Predsednički izbori u SAD 1920.

Predsednički izbori u SAD 1920.

2. novembar 1920.
531 članova Izborničkog kolegijuma 266 glasovi potrebni za pobedu
Izlaznost	49.2% 12.4%
Nominovan Voren G. Harding Džejms M. Koks Stranka Republikanska Demokratska Matična država Ohajo Ohajo Kandidat za potpredsednika Kalvin Kulidž Frenklin D. Ruzvelt Glasovi izbornika 404 127 Odnesenih država 37 11 Br. glasova 16.144.093 9.139.661 Procenat 60,3% 34,1%
Rezultati izbora: Crvena boja označava savezne države u kojima je pobedio Harding. Plava boja označava savezne države u kojima je pobedio Koks. Broj iznad savezne države označava broj izbornika koje ta država ima.
predsednik pre izbora Vudro Vilson Demokratska Izabrani predsednik Voren G. Harding Republikanska

Predsednički izbori u SAD 1920. su bili 34. predsednički izbori po redosledu, i održani su u utorak 2. novembra. U prvim izborima nakon Prvog svetskog rata i nakon ratifikacije 19. amandmana, čime su žene prvi put dobile pravo glasa, republikanski senator Voren G. Harding iz sasvezne države Ohajo je pobedio demokratskog guvernera te iste savezne države Džejmsa M. Koksa.

Aktuelni predsednik Vudro Vilson se privatno nadao trećem mandatu, ali partijske vođe nisu htele da nominuju predsednika koji nije bio popularan, i koji je bio sve lošijeg zdravlja. Bivši predsednik Teodor Ruzvelt je vodio u preliminarnim izborima unutar Republikanske stranke, ali je preminuo 1919. i nije imenovao nekog ko će nastaviti njegovu progresivnu politiku. Kako su i Vilson i Ruzvelt bili van igre, obe partije su se okrenule slabo poznatim kandidatima iz politički neodlučne savezne države (swing state) Ohajo, koja je nosila veliki broj izborničkih glasova, 24. Koks je pobedio u preliminarnim izborima Demokratske stranke, pobedivši između ostalih Vilsonovog zeta Vilijama Gibsa Mekadua, i Mičela Palmera. Harding je bio kompromisni kandidat između konzervativnog i progresivnog krila Republikanske partije.

Američko društveno i političko okruženje nakon Prvog svetskog rata je dominiralo izborima, i oni su bili obeleženi neprijateljskim odgovorom na izvesne aspekte Vilsonove spoljne politike, i ogromne reakcije protiv reformističkog naleta Progresivne ere. Ekonomski rast koji se desio tokom rata je prestao, i država je bila u dubokoj recesiji. Vilsonovo zalaganje da SAD uđu u Ligu naroda i povratku u spoljnu politiku bez intervencionizma je dovela u pitanje njegovu efikasnost na mestu predsednika, i širom sveta su se odvijali ratovi i revolucije. Na domaćem planu je 1919. godina bila obeležena velikim štrajkovima u mesnoj i čeličnoj industriji, i velikim rasnim nemirima u Čikagu i drugim gradovima. Napadi anarhista na Vol Strit su prouzrokovali strah kod naroda od radikala i terorista. Irske katoličke i Nemačke zajednice su bile besne na Vilsonovo prividno favorizovanje njihovog tradicionalnog neprijatelja Velike Britanije, i njegova politička pozicija je bila kritično oslabljena, nakon što je doživeo šlog u 1919. koji ga je ozbiljno onesposobio.

Harding je tokom kampanje skoro potpuno ignorisao Koksa, i u suštini se takmičio protiv Vilsona pozivajući na "povratak u normalnost" i vreme nalik na tzv. Laissez-faire period pre rata za vreme predsednika Mekinlija. Harding je ubedljivo pobedio, osvojivši svaku saveznu državu sem američkog Juga, i postavši prvi Republikanac koji je osvojio bivšu saveznu državu Konfederacije, Tenesi, još od perioda Rekonstrukcije u SAD. Iako su drugi kandidati osvajali veći procenat od ukupnih glasača, njegova razlika u procentima glasača od 26,2% je najveća procentualna razlika između dva kandidata u izborima još od izbora u 1820. kada je Džejms Monro praktično sam uestvovao. Za Koksa je glasalo 34,1% birača, a za socijalistu Judžina Debsa 3,4%, uprkos tome što je on bio u zatvoru. Zbog toga što su ratifikovanjem 19. mandata žene dobile pravo glasa, izlaznost birača je skočila sa 18,5 miliona iz 1916, na 26,8 miliona. Oba potpredsednička kandidata su kasnije postali predsednici; Kalvin Kulidž u 1923. nakon Hardingove smrti, i Frenklin D. Ruzvelt, koji je na izborima u 1932. prvi put postao predseddnik, i nakon toga je osvojio rekordna 4 mandata.