Rade Zagorac
| Rade Zagorac | |||
|---|---|---|---|
| Lični podaci | |||
| Puno ime | Rade Zagorac | ||
| Datum rođenja | 12. avgust 1995. | ||
| Mesto rođenja | Beograd, SR Jugoslavija | ||
| Državljanstvo | Srbija | ||
| Visina | 2,05 m | ||
| Informacije o karijeri | |||
| NBA draft | 2016. / 35. pik, 2. runda | ||
| Odabrao: Boston seltiksi | |||
| Pro karijera | 2012— | ||
| Pozicija | bek / krilo | ||
| Juniorska karijera | |||
| 2005—2008 2008—2011 |
Div basket Zemun | ||
| Seniorska karijera | |||
| Godine | Klub | ||
| 2012—2017 2013—2014 2017—2018 2018—2022 2022—2023 2023— |
Mega Leks → Smederevo 1953 Real Betis Partizan Avtodor Saratov Samara | ||
| Reprezentativna karijera | |||
| Godine | Reprezentacija | ||
| 2021— | Srbija | ||
|
Statistika na basketball-reference.com | |||
Rade Zagorac (Beograd, 12. avgust 1995) srpski je košarkaš. Igra na pozicijama beka i krila.
Karijera[uredi | uredi izvor]
Klupska[uredi | uredi izvor]
Košarku je počeo da trenira u beogradskom klubu Div basket, a kasnije je prešao u mlađe kategorije Zemuna. Tokom 2011. je prešao u ekipu Mege i u njihovom dresu beleži prve minute u seniorskoj košarci u sezoni 2012/13. U sezoni 2013/14. je bio na pozajmici u Smederevu,[1] da bi od naredne takmičarske godine ponovo počeo da igra za Megu.
Zagorac je u sezoni 2015/16. sa Megom osvojio Kup Radivoja Koraća i ostvario plasman u finale ABA lige. U ABA ligi je zbog loma ruke u 1. kolu pauzirao tri i po meseca,[2] ali se vratio u finišu takmičenja i bio jedan od najzaslužnijih za veliki uspeh Mege. U proseku je beležio 13,1 poen i 5,9 skokova a najbolju partiju je pružio u prvom polufinalnom meču u Podgorici kada je protiv Budućnosti postigao 27 poena uz indeks 40.[3] Pružio je zapažene partije i u Superligi gde je u proseku beležio 14,7 poena uz 6,2 skoka, 3,1 asistenciju i 2,4 ukradene lopte po meču za prosečan indeks korisnosti 21,2.[4]
Na NBA draftu 2016. je odabran kao 35. pik od strane Boston seltiksa, ali je odmah trejdom prosleđen u Memfis grizlise.[5] Zagorac ipak nije otišao u NBA, već je početkom jula 2016. potpisao novi dvogodišnji ugovor sa Megom.[6] U ekipi Mege se zadržao do marta 2017. godine kada je otišao u SAD kako bi se pripremio za NBA ligu. Tokom sezone 2016/17. u ABA ligi je prosečno beležio 15 poena, 6,5 skokova i 2,5 asistencija, dok je u FIBA Ligi šampiona imao 12,6 poena, 6,1 skok, 2,5 asistencija i 1,8 ukradenih lopti po meču.[7]
Zagorac je 17. jula 2017. potpisao ugovor sa Memfis grizlisima.[8] Ipak nije uspeo da uđe u konačan sastav Memfisa pa je otpušten 16. oktobra 2017. godine.[9] Krajem novembra 2017. godine je potpisao ugovor sa ekipom Real Betisa koji se u tom momentu nalazio na poslednjem mestu ACB lige.[10] Za Betis je na odigranih 14 prvenstvenih susreta prosečno beležio 4,4 poena i 0,9 skokova po meču.
Dana 30. juna 2018. godine Zagorac je potpisao dvogodišnji ugovor sa Partizanom.[11][12] U aprilu 2020. je produžio ugovor sa klubom na još dve godine.[13] Po isteku ugovora, na kraju 2021/22. sezone, Zagorac je napustio Partizan.[14]
Reprezentativna[uredi | uredi izvor]
Zagorac je igrao 2012. na Svetskom prvenstvu u basketu 3 na 3 u konkurenciji igrača do 18 godina. U timu zajedno sa Lukom Anđušićem, Mihajlom Andrićem i Milošem Jankovićem je osvojio zlatnu medalju, a u finalu je savladana selekcija SAD.[15] Naredne godine je sa juniorima Srbije zauzeo šesto mesto na Evropskom prvenstvu, ali je uz Nikolu Jokića bio jedini košarkaš iz Srbije učesnik Ol star utakmice juniora koja je za vreme Evrobasketa održana u Sloveniji.[16] Na Evropskom prvenstvu za igrače do 20 godina koje je održano 2015. u Italiji osvojio je zlatnu medalju.[17]
Za seniorsku reprezentaciju Srbije je debitovao tokom kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2022.[18]
Uspesi[uredi | uredi izvor]
Klupski[uredi | uredi izvor]
- Mega Leks:
- Kup Radivoja Koraća (1): 2016.
- Partizan:
- Superkup Jadranske lige (1): 2019.
- Kup Radivoja Koraća (1): 2020.
Reprezentativni[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Nova petorka u Smederevu”. www.mvp.rs. Pristupljeno 4. 7. 2016.
- ^ „PEH Megin Zagorac slomio ruku, tri meseca van terena”. sport.blic.rs. Pristupljeno 4. 7. 2016.
- ^ „Zagorac režirao senzaciju: Pobeda Mege u Morači!”. www.b92.net. Pristupljeno 4. 7. 2016.
- ^ „Rade Zagorac - KLS”. www.kls.rs. Arhivirano iz originala 22. 07. 2016. g. Pristupljeno 4. 7. 2016.
- ^ „NBA draft: Boston izabrao Zagorca pa ga prosledio u Memfis, Bogdanović trejdovan u Sakramento”. www.novosti.rs. Pristupljeno 4. 7. 2016.
- ^ „Zagorac ostaje u Mega Leksu!”. www.b92.net. Pristupljeno 4. 7. 2016.
- ^ „Zagorac se u SAD priprema za odlazak u NBA”. www.n1info.com. Arhivirano iz originala 17. 10. 2017. g. Pristupljeno 17. 10. 2017.
- ^ „I Memfis potvrdio – Zagorac potpisao za Grizlije”. B92. Pristupljeno 18. 7. 2017.
- ^ „Memfis se zvanično odrekao Zagorca”. www.b92.net. Pristupljeno 17. 10. 2017.
- ^ „Saga gotova – Zagorac karijeru nastavlja u Španiji”. www.b92.net. 28. 11. 2017. Pristupljeno 22. 10. 2018.
- ^ „Rade Zagorac u crno-belom”. kkpartizan.rs. Arhivirano iz originala 30. 6. 2018. g. Pristupljeno 30. 6. 2018.
- ^ „Zagorac Partizanov dve godine”. mozzartsport.com. Pristupljeno 30. 6. 2018.
- ^ „Novi ugovor za Zagorca”. kkpartizan.rs. 27. 4. 2020. Pristupljeno 27. 4. 2020.
- ^ „Hvala ti Rade”. kkpartizan.rs. 13. 7. 2022. Pristupljeno 28. 9. 2022.
- ^ „Juniori prvaci sveta u basketu”. www.rts.rs. Pristupljeno 4. 7. 2016.
- ^ „Jokić i Zagorac na juniorskom Ol-staru u Ljubljani”. www.mondo.rs. Pristupljeno 4. 7. 2016.
- ^ „U20: Srbija opet prvak Evrope!”. www.b92.net. Pristupljeno 4. 7. 2016.
- ^ „Rade Zagorac”. FIBA. Pristupljeno 28. 9. 2022.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Rade Zagorac na sajtu ABA lige
- Profil na sajtu Fibe
