Radič Mijatović
| Radič Mijatović | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 4. jul 1949. |
| Mesto rođenja | Mramorak, opština Kovin, NR Srbija, FNRJ |
| Umetnički rad | |
| Polje | strip |
| Pravac | karikatura, realistička stilizacija |
Radič Mijatović (Mramorak, 4. jul 1949) srpski je strip crtač, ilustrator i karikaturista, najpoznatiji po serijalima „Mika Muštikla“, „Veliki Blek“, „Lijanko“ i „Kosmo“.[1][2]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Školovao se u Novom Sadu u kojem živi od 1962, a 1979. se zaposlio u „Dnevniku“ kao profesionalni strip crtač. Prve portrete i portret karikature objavio je krajem šezdesetih godina 20. vijeka u časopisima Džuboksu, Mini džuboksu, Politikinom Zabavniku, Tempu, Anteni, Glasu Omladine, Melosu, Dnevniku i u drugim listovima.
Prvi strip Zeka je objavio 1970. u časopisu za decu Zeka. Svoj prvi autorski strip „Mylysaw“ (1971) objavio je u tadašnjem listu Kuri. Saradnju sa Politikinim Zabavnikom započeo je 1977. godine objavljivanjem portret karikatura rok muzičara na "Hit strani". Plod saradnje je više od tri stotine portret-karikatura koje su sve ostale u vlasništvu izdavača. U Zabavniku je radio i na stripu „Gvozden i Nebojša“.
Za „Forum - Marketprint“ radio je 1978. serijal „Mika Muštikla“ sa scenaristom Dušanom Vukojevim koji je objavljen u "Stripoteci". Sa stripom "Krapino" osvajaju treću nagradu na konkursu "YU-stripa" za najbolji jugoslovenski strip. Između ostalog crtao je ilustracije za časopise namenjene deci "Neven", "Mali Neven", "Maštalica"... Sa Vukojevim je tokom osamdesetih objavio i preko dve stotine tabli stripa „Lijanko“ u listu Neven. Radio je na licencnim stripovima „Kosmo“ i „Veliki Blek“, kao i na strip serijalu „Lun kralj ponoći“. Za nemačke izdavače radio je stripove „Mačak Feliks“, po scenariju Dušana Dimitrova, i strip „Klaus i Klaus“.
Svojevremeno je dao doprinos i stripskoj seriji „Zabava za celu porodicu“ izdavačke kuće „Lavirint“. Bavi se i karikaturom i ilustracijom. Živi u Novom Sadu, član je Udruženja stripskih umetnika Srbije.
Priznanja[uredi | uredi izvor]
- Velika povelja Gašinog sabora (2018), dodeljuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd[3]
- Zvanje Vitez od duha i humora (Gašin sabor, 2018), dodeljuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd[4]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Mijatović Radič“ (biografija), Udruženje stripskih umetnika Srbije
- ^ „Radič Mijatović - biografija“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. februar 2014), Vojvođanski strip
- ^ Udruženje stripskih umetnika Srbije.„Dve gospe, sedamdeset vitezova i 6.000 ulazaka u plemeniti svet stripa: Izveštaj sa prvog Gašinog sabora, 26. april — 11. maj 2018.” Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. maj 2018), 17. maj 2018.
- ^ Udruženje stripskih umetnika Srbije.„Dve gospe, sedamdeset vitezova i 6.000 ulazaka u plemeniti svet stripa: Izveštaj sa prvog Gašinog sabora, 26. april — 11. maj 2018.” Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. maj 2018), 17. maj 2018.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Intervju sa Radičem Mijatovićem Mišom, razgovarao Predrag Đurić, Vojvođanski strip
- Bibliografija, Vojvođanski strip