Prosvetno-kulturno veće

Prosvetno-kulturno veće je bilo jedan od pet domova Savezne skupštine SFRJ od 1963. do 1974. kao veće delegata radnih ljudi u radnim zajednicama. Postojalo je i na nivou socijalističkih republika.

Sastav

Prosvetno-kulturno veće je imalo 120 poslanika. Poslaničke kandidate su predlagali radni ljudi u radnim zajednicama odgovarajuće oblasti rada. Pravo da bude biran za člana Prosvetno-kulturnog veća imao je svaki radni čovek ili član organa upravljanja radne organizacije odnosno radne zajednice u odgovarajućoj oblasti rada, član organa upravljanja udruženja radnih organizacija i funkcioner sindikata u odgovarajućoj oblasti rada. Poslanik je postajao kandidat koji je zakonom određenom većinom izabran u opštinskoj skupštini odnosno u opštinskim skupštinama.

Nadležnosti

Poslove iz nadležnosti Savezne skupštine SFRJ vršilo je Savezno veće (kao veće delegata građana u opštinama i republikama) zajedno sa drugim nadležnim većem (kao većem delegata radnih ljudi u radnim zajednicama). Savezno veće je ravnopravno sa Prosvetno-kulturnim većem: pretresalo pitanja od interesa za radne zajednice iz oblasti prosvete, nauke, umetnosti i drugih oblasti kulture, fizičke kulture, kao i druga pitanja iz tih oblasti; donosilo zakone i druge akte u tim oblastima.

Predsednici veća

Predsednici Socijalno-zdravstvenog veća veća 1963—1974.
naziv skupštine	saziv	broj	ime i prezime	početak mandata	kraj mandata	napomena	ref
Savezna skupština 1963—1969.	5 saziv 1963—1958.	1	Nikola Sekulić (1911—2002)	29. jun 1963.	17. maj 1965.
		2	Đuro Kladarin (1916—1987)	17. maj 1965.	16. maj 1967.
				16. maj 1967.	15. maj 1969.
	6 saziv 1969—1974.	3	Avguščin Lah (1924—2010)	15. maj 1969.	16. maj 1974.

Vidi još

• Savezno veće
• Privredno veće
• Socijalno-zdravstveno veće
• Organizaciono-političko veće

Literatura

• Petranović, Branko (1980). Istorija Jugoslavije 1918-1978. Beograd: Nolit. 
• Petranović, Branko (1988). Istorija Jugoslavije 1918-1988. 3. Beograd: Nolit.