Primenjena umetnost Persije
Primenjena umetnost Persije je, pored velelepnih građevina, takođe jako bitna za istoriju i kulturu Irana, a ogleda se u izradi keramike i veoma veštoj obradi metala. Posebno se ističu predmeti izrađeni od srebra i zlata, metala koji su korišćeni za izradu finih predmeta, kako svetih, tako i onih iz svakodnevnog života, kao što su pehari, vaze i činije različitih oblika i veličina, kao i bogato ukrašeni tanjiri koje su koristili vlastela i dvorani. Za povlašćene slojeve društva zlatari su izrađivali komade nakita kao što su ogrlice, minđuše, narukvice, ali i oružje, mačeve i bodeže, ukrašene kristalima i dragim kamenjem. Najrasprostranjenije tehnike za ukrašavanje su graviranje, klesanje, ukrštanje ili pozlaćivanje.[1]
Brojni dekorativni predmeti u drvetu proizvode se kako za domaća, tako i za izvozna tržišta u Esfahan, Širaz, i Teheran (oblikovani) i Sanandadž (izrezbareno i probušeno drvo). Kamen i glina se takođe koriste za proizvodnju širokog spektra posuđa i vaza. Masada je centar industrije kamena.
Mnoge različite umetnosti i tehnike ukrašavanja su doživele procvat u vreme persijske epohe. Posebno su bili zastupljeni zanati koji su se bavili izradom nakita, pečata i svetih predmeta, obradom stakla i srebra. Svojom lepotom ističu se ukrasne tkanine kao što su tapiserije, gobleni i čuveni persijski tepisi velikih dimenzija i prefinjenih ukrasa i teksture.[2]
Persijski nakit[uredi | uredi izvor]
Persijske zanatlije bili su virtuozi u obradi metala. Posebno je važan njihov rad s dragim kamenjem i plemenitim metalima, što ukazuje na sam luksuz i raskoš koji je doživeo svoj vrhunac za vreme Sasanida.
Najviše pažnje su posvećivali nakitu; narukvice sa perlama koje su se nosile na obe ruke, prstenje koje je pridržavalo bradu, lanci sa dragim kamenjem koji su ukrašavali grudi, ukrasni kaiševi i dugačke minđuše, koje su izrađivali uglavnom od zlata, bronze i srebra. Pored plemenitih materijala koristili su i bisere, smaragde, rubine, kristale i lazurni kamen koje su nabavljali iz drugih zemalja, dok je tirkiz dolazio iz persijskih rudnika i činio uobičajeni materijal za aristokratski prsten pečatnjak.
Glavni motivi koji su se nalazili na nakitu i predmetima od zlata bili su vladari i mitska bića kao što su grifoni i krilati lavovi.
Krune su predstavljale najvažniji simbol raskoši. Bile su različitih oblika, veličina i težina. Kruna Hozroja II morala je biti pričvršćena za plafon da svojom težinom ne bi ugušila kralja.
Tepisi[uredi | uredi izvor]
Kvalitet persijskih tepiha važi za jedan od najboljih u svetu, a datira još iz vremena Sasanida, kada je izrada tekstila dostigla vrhunac. Tepisi su bili raznovrsnih i raznobojnih šara, kao i različitih dimenzija. Svaki lokalitet se ponosi posebnim dizajnom i kvalitetom tepiha po kojima su dobili imena, kao što su Kašan, Kerman, Esfahan, Tabriz, Kom i dr.[3]
Prema legendi, kada su pljačkali palatu Šapura I, Arapi su bili toliko zapanjeni veličinom i lepotom kraljevskog tepiha, da su ga isekli u 60.000 delova i prodavali svaki posebno.
Persijski vrtovi[uredi | uredi izvor]
Socijalni i duhovni život Persijanaca, predstavljen na keramici iz četvrtog milenijuma p. n. e., ukazuju na pojavu prvih persijskih vrtova. Sam Kir Veliki pridavao im je veliki značaj prilikom izrade svoje palate u Pasargadi i insistirao da se u njima nađe veliki broj umetničkih dela. Skoro svi persijski vrtovi, bilo da su izrađeni u formalnom ili neformalnom stilu, uvek predstavljaju zatvoreni prostor gde su biljke u voda osnovni elementi za postizanje duhovnosti i sklada između prirodnog i zemaljskog sveta.
.jpg)
Model persijskog vrta jesu vrtovi u Majdanu otvoreni za javnost. Glavna karakteristika jeste preovladavanje prirodnih elemenata nad građevinama. Ceo kompleks okružen je drvećem, biljkama i travom. Ističe se izvor sa fontanom koji se nalazi ispred glavne zgrade, čija funkcija nije bila samo estetska već su služile i za održavanje vrta jer je očuvanje zelenila i svežine u vrtu predstavljalo osnovni zadatak u ovoj oblasti zbog visoke temperature.
Karakteristike[uredi | uredi izvor]
Odlike persijskih vrtova menjale su se pod uticajem različitih kultura, kao što su arapska i mongolska, iz kojih potiče najveći broj ukrasa. Ipak, on se održao kao predstava između prirode i čoveka. Jednostavno divlje cveće kombinovano je s drvećem i izvorima. Persijsko obožavanje zelenih površina vodi poreklo iz doba vladavine Kira Velikog, čija je palata u Pasargadu bila orijentisana prema unutrašnjim vrtovima. Osim toga, u okviru rezidencije nalazile su se široke staze od šljunka okružene bujnim rastinjem koje su služile za razdeljivanje travnjaka, kao i kanali sa tekućom vodom koji su služili za zalivanje biljaka.
Druga karakteristika persijskih vrtova jeste centralni paviljon, čija je funkcija bila da obezbedi hlad, isto kao i bočni paviljoni koji si bili u njegovom sastavu. Bilo da su služili za odmor, rekreaciju, vrtovi su oblikovali socijalni život Persijanaca, te je njihovo divljenje vrtovima zabeleženo i na reljefima grada Persepolisa, na kojima su prikazani drveće i cveće.
Keramika[uredi | uredi izvor]
Persijska keramika kao zanat ima veoma duzu istoriju[4], koja se vraća u sedmi milenijum p.n.e. Tokom vekova, od ranog neolitskog doba, funkcionalna keramika je stvorena u različitim oblicima širom sveta, napravljena i dizajnirana od strane mnogih kultura. Jedna od najstarijih je persijska keramika, koju su stvorili umetnici Persije. Persijski grnčari razvili su svoj rad do savršenstva, oni su odazvali na kulturne promene i usvojili mnoge nove dizajne kao deo sopstvenog stila.
Dokazi o farbanoj keramici u Suzi, koji je bio sumerski kulturni centar tokom perioda Uruk, datira još iz vremena oko 5000. g. p.n.e. Keramičke posude koje su verovatno bile smeštene kao poklon mrtvima pronađene su u više od hiljadu grobnica koje se nalaze u blizini hrama.
Mnoge posude koje su iskopane iz grobova razdvojene su na tri vrste posuda, a sve su povezane sa hranom. Postoje posude za posluživanje, pehari ili čaše za piće i male tegle. Druge pronađene stvari uključuju jednostavnije posude i lonce za kuvanje. Keramika je pažljivo pravljena i ručno bojena, sa floranim i animalnim detaljima, a često i Kufi tekstom, najstarijom kaligrafskom formom različitih arapskih pisama, sa crnim slovima na beloj bazi. Ovi pehari su uglavnom pravljeni u Samarkandu i Nišapuru.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Persija - Velike civilizacije. Beograd: KNJIGA KOMERC. 2016.
- ^ Durant, Will (1954). Our Oriental heritage : being a history of civilization in Egypt and the Near East to the death of Alexander, and in India, China and Japan from the beginning to our own day ... Simon and Schuster. OCLC 1056584043.
- ^ „Iran - The arts”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-11-30.
- ^ „Persian pottery: A masterpiece of pottery art - Walls with Stories”. Walls with Stories (na jeziku: engleski). 2017-07-28. Pristupljeno 2018-11-30.