Pređi na sadržaj

Prijapizam

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Prijapizam
Izgovor
Klasifikacija i spoljašnji resursi
SpecijalnostUrologija
eMedicinemed/

Prijapizam je stanje koje se manifestuje dugotrajnom patološkom erekcijom. Ova vrsta erekcija penisa smatra se nevoljnom jer nije vezana za seksualnu stimulaciju. To je urgentno stanje u urologiji koje zahteva brzo rešavanje zbog izraženih tegoba i mogućih veoma ozbiljnih komplikacija.[3] Kada se jednom javi, postoji verovatnoća da će se javiti ponovo u toku života.

„Pravi“ prijapizam, posle sanacije polnog organa, najčešće dovodi do trajne erektilne disfunkcije (impotencije).

Poreklo naziva

[uredi | uredi izvor]

Ova disfunkcija polnog organa nazvana je po Prijapu (grč. Πρίαπος), sinu boga vina Dionisa i boginje Afrofite koji je u mitologiji poznat kao bog plodnosti.[4] Kao bog plodnosti nije bio samo bog telesne ljubavi već i zaštitnik vinograda i vrtova, pa su se iz tih razloga njegove figure - kipovi, stavljali u vrtove i vinograde. Njegov kult doseže iz Male Azije, a u Grčku i Rim je stigao dosta kasno i proširio se u poslednjem veku stare ere.

Epidemiologija

[uredi | uredi izvor]

Prema raspoloživim studijama prijapizam se javlja kod oko 3% pacijenata koji koriste lekove za lečenje impotencije. Kod obolelih od anemije srpastih ćelija javlja se u preko 70% bolesnika.

Rasa

Nešto je češći kod pripadnika crne rase

Starost

Može se javiti u bilo kom životnom dobu, ali se prema dosadašnjim istraživanjima, najčešće javlja kod muškaraca tokom druge i treće decenije života.

Etiopatogeneza

[uredi | uredi izvor]

Prijapizam može nastati bez ikakvog razloga (što je jako retko), a u savremenoj medicini najčešće se viđa nakon samostalnog ubrizgavanja erektilnih supstanci (papaverin hidrohlorid ili prostaglandini) od strane pacijenata, ili primene određenih lekova i psihoaktivnih supstanci u lečenju neuspešne ili nepotpune erekcije

Poremećaj se može javi i u sklopu oboljenja drugih organa npr. srpeste anemije, nekih vrsta leukemija Fabrijeve bolesti, vaskulitisa, masne embolije, bolesti kičmene moždine karcinoma prostate i bubrega i drugih malignih bolesti.

Eventualno može da nastane u sklopu operacija ugradnje proteša na penisu, vaskularnih operacije u cilju lečenja impotencije, estetski zahvati (elongacija penisa i sl).

Postoji i idiopatski (urođen) oblik prijapizma.

Klasifikacija

[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija prijapizma na osnovu trajanja

[uredi | uredi izvor]

Trajanje normalne erekcije pre nego što se može klasifikovati kao prijapizam je još uvek kontroverzno.[5]

Neki izvori navode da je trajanje patološke erekcije od četiri sata treba definisati kao prijapizma, drugi izvori navode da je to šest sati a treći da se...sve erekcije penisa duže od 6 sati mogu se klasifikovati kao prijapizam.[5]

Patološka klasifikacija prijapizma

[uredi | uredi izvor]

Prijapizam je klasifikovan u tri grupe:[6][7]

Ishemijski (prijapizam niskog protoka) - koji se javlja u većini slučajeva (19 od 20).[6] Akutni ishemijski prijapizam, koji karakteriše mali ili nikakav kavernozni protok krvi i abnormalna koncentracija gasova u krvi kavernoznog tela (hipoksični, hiperkarbični, acidotični) predstavlja hitno medicinsko stanje jer može dovesti do kavernozne fibroze i naknadne erektilne disfunkcije.[8]

Neishemični (prijapizam visokog protok)

Rekurentni ishemijski prijapizam

Klitoralni prijapizam

[uredi | uredi izvor]

Prijapizam kod žena (nastavak, bolna erekcija klitorisa) je znatno ređi od prijapizma kod muškaraca i poznat je kao klitoralni prijapizam ili klitorizam.[9] Povezan je sa upornim poremećajem genitalnog uzbuđenja.[10] Postoji samo nekoliko izveštaja o slučajevima žena koje su imale klitoralni prijapizam.[9]

Klinička slika

[uredi | uredi izvor]

Kliničku sliku karakterišu sledeći znaci i simptomi:

  • erekcija koja traje duže od 5-6 časova,
  • izuzetno jaki bolovi,
  • vaskularno-trofičke promene na polnom udu.

Dijagnoza

[uredi | uredi izvor]
Kolor dopler ultrasonografija demonstrira hipoehoičnu kolekciju koja odgovara hematomu sa arteriovenskom fistulom koja je izazvana sekundarnom traumatskom povredom penisa usled udara o upravljač bicikla, što dovodi do prijapizma visokog protoka.[11]

Dijagnoza ishemijskog prijapizma, koji se javlja u 95% slučajeva, u velikoj meri se oslanja na anamnezu i fizički pregled i može biti olakšana analizom gasa u krvi penisa i ultrazvukom penisa.

Krvna slika

U okviru dijagnostike radi se kompletna krvna slika kako bi se se utvrdilo postojanje anemija, ili promene u beloj krvnoj lozi, a obavezno treba uraditi i analizu faktora koagulacije.

Ultrasonografija

Preporučuje se i ultrazvučni dopler penisa, a pojedini autori navode i radiografiju grudnog koša, kako bi se isključil metastaza kao mogući uzrok prijapizma.

Terapija

[uredi | uredi izvor]

Pre početka lečenja sve pacijente sa prijapizmom treba hitno proceniti da bi se identifikovao podtip prijapizma (akutni ishemijski naspram neishemijskog), kako bi sa onima sa akutnim ishemijskim događajem obezbedila rana intervenciju.[8]

Prijapizam se mora lečiti u roku od 4 do 6 sati od pojave kliničke slike da bi se minimizirao morbiditet, primenom konzervativnih, hirurških i psiholoških metoda:[12]

Konzervativne metode

[uredi | uredi izvor]

Od konzervativnih metoda, kojim počinje terapiji prijapizma, može se primeniti:[6]

  • Aspiracija 20-30 ml krvi direktno iz kavemoznih tela penisa, ponekad u nekoliko pokušaja, odnosno, sve dok ne dođe do gubitka erekcije.
  • Ubrizgavanje hladnog fiziološkog rastvora kavemoznih tela penisa
  • Ubrizgavanje rastvor adrenalin-hidrohlorida u kavernozno telo.[13]
  • Primena analgetika ili/i anestetika za smanjenje bolova.

Hirurške metode

[uredi | uredi izvor]

Ova metoda je retko potrebna i zasniva se na vaskularnoj operacija koja ima za cilj stvaranje arterio-venskog šanta, između kavernoznih tela ili/i dorzalne vene penis sa venom safenom magnom ili drugom većom perifernom venom.[6]

Metoda izbora je arteficijalni šant iglom između kavernoznih i spongioznog tela kroz glavić penisa.

Psihološke metode

[uredi | uredi izvor]

Neke psihološke metode, kao što su bihejvioralna terapija ili savetovanje, mogu pomoći u ublažavanju simptoma. Ovo može pomoći ako stanje kao što je anksioznost ili depresija uzrokuje ili pogoršava simptome. Ove metode mogu biti posebno korisne ako se pacijent oseća krivim ili se stidi zbog problema u vezi sa partnerom ili u privatnom životu. Kognitivna bihejvioralna terapija može pomoći pacijentu da nauči da artikulišete i kontrolišete svoje negativne emocije i reakcije i nosi sa situacijama koje mogu pogoršati simptome prijapizma.

Razgovor sa terapeutom može vam pomoći da pacijent otkrije emocionalne okidače koji mogu uzrokovati prijapizam.

Meditacija takođe može pomoći u smanjenju simptoma snižavanjem nivoa anksioznosti i opuštanjem mišića.

Komplikacije

[uredi | uredi izvor]

Kao moguće komplikacije produžene erekcije mogu se javiti sledeće komplikacije:

  • Pojava tromboze, kao najozbiljnija komplikacija, koja nastaje kao posledica nemogućnosti vraćanja povećana količina krvi u penisu u cirkulaciju.
  • Stvaranje vezivno tkivnih promena unutar penisa, što kasnije rezultuje impotencijom.

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ OED 2nd edition, 1989 as /ˈpraɪəpɪz(ə)m/
  2. ^ Entry "priapism" in Merriam-Webster Online Dictionary.
  3. ^ C. Van Der Horst, Henrik Stuebinger, Ch. Seif, D. Mchior, F.J. MARTÍNEZ-PORTILLO, K.P. Juenemann, Priapism – Etiology, pathpphysiology and menangement, ; http://www.scielo.br/pdf/ibju/v29n5/18554.pdf
  4. ^ Zamarovski 1985, str. 286.
  5. ^ a b C. VAN DER HORST, HENRIK STUEBINGER, CHRISTOPH SEIF, DIETHILD MELCHIOR, F.J. MARTÍNEZ-PORTILLO, K.P. JUENEMANN; „Priapism: Etiology, Pathophysiology and Management” (PDF). Arhivirano (PDF) iz originala 2013-04-29. g. Pristupljeno 2011-12-07. 
  6. ^ a b v g Podolej, GS; Babcock, C (januar 2017). „Emergency Department Management Of Priapism”. Emergency Medicine Practice. 19 (1): 1—16. .
  7. ^ Podolej, Gregory S.; Babcock, Christine (2017). „Emergency Department Management Of Priapism”. Emergency Medicine Practice. 19 (1): 1—16. ISSN 1559-3908. PMID 28027457. 
  8. ^ a b Bivalacqua, Trinity J.; Allen, Bryant K.; Brock, Gerald; Broderick, Gregory A.; Kohler, Tobias S.; Mulhall, John P.; Oristaglio, Jeff; Rahimi, Leila L.; Rogers, Zora R. (2021). „Acute Ischemic Priapism: An AUA/SMSNA Guideline”. The Journal of Urology. 206 (5): 1114—1121. doi:10.1097/JU.0000000000002236. 
  9. ^ a b Lehmiller, Justin J (2014). The Psychology of Human Sexuality. . John Wiley & Sons. p. 545.
  10. ^ Helen Carcio, MS, MEd, ANP-BC, R. Mimi Secor, MS, MEd, FNP-BC, NCMP, FAANP (2014). Advanced Health Assessment of Women, Third Edition: Clinical Skills and Procedures. . Springer Publishing Company. p. 85.
  11. ^ Fernandes, Maitê Aline Vieira; Souza, Luis Ronan Marquez Ferreira de; Cartafina, Luciano Pousa. „Ultrasound evaluation of the penis”. Radiologia Brasileira. 51 (4): 257—261. 2018. 
  12. ^ Montague DK, Jarow J, Broderick GA, Dmochowski RR, Heaton JP, Lue TF, Nehra A, Sharlip ID (October 2003). "American Urological Association guideline on the management of priapism". J. Urol. 170 (4 Pt 1): 1318–24.
  13. ^ „Priapism (An Erection that Lasts Too Long) | Memorial Sloan Kettering Cancer Center”. www.mskcc.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-02-26. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Zamarovski, Vojteh (1985). Junaci antičkih mitova: Leksikon grčke i rimske mitologije. . Zagreb.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Klasifikacija
Spoljašnji resursi


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пријапизам&oldid=28829893”