Prometna banka
Beogradska Prometna banka osnovana je sa ciljem da prima i najmanje ušteđevine i na taj način uloženim kapitalom olakšava promet u novcu i u efektima, a naročito da radi na ojačavanju trgovine, zanata i uopšte privrednog kredita u Kraljevini Srbiji.[1] Nekoliko privrednika i lica drugih profesija bili su osnivači ove banke, čija su pravila odobrena i potvrđena 2. oktobra 1895. godine. Do podizanja zgrade u Knez Mihailovoj ulici bila je smeštena u jednospratnici u Uskočkoj broj 6.[1]
Prvi upravni odbor[uredi | uredi izvor]
Osnovna glavnica predviđena pravilima iznosila je 400.000 dinara, a sastojala se iz 4000 deonica po 100 dinara, koje su se uplaćivale na udeoničke knjige za 100 nedelja, nedeljnim ulozima od 1 dinar, po svakoj akciji, prema odredbama člana 11 i 14 o akcionarski društvima. Prve deonice od 100.000 dinara uplaćene su 1896. godine, druge su uplaćene naredne, treće i četvrto kolo 1898. godine. Glavnica je povećana na 500.000 dinara 1903. godine.[1]
Prvi Upravni odbor sačinjavalo je nekoliko uzornih beogradskih građana, među kojima su bili: predsednik Upravnog odbora Svetozar Nikolić, članovi Upravnog odbora Sreten Blagojević, M. St. Jevtić, Blagoje Ristić, Jovan Bešlić, pretsednik Nadzornog odbora, Živko P. Jovanović, članovi nadzornog odbora Sreten Novaković, Dimitrije T. Petrović i Jovan Popović.[1] Početak rada Prometne banke nije bio lak, među deoničarima uskoro se pojavilo nezadovoljstvo radom Prve uprave. Zbog toga se 1899. godine bira druga Uprava u koju ulazi i inženjer i privrednik Miloš Savčić, koji će 1903. godine postati i potredsednik, a nakon rata i smrti Mihaila Popovića i Nikole Spasića, postao 1919. je godine i predsednik Upravnog odbora Prometne banke.[1]
Delatnost pre rata[uredi | uredi izvor]
Savčić će proširiti poslove banke na industrijske poslove, prva ideja mu je bila da se eksploatiše šuma, da se podigne moderna strugara u Beogradu i time zadovolje potrebe drvne industrije. U početku je bilo otpora njegovim idejama, ali ih je na kraju, uglavnom, sve ostvario. Kapital banke će do 1905. biti podignut na milion dinara, koji je uplaćen u pet kola za pet godina, a ustanova dobija ime Prometna banka.[1] Pored povećanja kapitala, povećani su i ulozi i tekući računi, kao i rezervni fondovi, tako da je već u to vreme Banka zauzimala ugledno mesto u privredni predratne Kraljevine Srbije.
Pred sam Balkanski rat banka, po ideji Savčića, nabavlja plovne objekte, bagere i šlepove, sa kojima otpočinje rad na vađenju i prodaji peska i šljunka. Takođe, Banka počinje eksploataciju šuma na planini Tari, a kupuje i zemljište u Knez Mihailovoj ulici broj 26, gde će 1913. godine izgraditi palatu, u koju će se pred sam rat smestiti kancelarije osiguravajućeg društva Srbija i Prometne banke.[1] Njeni projektanti su arhitekta Danilo Vladisavljević i sam Miloš Savčić. Zgrada je u prizemlju imala trgovačke radnje, što je odgovaralo karakteru trgovačke Knez Mihailove ulice, na prvom spratu su bile prostorije Prometne banke, a na drugom Osiguravajućeg društva Srbija.[2] Po svojim arhitektonskim osobenostima zgrada Prometne banke pripada stilu secesije.[2] U isto vreme Banka će kupiti veliko zemljište zvano Kraljeva pivara. Pored drugih poslova Banka u tom periodu osniva i finansira građevinski odeljak stvara, kao zasebno akcionarsko društvo, 1909. godine fabriku stakla za prozore u Kostolcu.[1]
Ovaj napredak biće zaustavljen Prvim svetskim ratom, kada je Banka zaustavila svoj rad i sve vrednosti prenela u Niš. Tamo ih je predala na čuvanje Narodnoj banci, a ona ih 1915. godine prenela u Francusku.[1] Za vreme rata Banka nije ulazila u nove poslove, ali je isplaćivala, preko Crvenog krsta u Švajcarskoj ili direktno, sume sa uloženih knjižica i tekućih računa i to u iznosu od dva miliona predratnih dinara.[1]
Posleratni period[uredi | uredi izvor]
Tokom rata je uništeno ili opljačkano skoro sve od imovine Prometne banke, uništena je strugara, inventar na Tari je opljačkan, dva broda, bager i elevator potopila je neprijateljska artiljerija, fabrika stakla u Kostolcu porušena je do temelja, nova zgrada gde su bile smeštene kancelarije tučena je pet puta neprijateljskim projektilima.[1]
Svi članovi na čelu sa predsednikom Milošem Savčićem uložili su ogromne napore kako bi Prometnu banku vratili na noge i ovaj trud će se veoma brzo isplatiti. Strugara i brodarstvo već u prvim godinama pomaže u obnovi porušenog Beograda. Petinom svog kapitala Banka upisuje 7% zajma da bi pomogla obnovu saobraćaja. Sa Izvoznom bankom osniva u Skoplju Izvoznu i Prometnu banku, čime se dala mogućnost i južnoj Srbiji da obnovi svoju privredu.[1] Poslovi banke se u to vreme kreću prema nacionalnim potrebama i ona je svojim poslovnim uspesima ulivala poverenje građanima, koji su svoje ušteđevine rado ulagali. Već 1921. godine glavnica je porasla na 5 miliona dinara i to delimično novom emisijom akcija, a delimično iz rezervnih fondova Banke. Iste goine u prostorijama Prometne banke osniva se Udruženje banaka Beograd na čije čelo dolazi Mihailo Dragićević, koji je u to vreme bio član Privrednog saveta pri Ministarstvu trgovine i industrije. Jedan od ciljeva ovog udruženja bio je i zajednički nastup srpskih banaka prilikom preuzimanja i nacionalizovanja Beočinske fabrike cementa i Sartida, putem otkupa izvesnog broja akcija, kao i finansijska pomoć prilikom osnivanja novih banaka na oslobođenim teritorijama[1].
Uprava banke je već 1919. godine osnovala Društvo za eksploataciju goriva, koje će već naredne godine početi sa eksploatacijom rudnih polja u podnožju planine Tresibabe.[3] Godine 1930. Banka je od Đorđa Vajferta preuzela povlasticu nad rudnikom kamenog uglja Podvis, koji je obuhvatao prostor sevrno od reke Timoka i terena Tresibabe, kao i povlastice nad obližnjim rudnikom Blagovesti.[3] U ovim rudnicima radilo je oko 800 radnika i činovnika, neki od njih imali su svoju električnu centralu i veliku koloniju za stanovanje osoblja i radnika. U njoj je bilo smešteno više od sto porodica i preko trista radnika-samaca, koji su sem stana, ogreva i struje, besplatno dobijali i parče zemljišta za bašte.[3] Društvo za eksploataciju goriva finansiralo je i državnu školu u okviru rudnika, kao i rudarski dom sa fiskulturnom salom, bibliotekom i čitaonicom. Rudnik lignita Kosovo je, nakon osnivanja Rudarsko-industrijskog akcionarskog društva Kosovo 1923. godine, postao vlasništvo Prometne banke. On posebno dobija na značaju 1930. kada je otvoren veliki rudnik Trepča. Do 1838. godine proizvodnja ovog rudnika se učetvorostručila.[3]
Naravno, Banka nije prestajala da ulaže u brodarstvo i druge svoje poslove. Osnovana je i nova strugara u Bosanskoj Jagodini, na javnoj licitaciji kupila je Fabriku vagona i gvozdenih konstrukcija u Kruševcu, koja je neposredno pre toga pala pod stečaj, i iz osnove je rekonstruisala i modernizovala.
- Grafikoni rada Prometne banke
-
-
-
Prometna banka imala je 1929. godine najveći poslovni rast u poređenju sa svim drugim srpskim bankama i petu godinu je za redom delila dividende akcionarima u ukupnom iznosu od dva miliona dinara. Izbijanjem velike privredne krize u Jugoslaviji 1931. godine posebno su bila pogođena preduzeća u okviru drvne i metalurške industrije, što je mnogo uticalo na rad Banke. Ona je morala da svim svojim preduzećima poveća iznos kredita, a sama se poslužila kreditom kod Narodne banke od 940.000 dinara. Tako da je 1932. godine povećala plasmane u svoja preduzeća sa 5 na 45 miliona dinara i da kao i mnoge druge banke nije isplatila dividendu svojim akcionarima.[3] Prometna bana se nije koristila ni jendom od zakonskih olakšica u pogedu plaćanja svojih obaveza i veoma je brzo isplivala iz ove krize, zahvaljujući što je inicijativom svog prsednika stvorila velike rezerve i plasirala ih u sigurne investicije.[3]
Prema projektu Miloša Savčića Prometna banka osniva i svoje poslednje preduzeće u međuratnom periodu Valjaonicu lima u Zemunu, koja 1938. sagrađena i koja je predstavljala veoma unosan privredni poduhvat.[3]
Miloš Savčić je preminuo 11. marta 1941. neposredno pred početak Drugog svetskog rata, koji će uništiti dosta toga što je on za života sagradio. Posle rata i dolaska novih socijalističkih vlasti 1944. godine, sva preostala preduzeća Prometne banke prešla su u državno vlasništvo i ona je faktički prestala da postoji.[3]
-
Zgrada u Dobrinjskoj 10 -
Izvozna banka -
Palata Prometne banke -
Prva zgrada Prometne banke -
Zgrada u Rumunskoj ulici -
Topografski prikaz preduzeća Prometne banke -
Zgrada na Topličkom vencu -
Vračarska štedionica -
Imovina Prometne banke -
Zastupništvo Prometne banke u Skoplju
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d đ e ž z i j k l Grupa autora (1939). 50 godina rada inženjera Miloša Savića: 1889—1939. Beograd. str. 31—42.
- ^ a b „Prometna banka”. Katalog nepokretnih kulturnih dobara na području grada Beograda. Pristupljeno 24. 11. 2020.
- ^ a b v g d đ e ž Aleksić, Vesna (2013). Prometna banka A.D. u modernizacijskim procesima u Srbiji u prvoj polovini XX veka (PDF). Beograd: Institut ekonomskih nauka.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Grupa autora, 50 godina rada inženjera Miloša Savića: 1889—1939, Beograd 1939.
- Kadijević, Aleksandar (2016). Palata Miloša Savčića (1924—1926) — netipična beogradska ugaona zgrada (PDF). Nasleđe. Beograd: Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. XVII. ISSN 2560-3264.