Prevodi Biblije na srpski jezik

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Naslovna strana Vukovog prevoda Novog zaveta, 1847.

Postoje brojni prevodi Biblije i pojedinih biblijskih knjiga na srpski i srpskohrvatski jezik.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Kroz celi srednji vek i kasnije, na srpskom govornom području korišćeni su prevodi Biblije na crkvenoslovenski jezik raznih redakcija. Najstariji poznati prevod srpske redakcije je Miroslavljevo jevanđelje iz 1186. godine. Nakon srednjeg veka, takođe su upotrebljavani crkvenoslovenski prevodi i u manjoj meri prevodi na slavenosrpski, sve do pojave prevoda na narodnom jeziku Novog zaveta Vuka Karadžića 1847, a zatim Starog zaveta Đure Daničića 1867.

Spisak prevoda[uredi | uredi izvor]

Poznati prevodi na srpski jezik su sledeći:

  • Daničić-Karadžić, 1868. kompletna Biblija
  • Lujo Bakotić, 1933. kompletna Biblija
  • Dimitrije Stefanović, 1934. Novi zavet
  • Emilijan Čarnić, 1973. Novi zavet, 1985. Psaltir
  • Sinod Srpske pravoslavne crkve, 1984. Novi zavet
  • Aleksandar Birviš, pojedine knjige Novog i Starog zaveta, u periodu od 1987. do 2006.
  • "Novi svet", prevod Jehovinih svedoka, 2006. kompletna Biblija
  • Episkop Atanasije Jevtić, Psaltir i Knjiga Postanja
  • "Savremeni srpski prevod", prevod Evangelističke crkve, 2016. kompletna Biblija
  • "Novi srpski prevod", prevod Protestantskog društva, 2018. kompletna Biblija
  • Milin-Čarnić, 2021. kompletna Biblija[1]

Za pravoslavne potrebe prevod devterokanonskih knjiga su 1995. godine uradili mitropolit Amfilohije Radović i episkop Atanasije Jevtić i on se od 2011. štampa u Biblijama SPC[2].

Poređenja[uredi | uredi izvor]

Prevedeno od Prva knjiga Mojsijeva 1:1-3 Jevanđelje po Jovanu 3:16
Đuro Daničić, lingvista (Stari zavet 1867), i
Vuk Karadžić, lingvista (Novi zavet 1847)
U početku stvori Bog nebo i zemlju.

A zemlja beše bez obličja i pusta, i beše tama nad bezdanom; i duh Božji dizaše se nad vodom. I reče Bog: Neka bude svetlost. I bi svetlost.

Jer Bogu tako omilje svijet da je i sina svojega jedinorodnoga dao, da ni jedan koji ga vjeruje ne pogine, nego da ima život vječni.
Lujo Bakotić, leksikograf
(1933)
U početku stvori Bog nebo i zemlju.

Zemlja beše pusta i prazna; nad bezdanom beše tama, i duh Božji lebdijaše nad vodama. Bog reče: Neka bude svetlost. I bi svetlost.

Jer Bog toliko ljubi svet, da je i Sina svoga jedinorođenoga dao, da ni jedan koji u njega veruje ne propadne, nego da ima život večni.[3]
Dimitrije Stefanović, sveštenik
(1934)
samo Novi zavet Jer je Bog tako zavoleo svet, da je i Sina svoga jedinorođenoga dao, da nijedan koji veruje u njega, ne pogine, nego da ima život večni.
Sinod SPC
(1984)
samo Novi zavet Jer Bog tako zavolje svijet da je Sina svojega Jedinorodnoga dao, da svaki koji vjeruje u njega ne pogine, nego da ima život vječni.
Dr Dragan Milin, profesor PBF (Stari zavet 2020), i
Dr Emilijan Čarnić, profesor PBF (Novi zavet 1973)
U početku stvori Bog nebo i zemlju.

Zemlja je bila bezoblična i pusta, tama je bila nad bezdanom i Duh Božji lebdeo je nad vodom. Tada reče Bog: Neka bude svetlost! I bi svetlost.[4]

Jer Bog je tako zavoleo svet da je svog Jedinorodnog Sina dao da svaki ko veruje u njega ne propadne, nego da ima večni život.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Sveto pismo Milin-Čarnić”. Biblijsko društvo Srbije. Pristupljeno 21. 07. 2021. 
  2. ^ Čalija, Jelena (12. 07. 2011). „Novo izdanje Biblije na srpskom”. Politika Online. Pristupljeno 09. 04. 2021. 
  3. ^ Bakotić, Lujo. „Sveto Pismo sa prevodima i uporednim mestima”. www.pouke.org. Pristupljeno 09. 04. 2021. 
  4. ^ Milin, Dragan. Global Bible. Pristupljeno 09. 04. 2021. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]