ. Tapavicza Momcsilló, Надаљ, 14. октобар 1872. — Пула, 10. јануар 1949) је био српски архитекта, свестрани спортиста, учесник Првих олимпијских игара 1896. у Атини и освајач трећег места у тенису за Угарску. У то време Војводина је била део Аустроугарске монархије, а на олимпијским играма Аустрија и Угарска су имале посебне екипе.
Спортом се почео бавити у Новом Саду, а наставио на студијама у Будимпешти и био један од најистакнутијих атлетичара. Због великог талента и добрих резултала уврштен је као један од 13 чланова олимпијског тима Угарске за олимпијске игре у Атини. Био је пријављен за више дисциплина у атлетици (скок удаљ, ском мотком, бацаљу кугле), рвању, дизању тегова (једном и две руке) и тенису.
Због повреде није се такмичио у атлетици, у осталим сортовима пласирао се овако:
- Тенис: у полуфиналу је изгубио, а пошто се меч за треће место се није играо, треће место су поделили Тапавица и Грк Константинос Паспатис;
- Рвање: грчко-римски стил је делио 4-5 места;
- Дизање терета: у дизању терета са две руке (повређен) подигао је 80 kg и заузао шесто место, у дизању терета са једном руком је одустао због повреде.
38. недеља[уреди извор]
Владимир Грбић, познат као Вања (рођен 14. децембра 1970. године у Зрењанину), један од најбољих српских одбојкаша свих времена. Члан је одбојкашке Куће славних.
Грбић игра на позицији примача сервиса, дугогодишњи репрезентативац Са репрезентатацијом учествовао на неколико светских првенстава, европских првенстава и олимпијских игара. Највећи успех постигао је на Олимпијским играма у Сиднеју 2000. године, на којој је носио заставу Југославије на церемонији отварања и када је био један од најбољих играча селекције Југославије која је освојила златну медаљу. Годину дана касније био је члан репрезентатације која је на европском првенставу освојила титулу шампиона Старог континента. Освајао је још неколико медаља на европским првенставима, као и олимпијску бронзу у Атланти, 1996. године и сребро на светском првенставу у Јапану 1998. године. Био је члан Војводине, загребачке Младости, а са успехом играо у Италији, Грчкој, Бразилу, Русији, Јапану и Турској.
Југословенски олимпијски комитет га је прогласио за најбољег мушког спортисту 1996. и 2000. године, а 1999. и 2000. године му је додељена златна значка Спорта, награда за најбољег спортисту у Југославији.
39. недеља[уреди извор]
Виго Јенсен (дан. Alexander Viggo Jensen; 22. јуни 1874, Копенхаген — 2. новембар 1930 Копенхаген) је дански дизач тегова, стрелац, гимнастичар и атлетичар, један од тројице данских спортиста који су учествовали на Олимпијским играма 1896. у Атини.
Јенсен је на Олимпијским играма учествовау 4 спорта, у на Олимпијским играма 1900 у Паризу само у стрељаштву.
Главно такмичење Јансена на Играма у Атини било је дизање терета. Такмичио се у обе дисциплине дизање са једном и са две руке.
У првом такмичењу дизање тегова са две руке главна борба је вођена између њега и Лонстон Елиота из Уједињеног Краљевства. Подигли су исту тежини 111,5 кг, али судије су доделиле победу Јенсену.
У другој дисциплини Јенсен једном руком подиже 57 kg што је за 14 kg од резултата Елиота па Јенсен заузима друго место.
У стрељаштву, његов најбољи резултат је био у конкуренцији пушке слободног избора на 300 м. Постигао јњ 1.305 кругова и заузео треће место. Учествпвао је и у дисциплини војничка пушка на 200 метара, а постгнути резултат од 1.640 кругова и заусео је шесто место.
На атлетским такмичењима Јенсен учествује у бацачким дисциплинама. У бацању кугле заузима четврто место (непознат резултат), а бацању диска поделио је од од петог до деветог места.
40. недеља[уреди извор]
Драгутин Томашевић (Бистрица код Петровца на Млави, 20. април 1890 — Рашанац, октобар 1915) је био десетоструки победник маратонске трке Обреновац - Београд и први учесник Краљевине Србије на Олимпијским играма 1912. године у Стокхолму, Шведска.
Занимљивост везана за Драгутина Томашевића је да се 1909. године тркао са возом и победио. Наиме, у то време ишао је воз, ћира, на релацији Пожаревац - Петровац. Драгутин је пошао са железничке станице у Пожаревцу заједно са возом. Претрчао је негде око 40 километара и стигао у Петровац пре воза и сачекао га је на железничкој станици.
Драгутин Томашевић је, након Олипмијаде у Стокхолму, започео припреме за следеће игре 1916. године у Берлину, али ускоро бива мобилисан и смртно рањен у борбама на брду Бубањ код Куле. Преминуо је у селу Рашанац, а сахрањен је у родном селу Бистрици у породичној гробници, заједно са својим спортским трофејима. На његовом гробу пише да су га „сахранили његова мајка и његова храброст”.
У знак сећања на првог учесника Олимпијских игара из Србије у његовој родној Бистрици и Петровцу на Млави одржава се „Меморијална трка Драгутин Томашевић“ на деоници дужине 10.450 m. под покровитељством СО Петровац на Млави и Олимпијског комитета Србије.
41. недеља[уреди извор]
Џим Торп (енгл. Jim Thorpe; Праг, Оклахома, 28. мај 1888 — Ломита, Калифорнија, 28. март 1953) био је амерички спортиста индијанског порекла.
Био је Индијанац, из народа Сек и Фоџ, а име му је било Ва-То-Хук (Светла Стаза). Родио се на индијанској територији близу града Прага у држави Оклахоми. Његов отац, Хирам Торп, био је свештеник, а мајка Индијанка. Био је унук легендарног ратника свог народа, поглавице Црног Јастреба.
Неки говоре да му је отац имао 19-еро деце са пет жена. Џимов брат близанац Чарли умро је од упале плућа у 8. години, док мајку губи у 10. години. Џим је побегао од куће и почео је радити на ранчу коња.
Године 1904. вратио се оцу и отишао је на факултет. На колеџу, али и професионално, је играо амерички фудбал. Био је такође врстан кошаркаш, а играо је и бејзбол. Тренер му је био Поп Варнер. 1911. победио је универзитет Харвард.
На Олимпијским играма у Стокхолму 1912. освојио је 2 златне медаље, победивши у петобоју и десетобоју. Медаље су му накнадно одузете због тога што је играо бејзбол и добијао плату. Рехабилитован је 1982.
Женио се три пута и имао осмеро деце. Када му је син прворођенац умро, то га је дотукло. Био је први председник НФЛ-а.
42. недеља[уреди извор]
Озрен Боначић (рођен 5. јануара 1942. у Загребу) је бивши југословенски и хрватски ватерполиста и ватерполо тренер. За репрезентацију СФРЈ је играо 96 пута. На Олимпијским играма је учествовао 4 пута и освајао: сребрну медаљу на Олимпијским играма 1964. године у Токију, златну медаљу на Олимпијским играма 1968. године у Мексику и два пута 5. место (на Олимпијским играма 1972. у Минхену и на Олимпијским играма 1976. у Монтреалу).
Док је играо био је висок је 196 cm, а тежак 110 kg.
Са репрезентацијом СФРЈ је освојио још четири бронзане медаље на шампионатима света и Европе.
Највећи део каријере играо је за ХАВК Младост из Загреба.
Године 1964. је играо на позајмици у Партизану на утакмици против Динама из Москве. Тада је Партизан освојио Куп шампиона (данашња ЛЕН Евролига). Боначић је на позајмицу у Партизан дошао из Младости, након што се сазнало да за Динамо Москву играју и играчи из ВК Динамо Тбилиси.
Након завршетка играчке каријере 1978. године Боначић постаје ватерполо тренера. Тренирао је италијанску Брешу, загребачки Медвешчак, загребачку Младост, ријечко Приморје и словеначки АВК Триглав Крањ
43. недеља[уреди извор]
Јохан Блејк (енгл. Yohan Blake, рођен 26. децембра 1989. године) је атлетичар са Јамајке чија је специјалност спринт и актуелни је светски првак у трци на 100 метара. Власник је и актуелно светског рекорда у штафети 4 х 100 метара.
Власник је јуниорског рекорда Јамајке у трци на 100 метара, и најмлађи је спринтер који је деоницу од 100 метара истрчао за мање од 10 секунди. Његов лични рекорд на 100 метара износи 9,89 секунди. Најбоље време остварио је у мају 2011. на митингу у Кингстону када је трчао 9,80 с, али тај резултат није признат као лични рекорд јер је брзина ветра у леђа (+2,2 м/с) била изнад дозвољене.
Тренер му је Глен Милс, а тренира заједно са Јусејном Болтом и Данијелом Бејлијем.
Блејк је рођен у малом месту Сент Џејмс на Јамајки, а родитељи су му Веда и Ширли Блејк.
Први међународни атлетски наступ имао је на Карипским играма одржаним 2007. године где је постигао јуниорски национални рекорд на 100 метара са временом од 10,11 с. На истом такмичењу остварио је и победу у трци на 200 метара, а учестовао је и у обе штафете Јамајке.
44. недеља[уреди извор]
Желимир „Жељко“ Обрадовић, (рођен 9. марта 1960. y Чачку) је бивши југословенски кошаркаш и један од најуспешнијих кошаркашких тренера данашњице.
Завршио је средњу техничку школу. Релативно касно је заиграо за националну селекцију, y 28. години на Олимпијади y Сеулу 1988. (сребрна медаља) и 1990. на шампионату света y Аргентини (златна медаља). За тренерску каријеру захвалан je Драгану Кићановићу, професору Аци Николићу и Душану Ивковићу.
Један је од најуспешнијих кошаркашких тренера y Европи. Једини је y свету освајао златне медаље на шампионатима света и као играч и као тренер. Са „Партизаном" 1992. освојио je Куп шампиона Европе, a исто поновио 1994. са шпанским „Хувентудом", 1995. Реал Мадридом и три пута са Панатинаикосом (2002,2007 и 2009). Са Мадриђанима 1997. освојио је Куп купова, са италијанским „Бенетоном" 1999. Суперкуп Италије, 2000. са грчким „Панатенаикосом" Куп шампиона и са истим клубом поново првак Европе 2002. и наредне две године шампион Грчке. У сезони 2006/2007 Обрадовић је предводио Панатинаикос до трипле круне и добио награду „Александар Гомељски“ која се додељује најбољем европском тренеру. Панатинаикос је следеће сезоне успео да одбрани Првенство и Куп Грчке, али је у борби за место које води у чевртфинале испао од Обрадовићевог бившег клуба Партизана. Следеће сезоне Обрадовић је са Панатинаикосом поново освојио Евролигу.
45. недеља[уреди извор]
Ендру „Енди“ Мари (енгл. Andrew "Andy" Murray; 15. маја 1987) је шкотски тенисер, тренутно најбоље рангирани тенисер из Уједињеног Краљевства. Његов старији брат Џејми је најбоље рангирани британски тенисер у конкуренцији парова. Маријева највиша позиција на АТП листи јесте друго место, које је достигао 17. августа 2009, а тренутно заузима 3. место.
Међу десет најбољих тенисера света по први пут се нашао 18. јуна 2007. године, када је заузео осмо место. Следеће године, Мари је достигао финале Отвореног првенства Сједињених Америчких Држава 2008, у којем га је поразио Роџер Федерер. Он је потом играо финала Отвореног првенства Аустралије 2010, Отвореног првенства Аустралије 2011. и Вимблдона 2012, пре но што је освојио своју прву гренд слем титулу на Отвореног првенства Сједињених Америчких Држава 2012. Исте године, Мари је освојио златну медаљу у мушкој појединачној и сребрну медаљу у конкуренцији мешовитих парова на Летњим олимпијским играма 2012. у Лондону.
Енди Мари је рођен 15. маја 1987. у Данблејну, Шкотска, као други и најмлађи син Вилија и Џуди.
46. недеља[уреди извор]
Душан Зинаја (Будимпешта, 23. октобар 1893. — погинуо Загреб 26. септембар 1948) је био југословенски репрезентативац и тренер у фудбалу и олимпијац у скијашком трчању.
Фудбал је играо као нападач у загребачком ХАШК-а. У клубу је био капитен и референт. Одиграо је само једну утакмицу за репрезентацију 10. јуна 1923. у Букурешту против Румуније која је завршила победом Југославије са 2:1. У тој утакмици играо је и његов млађи брат Бранко. Утакмица је ушла у историју југословенског фудбала јер су први пут заједно у репрезентацији играла два брата, што је касније био чест случај.
По завршеку каријере био је први наш фудбалер репрезентативац који је обављао функцију селектора националног екипе. Саставио је три репрезентације у периоду од 28. септембра 1924. до 4. новембра 1925..
На Зимским олимпијским играма 1924 у Шамонију у Француској учествао је у обе дисциплине скијашког трчања на 18 и 50 km. И првој је стигао 36 (последњи од оних који се завршили трку) са резултатом 2:12:19,4, а у другој није завршио трку.
Овим је постао први спортиста који је учествовао у репрезентацији Југославије у два спорта фудбалу и скијању.
47. недеља[уреди извор]
Сонја Хени (норв. Sonja Henie;; 8. април 1912 — 12. октобар 1969.) била је норвешка клизачица и глумица. Освојила је три златне медаље на Зимским олимпијским играма, била је десет пута светска првакиња, и шест пута била европски шампион. По броју освојених медаља нико ни до данас није успео да је стигне, тако да је Сонја до данашњих дана задржала титулу најбоље клизачице света.
Већ са 11 година пласирала се на Зимске олимпијске игре 1924. у Шамонију. Тада је освојила последње место, а записано је да је током наступа била толико збуњена да је пар пута отклизала до ограде и тражила савете од тренера коју фигуру да отклиза. Четири године касније са својих 15 година по први пут је постала светска првакиња.
На следеће три олимпијаде никакви савети јој нису били потребни, јер је Хени убедљиво побеђивала све супарнице. Остала је позната по томе што је у уметничко клизање увела елементе плеса, а прилагодила је и опрему клизача скративши сукњу што је допринело лакшем извођењу фигура као и већој популарности. Данас се за Соњу сматра да је била клизачица која је одредила смер женског клизања и учврстила попуралност тог спорта. Осим клизања Сонја се такође бавила и тенисом.
48. недеља[уреди извор]
Семјуел Боди Милер (енгл. Samuel Bode Miller) је амерички алпски скијаш. Освајач је златних медаља на олимпијским играма и на светским првенствима, победник је Светског купа у алпском скијању 2005. и 2008. и према мишљењима многих је најбољи амерички скијаш свих времена. Са 32 победе у свих пет дисциплина сврстао се међу најбоље светске скијаше у историји Светског купа. Он је пети скијаш који је успео да оствари победе у свих пет дисциплина: слалому, велеслалому, супервелеслалому, спусту и комбинацији и једини је скијаш који има барем пет победа у свакој дисциплини. Боди Милер је освојио пет медаља на Олимпијским играма, једну златну, две сребрне и две бронзане. Он је један од пет скијаша који су успели да освоје олимпијске медаље у четири дисциплине, поред њега то су урадили Ћетил Андре Омот, Анја Персон, Јаница Костелић и Катја Зајцингер. Освајач је и шест малих кристалних глобуса.
Боди Милер је рођен у Истону у Њу Хемпширу, САД а одрастао је Франконији која је такође у Њу Хемпширу. Има старију сестру Кајлу и млађу Врен, и млађег брата Шелоуна. Живео је у шуми, у дрвеној колиби без струје и текуће воде, јер су његови родитељи као бивши хипици желели да живе у таквом амбијенту. До трећег разреда није ишао у школу већ је био подучаван код куће али после развода родитеља почиње да похађа школу.
49. недеља[уреди извор]
Карл Шефер (нем. Karl Schäfer; рођен 17. маја, 1909. у Бечу - умро 23. априла, 1976. у Бечу) био је аустријски клизач у уметничком клизању и олимпијски шампион.
Карл Шефер је рођен недалеко од познате вештачке ледене поврфшине коју је направио Едуард Енгелман. Са својих 11 година опазио га је тренер 11 Rudolf Kutzer и у њему препознао велики таленат.
Осим клизања Шефер је био талентован и у другим стварима. Одлично је свирао виолину, и био је неколико пута аустријски шампион у роњењу на дах.
После своје клизачке каријере 1936. године, он ће се кроз пар година одселити у САД, где ће тамо радити као тренер. Године 1938 отвара радњу спортске опреме у Бечу. Године 1940 он и Herta Wächter (такође тренер уметничког клизања) оснивају "Karl-Schäfer-Eisrevue" .
Године 1943 постаје глумац и глуми у филму "Der weiße Traum" (Бели сан).
Између 1956 и 1962 сели се у САД да би тамо радио као тренер, али од 1962 се враћа у Беч и живи тамо до смрти.
50. недеља[уреди извор]
Џулија Манкусо (енгл. Julia Mancuso) је америчка алпска скијашица. Специјалиста је за спуст и супервелеслалом. Освојила је златну медаљу на Олимпијским играма у Торину 2006. у велеслалому. У Светском купу је победила седам пута.
Џулија Манкусо је у Светском купу дебитовала 20. новембра 1999. у Копер Маунтину. Прве бодове је освојила у супервелеслалому, 20. јануара 2001. у Кортини д'Ампецо, када је била 27. У првим годинама такмичења у Светском купу није имала већег успеха али је зато на јуниорским светским првенствима освојила осам медаља од којих пет златних. Напредак у Светском купу остварује у сезони 2004/05. када је сезону окончала на деветом месту, претходне сезоне била је 55. у укупном поретку. Исте године на Светском првенству у Бормију освојила је бронзане медаље у супервелеслалому и велеслалому.
На Олимпијским играма 2006. у Торину је остварила највећи успех у каријери освајањем златне медаље у велеслалому. Ту сезону је завршила на осмом месту у укупном поретку.
По завршетку сезоне оперисала је десни кук. После неколико месеци вратила се тренинзима у августу а до почетка сезоне 2006/07. се потпуно опоравила.
51. недеља[уреди извор]
Оле Ејнар Бјерндален (норв. Ole Einar Bjørndalen; 27.01.1974, Драмен, Норвешка) је норвешки спортиста и најуспешнији биатлонац свих времена. Током своје досадашње каријере остварио је 96 победа у Светском купу, освојио је 11 олимпијских медаља (6 златних, 4 сребрне и 1 бронзану), 6 пута Светски куп и 16 је побеђивао на Светским првенствима. На Зимским олимпијским играма у Солт Лејк Ситију 2002. године победио је у све 4 дисциплине (спринт, потера, појединачно и штафета, чиме је постао први биатлонац коме је то пошло за руком и трећи спортиста који је освојио 4 златне медаље на једним зимским олимпијским играма. Поред биатлона, повремено се такмичи и у скијашком трчању, у коме је наступао на Светском првенству и постао је први биатлонац који је остварио победу у једној појединачној трци скијашког трчања (Галивар,Шведска,2006). У норвешком граду Симостранди, је у септембру 2008. године откривена његова бронзана статуа у природној величини, на церемонији којој је, поред њега, присуствовао и норвешки краљ Харалд V (1991—).
Данас живи у местима Тоблах (Јужни Тирол, Италија) и Обертилах (Тирол, Аустрија), а од 2006. године је ожењен италијанско-белгијском биатлонком Натали Сантер.
52. недеља[уреди извор]
Јаница Костелић је бивша хрватска алпска скијашица. У својој каријери освојила је 4 медаље на Олимпијским играма у Солт Лејк Ситију 2002. (3 злата: комбинација, слалом и велеслалом; 1 сребро: супервелеслалом), две медаље у Торину 2006. (злато у комбинацији; сребро у супервелеслалому), те 5 титула светског првака (Сент Мориц 2003.: злата у слалому и комбинацији; Санта Катерина 2005. злата у слалому, комбинацији и спусту). Има 30 победа у светском купу (до 15. марта 2006) и 3 пута је била укупна победница Светског купа: 2001, 2003. и 2006.
Једна је од само 4 скијашице у историји која је победила у свим дисциплинама Светског купа (заједно са Аустријанком Петром Кронбергер и Швеђанком Пернилом Виберг) и Американком Линдзи Вон а победе је остварила у свих 5 дисциплина у само месец и по дана.
Са 3 године први пут је стала на скије, а почела је тренирати кад јој је било 9 година у СК "Загреб". Освојила је све могуће у дечјим такмичењима, и што је посебно импресивно у њеној задњој сезони 1996/97. освојила је и Тополино и Пинокио - два најважнија дешавања у дечјим такмичењима слалома и велеслалома. У све 22 трке у којима је стартовала у сезони била је победница.
53. недеља[уреди извор]
Ирвин „Меџик“ Џонсон (енгл. Earvin Magic Johnson; Лансинг, Мичиген, 14. август 1959) је бивши амерички кошаркаш. Изабран је у 1. кругу (1. укупно) НБА драфта 1979. од стране Лос Анђелес лејкерса. Целу своју професионалну каријеру провео је у дресу Лејкерса. У својој првој сезони освојио је награду за најкориснијег играча НБА лиге. Пензионисао се 1991. када је објавио да је носилац ХИВ вируса, али је играо на Ол-стар утакмици 1992. године и освојио награду за најкориснијег играча Ол-стара. Вратио се кошарци 1996. и одиграо 32 утакмице за Лејкерсе пре него што се трећи и последњи пут пензионисао.
Три пута је био најкориснији играч лиге, девет пута је играо у НБА финалу, дванаест пута наступио је на Ол-стару, док је десет пута био изабран у најбољу прву петорку и једном у најбољу другу петорку сезоне. Четири сезоне је био најбољи асистент лиге и предводио је НБА лигу са просечних 11.2 асистенције по утакмици. Био је члан тзв. америчког тима снова који је на Олимпијским играма 1992. у Барселони освојио златну медаљу.