Алпинум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Алпинум у националном парку Мислецинек (Myślęcinek) у Пољској
Алпинум Краљевске ботаничке баште у Единбургу (Royal Botanic Garden of Edinburgh)
Алпинум у ботаничкој башти у Кијеву
Алпинум у ботаничкој башти у Лиону
Алпинум Јулиана Јулијским Алпима, Словенија
Детаљ из Алпинума Бети Форд (Betty Ford Alpine Gardens), у Колораду

Алпинум (итал. alpini — алпски) представља врт засађен алпским (планинским) врстама биљака. Може бити и вештачки камењар у врту засађен планинским врстама биљака.[1] Уобичајени назив, који се код нас може срести за овакве вртове је и алпинетум,[2] а могу се срести и појмови камењар или камени врт.

Историја[уреди]

Први специјализовани алпинум (алпску ботаничку башту) на свету подигао је аустријски ботаничар Антон Кернер (Anton Kerner von Marilaun) 1875. године на планини Бласер у Тиролу. Алпинум се налазио на надморској висини од 2.190 м и постао је модел за израду других алпинума широм света. Овај алпинум затворен је 1898. године.[3]

Намене алпинума[уреди]

Алпинум се често формира у оквиру постојеће ботаничке баште или се заснова самостално, као посебна збирка планинских биљака. Овакав алпинум служи за проучавање планинске вегетације у природним условима.[4] Једна таква збирка, Алпски ботанички врт Јулијана, формирана је 1951. године у насељу Трента, у Словенији (Горишка регија, општина Бовец).[5]

Исто тако алпинум се може формирати и као декоративни елемент у оквиру јавних или индивидуалних зелених површина, као цветњак слободне форме у комбинацији са каменом.[6]

Израда вештачких алпинума[уреди]

За израду алпинума користе се камене и стенске групе између којих се сади алпска и друга вегетација, уз коришћење рељефа. Уколико терен на коме се алпинум формира није каменит, израђује се вештачки камењар. За формирање таквих вртних композиција користе се тврде врсте камена природних облика, најчешће гранит, пешчар и кречњак, а често се користи и туф. Камен се на површини поставља и распоређује онако како се налази у природи. Величина и количина камена зависе од површине саме композиције.[6] Најприкладније су велике и храпаве камене громаде. Увек је боље користити мањи број великих комада, неко много ситног камења.[2] Што је камење веће алпинум ће изгледати природније. Каменови морају бити стабилни и добро укопани у тло.[7] Леп пример вештачки формираног алпинума је онај у арборетуму Шумарског факултета у Београду.[8]

Алпинуми се увек постављају на положаје изложене сунцу, јер и у природи ова вегетација расте на осунчаним, каменитим теренима. Овакви терени подразумевају најчешће добро оцедито земљиште, као и вегетацију прилагођену таквим стаништима. Зато се такви услови, добром дренажом, морају обезбедити и у алпинуму. Са околним простором алпинум се повезује вегетацијом, воденим површинама или архитектонским елементима. [6] Око алпинума би требало да постоји празан простор пречника бар 10 м, без високог дрвећа које би из земљишта црпло храну и правило хладовину.[2]

Вегетација у алпинуму[уреди]

У алпинуму се саде углавном вишегодишње биљне врсте — јастучасте перене и појединачне високе трајнице и украсне траве.[9][7] Међутим, надземни делови трајница током зиме углавном измрзну, па алпинуми до пролећа не делују атрактивно. Зато се у декоративним алпинумима користе и полужбунови и ниска жбунаста вегетација[6], као и патуљасте врста лишћарског и четинарског дрвећа.[2]

Посебно интересантан може бити алпинум формиран са зачинским и лековитим биљем. Оно се посебно добро уклапа у овакве компзиције, а при томе може имати и економски значај.[7]

Најчешће биљне врсте у алпинумима[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Вујаклија, Милан (1980). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета. стр. 34. (COBISS.SR 39759111)
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Matić (1980). стр. 55−57.
  3. ^ „Blaser”. AEIOU-Lexikon : Das Lexikon aus Österreich. Austria-Forum. Приступљено 7. 12. 2016. 
  4. ^ „botanički vrt”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 6. 12. 2016. 
  5. ^ „Juliana Alpine Botanical Garden in Trenta”. I Feel Slovenia. the official travel guide by slovenian tourist board. Приступљено 6. 12. 2016. 
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 Vujković (1995). стр. 72, 215.
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 Planiranje i uređenje vrta (1988). стр. 28-31.
  8. ^ „Арборетум”. Шумарски факултет. Универзитет у београду. Приступљено 6. 12. 2016. 
  9. 9,0 9,1 Cvetnice i aromatične biljke u vašem vrtu (2005)
  10. ^ Četinari, žive ograde i "zelene skulpture" (2005)

Литература[уреди]

  • Вујаклија, Милан (1980). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета. стр. 34. (COBISS.SR 39759111)
  • Vujković, Ljiljana (1995). Pejzažna arhitektura : planiranje i projektovanje. Beograd: Šumarski fakultet. ISBN 86-7299-028-5. (COBISS.SR 99872775)
  • Matić, Milena; Dragana M. Milošević (1980). Projektovanje parkova i uređenje predela. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. (COBISS.SR 138548487)
  • Planiranje i uređenje vrta. Ljubljana-Zagreb: Mladinska knjiga. 1988. (COBISS.SR 3872000)
  • Buha, Milica (2005). Četinari, žive ograde i "zelene skulpture". Niš: Film publik art. ISBN 86-85463-02-5. (COBISS.SR 125692940)
  • Buha, Milica (2005). Cvetnice i aromatične biljke u vašem vrtu. Niš: Film publik art. ISBN 86-85463-03-3. (COBISS.SR 120104972)

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Алпинум на Викимедијиној остави