Пркос (биљка)
| Prkos | |
|---|---|
| |
Naučna klasifikacija 
| |
| Carstvo: | Plantae |
| Kladus: | Tracheophytes |
| Kladus: | Angiospermae |
| Kladus: | Eudicotidae |
| Red: | Caryophyllales |
| Porodica: | Portulacaceae |
| Rod: | Portulaca |
| Vrsta: | P. grandiflora
|
| Binomno ime | |
| Portulaca grandiflora | |
| Sinonimi[1] | |
|
Spisak
| |
Prkos (lat. Portulaca grandiflora) je vrsta sukulentnih biljaka iz istoimene porodice Portulacaceae. Zbog svojih krupnih, raznobojnih cvetova i izuzetno malih zahteva prema uslovima staništa jedna je od omiljenih baštenskih biljaka.
Ime roda Portulaca potiče od latinske reči portula, što znači „mala vrata”, a odnosi se na veličinu sitnih otvora na plodu kroz koje ispada seme. Ime vrste grandiflora odnosi se na veličinu cvetova.[2] Domaće ime prkos ova vrsta dobila je zahvaljujući svojoj otpornosti na nepovoljne uslove sredine.
Rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]
Potiče iz Južne Amerike.[3] Prirodni areal prostire se na teritoriji Brazila, Argentine i Urugvaja.[4] Na prirodnim staništima raste kao perena, ali se kod nas gaji kao jednogodišnja biljka.[5] Veoma je prilagodljiva vrsta, pa se često dešava da podivlja i iz vrtova se proširi i nađe se u slobodnoj prirodi.[6] Iako je u našem podneblju jednogodišnja biljka, njegovo seme se lako rasejava i ima veliku klijavost, što je razlog uspešnog širenja u prirodi van prirodnih staništa.[7] Ponekad je čak potrebno primeniti i neke mere kontrole rasta, kako se ne bi pretvorio u invazivnu biljku,[4] jer se teško iskorenjuje.[8]
Izgled[uredi | uredi izvor]
Prkos je sukulentna biljka niskog rasta. Stablo je sočno je i mesnato, crvenkaste boje, veoma razgranato. Dostiže visinu od 10 do 20 cm. Listovi su sitni, cilindrični, mesnati i na vrhu zašiljeni. Cvetovi su krupni, 2-4 cm u prečniku, pojedinačni i bez mirisa, sa izraženim prašnicima. Mogu biti jednostavni ili puni, sa više redova latica. Javljaju se u raznim bojama: beli, žuti, narandžasti, ružičasti, crveni, ljubičasti ili višebojni. Cveta neprekidno od juna do prvih mrazeva. Cvetovi se u sumrak i za vreme oblačnih dana zatvaraju.[7] Plod je čaura sa poklopcem, puna brojnog, veoma sitnog semena.[9] Seme zadržava klijavost do četiri godine.[5]
-
Sočno stablo sa listićima -
Sorta sa prostim cvetovima -
Sorta sa polupunim cvetovima -
Sorta sa punim cvetovima -
Sorta sa višebojnim cvetovima
Uslovi staništa[uredi | uredi izvor]
Za uspešan rast prkos traži obilje sunca i toplote. Izuzetno je otporan na sušu i veoma dobro podnosi letnju žegu, ali ne podnosi dugotrajnu vlagu. Najbolje raste na toplom i suvom, siromašnom, peskovitom zemljištu, dok na previše bogatom i hranljivom formira manje cvetova.[10][8] U povoljnim uslovima prkos je izuzetno zdrava biljka i osim biljnih vaši koje ga mogu napasti ako raste u preterano vlažnoj sredini,[7] nema drugih štetnika.[5]
Upotreba[uredi | uredi izvor]
Prkos je jedna od omiljenih baštenskih cvetnih vrsta. Najčešće se koristi za setvu na slobodnom prostoru, kao pokrivač tla, ili kao niska vrsta na rubovima cvetnjaka i perenjaka. Često se koristi i za obrube uz staze i puteve, kao i između kamenih staza, na podzidima, alpinumima i sl. Traži minimalno vlage i pogodna je za skromne životne uslove.[5] Takođe se uspešno razvija i u posudama, pa je pogodan i kao saksijska vrsta na prozorima, terasama i balkonima.[10]
Prkos spada u medonosne vrste i rado ga posećuju pčele i drugi insekti.
Sorte[uredi | uredi izvor]
Poznate baštenske sorte prkosa su Cupido i Samba sa izrazito krupnim cvetovima i Margarita sa polupunim cvetovima.[5]
-
Prkos kao pokrivač tla -
Prkos u niskom cvetnjaku na gradskom skveru -
Prkos u alpinumu -
Prkos kao obrub uz ivicu staze, pored kamenog zida -
Prkos u posudi na prozoru
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „The Plant List: A Working List of All Plant Species”. Arhivirano iz originala 16. jul 2019. g. Pristupljeno 21. jun 2015.
- ^ Gligić 1953
- ^ Huxley 1992
- ^ a b „Prkos cveće - uzgoj, nega, zalivanje, razmnožavanje”. Prirodno i zdravo. Pristupljeno 3. 8. 2017.
- ^ a b v g d Šikoparija, Dobrila; Kokar, Bojana. „Portulaca grandiflora – cvetovi u bojama spektra”. Agroplus. Arhivirano iz originala 03. 08. 2017. g. Pristupljeno 3. 8. 2017.
- ^ Grlić 1986, str. 115
- ^ a b v Milićević, Dragana. „Prkos - biljka koja osvaja skromnošću”. agroklub. Pristupljeno 3. 8. 2017.
- ^ a b „Prkos”. Priroda i biljke. Pristupljeno 3. 8. 2017.
- ^ Buha 2005
- ^ a b Vrtno cvijeće 1987
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Huxley, Anthony (1992). New RHS Dictionary of Gardening. Macmillan. ISBN 0-333-47494-5. Pristupljeno 3. 8. 2017.
- Grlić, Ljubiša (1986). Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. Zagreb: "August Cesarec".COBISS.SR 29347079
- Gligić, Vojin (1953). Etimološki botanički rečnik. Sarajevo: Veselin Masleša.
- Buha, Milica (2005). Cvetnice i aromatične biljke u vašem vrtu. Niš: Film publik art. ISBN 978-86-85463-03-7.COBISS.SR 120104972
- Vrtno cvijeće. Ljubljana-Zagreb: Mladinska knjiga. 1987.
- Grbić, M., Marković, M. i Đukić, M. (2017): Cvećarstvo – sezonsko cveće. Univerzitet u Beogradu. Beograd. ISBN 978-86-7299-260-1
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- „Prkos - portulak”. artnit. Pristupljeno 3. 8. 2017.
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
