Projekat potpunog digitalnog pristupa arhivu društva naroda
Projekat potpunog digitalnog pristupa arhivu Društva naroda, poznat po akronimu na engleskom jeziku LONTAD (eng. LONTAD, Total Digital Access to the League of Nations Archives Project), je projekat širokog opsega digitalizacije, zaštite i obezđenja onlajn-pristupa arhivske građe Društva naroda. Projekat je u potpunosti finansiran iz donatorskih sredstava. Osnovni cilj projekta je moderanizacija pristupa arhivskoj građi za istraživače, obrazovne ustanove i javnost. Rezultat projekta biće 250 terabajta podataka (skoro 30 miliona digitalnih datoteka), preko 500.000 jedinica opisnih metapodataka, i zaštita i konzervacija fizičke arhivske građe (skoro 3 dužna kilometra).[1][2][3][4] Nosilac projekta je Odsek za institucionalno sećanje (eng. Institutional Memory Section) u okviru Biblioteke Kancelarije Ujedinjenih nacija u Ženevi.[5] Projekat je pokrenut 2017. godine i očekuje se da će biti završen 2022.[6][7]
Arhivska građa Društva naroda[uredi | uredi izvor]
Arhivska građa Društva naroda sastoji se od oko 15 miliona stranica građe nastale od osnivanja Društva naroda 1919. godine do njenog raspuštanja, početkom 1946. godine.[6] Zbirka se čuva u Ujedinjenim nacijama u Ženevi i predstavlja istorijsku kolekciju Arhiva Ujedinjenih nacija u Ženevi.[5][8]
Aktivnosti projekta[uredi | uredi izvor]
Sa težištem na digitalizaciji, digitalnoj i fizičkoj zaštiti i onlajn-pristupu, projekat je podeljen na tri glavne aktivnosti: pre-digitalizaciju, skeniranje i post-digitalizaciju. Za svaku aktivnost zadužen je poseban specijalizovan tim.[9][10]
Pre-digitalizacija[uredi | uredi izvor]
Aktivnosti pre-digitalizacije primarno se odnose na fizičku pripremu za skeniranje i tretmane zaštite. Tim za pre-digitalizaciju zadužen je za konzervaciju i restauraciju papira i stara se o preventivnoj zaštiti arhivske građe. Arhivska dokumenta se smeštaju u arhivske omote kako bi se obezbedila njihova dugotrajna zaštita, fotografije se izoluju zaštitne omotače za fotografsku građu. Dokumenti se potom sortiraj, ređaju po redosledu i označavaju u skladu sa projektnim standardima a zatim se evidentiraju u arhivski dokumentacioni sistem.[11]
Skeniranje[uredi | uredi izvor]
LONTAD se realizuje u saradnji sa specijalizovanom kompanijom za skeniranje. Koriste se skeneri sa tehnikom snimanja "glave odozgo", dizajnirani za digitalizaciju kulturnog nasleđa. Master kopije (JPEG-2000 format) i pristupni dokumenti (PDF format) mogu se pretraživati po sadržaju sprovođenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR) i predaju se timu za post-digitalizaciju.[11]
Post-digitalizacija[uredi | uredi izvor]
Aktivnosti post-digitalizacije su primarno usmerene na kontrolu i osiguranje kvaliteta i kreiranje metapodataka. Tim za post-digitalizaciju zadužen je za kontrolu kvaliteta skeniranih slika. Sprovodi i fizičku kontrolu na uzorku skeniranog materijala sa ciljem obezbeđenja dugotrajne zaštite.[11]
Kreiranje metapodataka sastoji se od arhivskog opisivanja i indeksovanja. Opisni metapodaci predstavljaju ključnu komponentu u obezbeđenju pristupa digitalnoj zbirci. Tim za post-digitalizaciju takođe radi na standardizovanju i dokumentovanju procesa arhivskog opisivanja pri čemu koristi MoSCoW metod u kontroli kvaliteta i metapodataka.[11][12]
Tim za post-digitalizaciju nadležan je za obezbeđenje onlajn-pristupa digitalnoj zbirci, unosi digitalne dokumente u sistem za digitalnu zaštitu i koordiniše neke od projektnih aktivnosti usmerenih ka javnošću kao što su Tviter nalog i projektna maskota Lontadinjo.[11][13]
Istraživački ciljevi[uredi | uredi izvor]
Projekat LONTAD za cilj ima da učini arhivsku građu Drušva naroda pristupnačnijom istrživačima. To se sprovodi u okviru tri istraživačka cilja: molibisanje znanja i obezbeđenje globalnog pristupa; obezbeđenje uniformnog i kompletnog pristupa preko arhivskih opisa u skladu sa Opštim međunarodnim standadom za opis arhivske građe ISAD(G) i otvaranjem novih puteva za analizu, posebno u domenu digitalnih humanističkih nauka.[10][11]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Textier, Bruno (2019). „Les archives de la Société des Nations accessibles via une bibliothèque numérique”. Archimag (na jeziku: francuski).
- ^ Pluralising international legal scholarship : the promise and perils of non-doctrinal research methods. Deplano, Rossana,. Cheltenham, UK. ISBN 1-78897-637-1. OCLC 1132299428.
- ^ „Numérisation de la Société des Nations: des dizaines de milliers de documents sont scannés”. Play RTS. 2019-05-22. Pristupljeno 2020-09-28.
- ^ Gary, Nicolas (2020-06-15). „7,5 millions de pages numérisées tirées des archives de la Société des Nations”. Actualitté. Pristupljeno 2020-09-28.
- ^ a b Bays, James (2020-01-12). „League of Nations: 100 years since founding of UN predecessor”. Aljazeera. Pristupljeno 2020-09-28.
- ^ a b „Where global solutions are shaped for you | Library & Archives | Digitization Programmes”. www.unog.ch. Arhivirano iz originala 08. 05. 2020. g. Pristupljeno 28. septembar 2020. Nevalidan unos
|dead-url=dead(pomoć) - ^ „The League of Nations in the Digital Age - Communiqués de presse - UNIGE”. www.unige.ch (na jeziku: engleski). 2017-10-04. Pristupljeno 2020-09-28.
- ^ Guide des archives de la société des nations, 1919-1946. United Nations. Library. Genève: Nations Unies. 1999. str. 19. ISBN 92-1-200347-8. OCLC 46462017.
- ^ Bussard, Stéphane (2019-04-24). „"La Société des Nations est à portée de clic dans le monde entier". Le Temps (in French). 2019-04-24. ISSN 1423-3967. Retrieved 2020-02-18.”. Le Temps.
- ^ a b Bussard, Stéphane (2018-01-16). „Les archives numériques de la Société des Nations suscitent l'engouement”. Le Temps.
- ^ a b v g d đ „Total Digital Access Project League of Nations”. United Nations Archives. Arhivirano iz originala 20. 05. 2020. g. Pristupljeno 2020-09-28.
- ^ Nikolic, Dejan (2017-10-06). „Les archives de la Société des Nations à Genève dopées par l'intelligence artificielle”. Le Temps.
- ^ „Tviter”. Twitter (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-09-28.