Pravo na zdravu životnu sredinu

Krčenje šuma duž reke Rio Ksingu u Brazilu ugrožava kako prava starosedelaca na zemlju, tako i veće pravo na zdravu životnu sredinu. Sudska praksa, poput kolumbijskog slučaja o klimi koji štiti amazonsku šumu od krčenja šuma, istorijski se oslanjala na prava prirode i dece, pravo na zdravu životnu sredinu bi pružilo dodatnu zaštitu.

Pravo na zdravu životnu sredinu ili pravo na održivu i zdravu životnu sredinu je ljudsko pravo koje zagovaraju organizacije za ljudska prava i ekološke organizacije radi zaštite ekoloških sistema koji obezbeđuju zdravlje ljudi. Pravo je priznato od strane Saveta Ujedinjenih nacija za ljudska prava tokom svoje 48. zasedanja u oktobru 2021. a zatim i od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 28. jula 2022.

Pravo je međusobno povezano sa drugim ljudskim pravima usmerenim na zdravlje, kao što su pravo na vodu i sanitarije, pravo na hranu i pravo na zdravlje. Pravo na zdravu životnu sredinu koristi pristup ljudskih prava za zaštitu kvaliteta životne sredine; ovaj pristup se bavi uticajem ekološke štete na ljude, za razliku od tradicionalnijeg pristupa ekološke regulative koji se fokusira na uticaje na druge države ili samu životnu sredinu. Još jedan pristup zaštiti životne sredine su prava prirode koja pokušava da proširi prava koja uživaju ljudi i korporacije i na prirodu.

Globalno zagrevanje – napredovanje od nižih istorijskih temperatura (plavo) do nedavno toplijih temperatura (crveno) – doživljavaju nesrazmerno mlađe generacije. Uz nastavak emisije fosilnih goriva, taj trend će se nastaviti. Razne tužbe se zasnivaju na ustavnim pravima mlađih i budućih generacija.

Zakoni

Pravo stvara obavezu države da reguliše i sprovodi zakone o životnoj sredini, kontroliše zagađenje i na drugi način obezbedi pravdu i zaštitu zajednicama oštećenim ekološkim problemima. Pravo na zdravu životnu sredinu je važno pravo za stvaranje ekoloških pravnih presedana za sudske sporove oko klimatskih promena i druga pitanja životne sredine.

Godine 2021, tokom svog 48. zasedanja, Savet Ujedinjenih nacija za ljudska prava usvojio je rezoluciju (koju je predložila osnovna grupa koju čine Kostarika, Maroko, Slovenija, Švajcarska i Maldivi), kojom se priznaje „ljudsko pravo na čista, zdrava i održiva životna sredina“, što je prvi put da je telo proglasilo ljudsko pravo. Rezolucija nije pravno obavezujuća, ali "poziva Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija da razmotri to pitanje".

Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je 2022. godine, tokom svog 76. zasedanja, rezoluciju koju je predložila glavna grupa uključujući Kostariku, Maroko, Sloveniju, Švajcarsku i Maldive, kojom se još jednom priznaje ljudsko pravo na čistu, zdravu i održivu životnu sredinu. Iako rezolucije Generalne skupštine nisu pravno obavezujuće, ovu rezoluciju su pozdravili visoki komesar UN za ljudska prava Mišel Bašele, više specijalnih izvestilaca i članovi nekih organizacija civilnog društva.

Republika Srbija

Pravo na zdravu životnu sredinu kao jedno od ljudskih prava i sloboda garantuje Ustav Srbije. U članu 74 utvrđuje se da „svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju.”

Zakon o zaštiti životne sredine predstavlja krovni zakon u ovoj oblasti kojim se uređuje integralni sistem zaštite životne sredine koji obezbeđuje ostvarivanje prava čoveka na život i razvoj u zdravoj životnoj sredini i uravnotežen odnos privrednog razvoja i životne sredine u Republici Srbiji.

U sistemske zakone kojima je uređena zaštita životne sredine spadaju i Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu i Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.