Prora

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Prora
Prora
Prora
Prora
Informacije
Lokacija Prorer Wiek, Rigen, Nemačka
Status nezavršena, rekonstruisana
Svečano otvaranje 1936
Sagrađena prekinuta izgradnja 1939
Kompanije
Arhitekta Klemens Kloc
Vlasnik Metropole Marketing
Reference: http://www.proradok.de/en/startseite-2/
„Kolos iz Prore“ (Koloss von Prora)

Prora, poznata i kao Kolos iz Prore, je građevinski kompleks na ostrvu Rigen, u Nemačkoj, koji je nacistička Nemačka izgradila između 1936. i 1939. godine kao odmaralište u okviru projekta Snaga kroz radost (Kraft durch Freude or KdF). Sastojalo se od osam identičnih zgrada i bilo je dužine 4,5 km, paralelno s plažom, sada sa preživelim objektima koji se prostiru na 3,0 km.

Iako su zgrade bile planirane kao odmaralište, izgradnja nije završena i objekti nikada nisu korišteni u ove svrhe. Posle Drugog svetskog rata, kompleks je našao razne vojne namene, prvo sovjetske armije, zatim istočnonemačke Narodne armije, a zatim nemačkog Bundesvera. Danas se u njemu nalazi veliki omladinski hostel, hotel i apartmani za odmor.

Kompleks je na listi baštine[traži se izvor] kao posebno upečatljiv primer arhitekture Trećeg rajha.

Lokacija[uredi | uredi izvor]

Prora leži u prostranom zalivu između regiona Zasnic i Binc, poznatog kao Prorer Wiek, na uskoj pustari (Prora) koja odvaja lagunu Kleiner Jasmunder Bodden od Baltičkog mora. Zgrade su se prostirale na dužini od 4,5 km[1], udaljene oko 150 m od plaže. Obala ima dugačku ravnu peščanu plažu koja se proteže od Binca do trajektne luke. Stoga je ova plaža bila idealno mesto za uspostavljanje primorskog odmarališta.

Planovi[uredi | uredi izvor]

Tipična soba (decembar 2010.)
Koridor u zgradi "Severno krilo 1", 4. nivo (2011)

Program Snaga kroz radost dizajniran je da privuče radničku klasu - koja je tokom Vajmarske republike bila snaga moći socijaldemokrata i, u manjoj meri, komunista - Nacističkoj stranci nudeći brojne kulturne događaje i masovni turizam po pristupačnim cenama. Takođe su pružali priliku za usađivanje nacističke ideologije stalnom indoktrinacijom pomoću propagande. Osnovan u novembru 1933. godine, 1934. godine, 400.000 ljudi je krenulo u paket aranžmane Snaga kroz radost, broj koji je porastao na 1,7 miliona do 1937. godine, pored 7 miliona koji su iskoristili vikend izlete i 1,6 miliona koji su učestvovali u organizovanim pešačenjima.

Robert Laj, šef Nemačkog radničkog fronta - čija je podružnica bila Snaga kroz radost - zamišljao je Proru kao paralelu sa Batlins odmaralištima, koja su bili britanski „kampovi za odmor“ dizajnirani da prosečnom radniku obezbede pristupačan odmor. Prora je dizajnirana za smeštaj 20.000 turista. Projektovao ga je Klemens Kloc, koji je pobedio na konkursu za dizajn koji je nadgledao glavni arhitekta Adolfa Hitlera, Albert Šper, a sve sobe su imale pogled na more, dok su hodnici i sanitarni čvorovi bili okrenuti ka kopnu.[2] Svaka soba od 5 x 2,5 m trebalo je da ima dva kreveta, ormar i umivaonik. Na svakom spratu bili su zajednički toaleti, tuševi i kupatila.

Hitlerovi planovi za Proru bili su mnogo ambiciozniji. Želeo je gigantsko morsko odmaralište, „najmoćnije i najveće koje je ikada postojalo“, sa 20.000 kreveta. U sredini je trebalo podići ogromnu zgradu. Istovremeno, Hitler je želeo da u slučaju rata bude pretvorena u vojnu bolnicu. Hitler je insistirao da se uključe planovi džinovske zatvorene arene arhitekte Eriha Putlica. Putlicova festivalska sala bila je predviđena da istovremeno može da primi svih 20.000 gostiju. Njegovi planovi su uključivali dva bazena sa talasima, bioskop i pozorište.[1] Takođe je bilo predviđeno veliko pristanište za putničke brodove.

Projekat je osvojio nagradu Grand Pri na Svetskoj izložbi u Parizu 1937. godine.[3]

Izgradnja[uredi | uredi izvor]

Pogled na Proru iz 2004. godine
2019. godine nakon renoviranja

Izgradnja je započela 1936. godine i tokom nekoliko godina koliko je Prora bila u izgradnji, sve glavne građevinske kompanije Rajha i skoro 9.000 radnika bilo je uključeno u ovaj projekat.[1] Do 1938. godine troškovi izgradnje dostigli su 237,5 miliona rajh maraka (ekvivalentno 899 miliona evra u 2009.).[4] Početkom Drugog svetskog rata 1939. godine, gradnja na Prori je zaustavljena, a građevinski radnici prebačeni u fabriku oružja u Penemindeu. Osam stambenih blokova, pozorište i bioskop ostali su prazne školjke. Bazeni i festivalska sala nikada nisu izgrađeni. Da je kompleks završen, bio bi najveće odmaralište na svetu.[5] [6]

Upotreba[uredi | uredi izvor]

Drugi svetski rat[uredi | uredi izvor]

Tokom savezničkog bombardovanja, mnogi ljudi iz Hamburga sklonili su se u jedan od stambenih blokova, a kasnije su tamo bile smeštene izbeglice sa istoka Nemačke.[1] Na kraju rata, u ovim zgradama je bilo smešteno žensko pomoćno osoblje za Luftvafe.

Hladni rat[uredi | uredi izvor]

1945. godine sovjetska armija je preuzela kontrolu nad regionom i osnovala vojnu bazu u Prori.[1] Druga artiljerijska brigada Sovjetske armije zauzela je blok 5 Prore od 1945. do 1955. godine. Krajem četrdesetih godina dva stambena bloka - jedan na severu i jedan na jugu - srušena su i ostaci su uglavnom uklonjeni.

Krajem 1950-ih vojska Istočne Nemačke obnovila je nekoliko zgrada. Budući da su zgrade krajem 1940-ih ogoljene do gole opeke, veći deo spoljne i unutrašnje završne obrade koji se sada može videti urađen je pod kontrolom Istočne Nemačke. Nakon formiranja Nacionalne narodne armije Nemačke Demokratske Republike (DDR) 1956, zgrade su postale zabranjeno vojno područje u kome je smešteno nekoliko jedinica Vojske Istočne Nemačke. Najistaknutiji je bio elitni 40. padobranski bataljon „Vili Zenger“, koji je bio smešten u bloku 5 od 1960. do 1982. Padobranski bataljon i drugi koristili su blok 4 na severnoj strani za urbanu borbenu obuku. U zgradi je od 1982. do 1990. bio smešten vojni građevinski bataljon „Mukran“. Deo zgrade služio je i kao dom rekonvalescenata istočnonemačke vojske "Valter Ulbriht".

Ujedinjena Nemačka[uredi | uredi izvor]

Nakon ponovnog ujedinjenja Nemačke 1990. godine, Nacionalna narodna armija DDR-a pridružena je zapadnonemačkom Bundesveru, koji je preuzeo zgradu. U početku se razmišljalo o rušenju zgrada, ali su kasnije zaštićene i ponuđena je poreska olakšica investitorima da ih obnove.[3] Delove zgrade koristila je Vojna tehnička škola Bundesvera od 1990. do 1992. godine. Od 1992. do 1994. godine, deo zgrade je korišćen za smeštaj tražilaca azila sa Balkana.

Početkom 1993. godine objekat je bio prazan i zgrade su bile podložne propadanju i vandalizmu. Izuzetak od toga bio je Blok 3, Prora centar, koji je od 1995. do 2005. godine bio objekat za razne muzeje, posebne izložbe i galeriju. Između 1993. i 1999. godine lokacija je služila kao jedan od najvećih omladinskih hostela u Evropi.

Od 2000. godine Dokumentacioni centar Prora nalazi se na južnom kraju zgrada. Ovaj centar dokumentuje istoriju gradnje i korišćenja zgrade. Ovde se govori o pozadini projekta i njegovom prisvajanju za nacističku propagandu.

Prodaja i preuređenje[uredi | uredi izvor]

Obnovljeni deo 2016. godine

2004. godine, nakon više od decenije neuspelih pokušaja prodaje lokacije u celini, blokovi zgrade počeli su da se prodaju pojedinačno za različite namene.[1] 23. septembra 2004. godine blok 6 je prodat za 625.000 evra nepoznatom ponuđaču. Dana 23. februara 2005. godine, blok 3, nekadašnji muzej, prodat je kompaniji Inselbogen GmbH, koja je najavila da će se zgrada koristiti kao hotel. U oktobru 2006. godine, blokovi 1 i 2 prodati su kompaniji Prora Projektentwicklungs GmbH koja je objavila planove za pretvaranje zgrada u prodavnice i stanove. Međutim, Blok 1 je ponovo ponuđen na prodaju na aukciji 31. marta 2012. godine, a berlinski investitor ga je kupio za 2,75 miliona evra.

U novembru 2006. godine, Savezna agencija za nekretnine kupila je Blok 5. Uz finansijsku podršku savezne vlade i države Meklenburg-Zapadna Pomeranija, planirano je da se u zgradi osnuje omladinski hostel. Smešten u najsevernijem delu kompleksa, bio je podeljen na pet delova.

Krajem 2008. godine odobreni su planovi da Prora ispuni svoju prvobitnu namenu i da se pretvori u moderno turističko odmaralište. Savet je izneo planove za izgradnju dovoljno životnog prostora za smeštaj 3.000 ljudi, kao i omladinskog hostela i turističkih sadržaja. Kerstin Kasner, lokalna odbornica, uporedila je Prorinu obalu sa „karipskom plažom“. Međutim, odluka je naišla na određeni skepticizam meštana Binca, koji su smatrali da u regionu već ima previše turista, a Hajke Tagsold, istoričar Prore, rekao je da ga je prošlost grada učinila neprikladnim mestom za turiste. Ipak, 2011. godine otvoren je dugo planirani veliki omladinski hostel sa 402 kreveta u 96 soba; to je najveći omladinski hostel u Nemačkoj i bio je popularan. Predloženo je moguće proširenje objekta.[7]

U septembru 2010. godine nemačko-austrijska grupa investitora objavila je planove da obnovi blokove 1 i 2 kao smeštaj za starije osobe i hotel sa 300 kreveta koji uključuje teniske terene i bazen i mali tržni centar. Troškovi investicije procenjuju se na 100 miliona evra.

Metropole Marketing[uredi | uredi izvor]

2013. godine, nemačka kompanija, Metropole Marketing, kupila je prava za obnovu Prore i stavila je na tržište kao letnje kuće.[8] Do te godine obnovljeni stanovi u takozvanom Kolosu prodavali su se za čak 700.000 evra (900.000 američkih dolara) po komadu.[3] Za datum završetka procenjena je 2016. godina. 2016. godine prvi od novih stanova otvoren je u bloku 1.[9] Hotel Prora Soliter u bloku 2 otvorio se na vreme za leto 2016. godine, a neki rekonstruisani stanovi su se u tom bloku prodavali do sredine 2017. godine. U to vreme su četiri zgrade bile u procesu obnove, peta je korišćena kao omladinski hostel, dok su preostale tri ostale u ruševinama. [10] [11]

Ažuriranje iz novembra 2017. godine ukazalo je da je većina jedinica (stanova) u bloku 1 prodata, jer su prodavane kao letnje kuće za one koji žive u Hamburgu i Berlinu.[6] Vlasnici su mnoge naveli kao kratkoročne najmove na sajtovima kao što su Airbnb[12] i HomeAway.[13]

U popularnoj kulturi[uredi | uredi izvor]

Prora je predstavljena u video igri Civilizacija V, posebno u paketu za proširenje Civilizacije V: Hrabri novi svet. U igri se pojavljuje kao čudo povezano sa ideologijom Autokratija.[14] [15]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ Staff (24. 9. 2004). „Nazi Colossus Has New Owner”. Deutsche Welle. Pristupljeno 2014-08-10. 
  2. ^ Rose, Steve (28. 3. 2008). „Mein camp: holiday retreat for Nazis gives Germany a hangover”. Sydney Morning Herald. Pristupljeno 2014-08-10. 
  3. ^ a b v Fahmy, Dahlia (16. 5. 2013). „For Sale: Vacation Condos With a Nazi Past”. Business Week. Pristupljeno 2014-08-10. 
  4. ^ „Prora – Der "Koloss von Rügen"”. ndr.de (na jeziku: nemački). NDR. 2. 1. 2018. Pristupljeno 21. 11. 2018. 
  5. ^ Lochner, Louis P. (1942) What About Germany? New York: Dodd, Mead. p.32
  6. ^ a b Hatherly, Owen (6 November 2017) "Hitler's holiday camp: how the sprawling resort of Prora met a truly modern fate" The Guardian. Retrieved 15 January 2019
  7. ^ Moore, Tristana (13. 12. 2008). „Holiday camp with a Nazi past”. BBC News. Pristupljeno 2008-12-13. 
  8. ^ „Hitler's 3-mile-long abandoned Nazi resort is transforming into a luxury getaway”. Pristupljeno 22. 6. 2018. 
  9. ^ Weller, Chris (10. 7. 2017). „Hitler's 3-mile-long abandoned Nazi resort is transforming into a luxury getaway”. Business Insider. Pristupljeno 10. 7. 2017. 
  10. ^ Images, Getty (17. 6. 2017). „This Nazi era resort town has been redeveloped into luxury hotels and apartments”. Pristupljeno 22. 6. 2018. 
  11. ^ „Failed Nazi holiday resort set for luxury makeover”. Pristupljeno 22. 6. 2018. 
  12. ^ „Prora 2018 (with Photos): Top 20 Places to Stay in Prora – Vacation Rentals, Vacation Homes – Airbnb Prora, Mecklenburg-Vorpommern, Germany”. Airbnb. Pristupljeno 22. 6. 2018. 
  13. ^ „Rentals in Prora”. homeaway.ca. Pristupljeno 22. 6. 2018. 
  14. ^ Wendt, Malte (26. 3. 2018). „Narrative Representation and Ludic Rhetoricof Imperialism in Civilization 5” (PDF). Kiel University English Department. str. 42. 
  15. ^ Navarro, Alex (9. 7. 2013). „Sid Meier's Civilization V: Brave New World (Game)”. Giant Bomb (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-10-17. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Kaule, Martin: Prora. Geschichte und Gegenwart des »KdF-Seebads Rügen«. Ch. Links Verlag, Berlin 2014, ISBN 978-3-86153-767-0.
  • Rostock, Jürgen, Zadniček, Franz: Paradiesruinen – Das KdF-Seebad der Zwanzigtausend auf Rügen. Ch. Links Verlag, Berlin 2008, ISBN 978-3-86153-414-3.
  • Spode, Hasso: Fordism, Mass Tourism and the Third Reich: the Strength through Joy Seaside Resort as an Index Fossil. In: Journal of Social History. 38(2004), S. 127–155.
  • Wernicke, Joachim, Schwartz, Uwe: Der Koloss von Prora auf Rügen – gestern – heute – morgen. 3., erweiterte u. aktualisierte Auflage. Langewiesche, Prora/Königstein im Taunus. 2015, ISBN 978-3-7845-4903-3.
  • Wolter, Stefan: Prora – Inmitten der Geschichte. Bd. I: Der südliche Koloss und die Erinnerungskultur, Norderstedt 2015, ISBN 978-3738632378.
  • Wolter, Stefan: Prora – Inmitten der Geschichte. Bd. II: Der nördliche Koloss mit Jugendherberge, Norderstedt 2015, ISBN 978-3738629811.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Прора&oldid=26983582”