Razgovor:Ante Starčević/Arhiva 2

Sadržaj stranice nije podržan na drugim jezicima
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Arhiva 1 Arhiva 2 Arhiva 3

Sve iz početka

Dakle, ova referenca sa Novi listom je problematična. Tekst mogu da vide samo ljudi koji su pretplaćeni na Novi list. Znači potrebno je da svi vide. --BokicaK Got something to say? 22:16, 13. april 2007. (CEST)[odgovori]

Treba ti samo platiti nesto novca pa dobiti clanak. Dakle svatko tko hoce dobiti clanak - moze ga imati. Isto je tako sa sve cetiri ili pet knjiga (dodajem Mirjanu Gross - Povijest pravaske ideologije) - pozajmiti ili kupiti - sto nikako ne diskvalifikuje ove knjige kao reference. Sve je javno dostupno - ali ima cijenu. Nista na ovome svijetu nije besplatno - ako je vrijedno. Problem je sa tobom - sabotiras namjerno rad na ovome clanku zloupotrebljujuci ovlasti koje imas!--Djura 22:43, 13. april 2007. (CEST)[odgovori]
Ovdje se vidi taj clanak u cijelosti: [1]

--Djura 22:51, 13. april 2007. (CEST)[odgovori]

Vikipedija:Bez ličnih napada. Zaista poslednje upozorenje. Naravno, dozvoljeno je pozivati se na offline izvore, samo pazi, sve što je tebi dozvoljeno, dozvoljeno je i tvojim oponentima. A siguran sam da niko ne voli da proverava offline izvore. --BokicaK Got something to say? 10:36, 14. april 2007. (CEST)[odgovori]
Upozorenje koje je korisnik gore dao tebi nije nikakav licni napad. Korisnik moze ne biti u pravu, ali - ti ocigledno pokusavas diskvalifikovati referencu nelegalno. Da li neko zeli ili ne zeli, moze ili ne moze provjeravati referencu - nikako ne diskvalifikuje tu referencu. To je stvar tvoga ili necijeg izbora ili misljenja i nije obavezujuce ni zakoga niti je dio oficijelne uredjivacke politike.--Purger 16:38, 15. april 2007. (CEST)[odgovori]

Iѕ arhive ću morati izvući Miloševe napomene, a i vratiti članak u stanje pre jutrašnje intervencije. Raspravom tačku po tačku rešiti. --APlećaš 22:32, 13. april 2007. (CEST)[odgovori]

Uklonjeni citati - prvi ne "dokazuje ništa naučno". za drugi treba navesti izvorno njegov citat, ne Dučićev komentar/raspravu - tako se koristi citat za pokazivanje nečega. --Brane Jovanović, DGzS <~> 22:36, 13. april 2007. (CEST)[odgovori]

Nista na ovome svijetu nije besplatno - ako je vrijedno. A šta je sa Vikipedijom? Ona je besplatna? Je li i Vikipedija bezvrijedna?

Takva referernca, iliu uopšte poveznica ne smije da stoji na Vikipediji jer je to reklamiranje (svjesno ili nesvjesno). Knjige se obično uzimaju u biblioteci, a nekad se i kupuju (mada se ni u tom slučaju ne navodi knjižara gdje se može kupiti već samo ime knjige i stranica sa podatkom). --Milan Tešović (r) 00:09, 14. april 2007. (CEST)[odgovori]

Ova izjava je nesuvisla (reklamiranje cega i kako?) i nije u svezi sa onim sto sam ja rekao - referenca se ne moze proglasiti problematicnom samo zato sto je nekome nedostupna iz ovoga ili drugoga razloga--Djura 00:57, 14. april 2007. (CEST)[odgovori]

Da bi je neko provjerio mora da plati. Uslovljavaš nekoga da plati. --Milan Tešović (r) 01:02, 14. april 2007. (CEST)[odgovori]

Mozes otici u knjiznicu/biblioteku i dobiti to na uvid besplatno. Ja nista ne uslovljavam.--Djura 02:35, 14. april 2007. (CEST)[odgovori]

Pa je li u pitanju časopis ili knjiga? --Milan Tešović (r) 06:28, 14. april 2007. (CEST)[odgovori]

Sređivanje članka

Izmene, po paragrafima: --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)[odgovori]

"Ipak Ante Starčević je najpoznatiji kao vođa nacional-šovinističkog pokreta sitne buržoazije pod nazivom "Pravaški pokret" i kao osniač Stranke prava na čijem je čelu ostao do svoje smrti." - Trenutno jedino što vidim kao nesporno jeste da je osnova Stranku prava i da je ona bila nacionalistička. Za to sam stavio referencu, a ako neko ima još nešto da doda, neka stavi odgovarajuću referencu uz dodatak.

  1. "Ante Starčević, ili „otac nacije (otac domovine)”, kako su ga Hrvati zvali, je rodonačelnik organizovane mržnje prema Srbima. Ona je postojala i pre njega." - nebitno za odeljak "život", bez referenci. Takve stvari treba da idu u politički rad zajedno s referencama. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)[odgovori]
  2. "Ipak" treba izbegavati. Ili jeste ili nije. Mi se ne bavimo esejistikom, nego navođenjem fakata. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)[odgovori]
  3. "...najpoznatiji kao vođa..." potrebno je dokazati odgovarajućim referencama, što je besmisleno. Bolje je sklopiti rečenicu drukčije. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)[odgovori]
  4. "Pravaški pokret" je napisan velikim početnim slovom, što govori da je u pitanju neka organizacija. Nisam primetio da postoji takva organizacija (nisam primetio nije ironično, već fakt da nisam primetio). Ako je postojala takva organizacija, dajte fererence. Ako je u pitanju pokret, piše se malim početnim slovom, a takođe su neophodne reference da je tako nešto postojalo. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)[odgovori]
Hrvati ga zovu ocem nacije to je neosporna činjenica, o kojoj nema priče. --APlećaš 22:11, 13. april 2007. (CEST)[odgovori]

Ostali naslovi nisu u skladu s jednom enciklopedijom. Sve sam ih preveo u jedan naslov "Politički rad". --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)[odgovori]

  1. Referenca "http://www.suc.org/culture/library/genocide/k1.htm" pominje na jednom mestu Starčevića i to u kontekstu Bogdanova, nigde više. U tom smislu ne objašnjava nigde Starčevićevu mržnju prema Srbima, pa sam je izbacio. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)[odgovori]
Ta referenca objašnjava ne Starčevića nego rečenicu na kojoj stoji. --APlećaš 22:50, 13. april 2007. (CEST)[odgovori]
  1. Unutar reference http://www.suc.org/culture/library/genocide/k2.htm Starčević se pominje u sledećim kontekstima: --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)[odgovori]
    1. Da je Brlić tvrdio, za razliku od njega (i drugih), da Hrvati nemaju pravo na državu. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)[odgovori]
    2. (Potom se pominje neki Mile Starčević.) --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)[odgovori]
    3. Pominje se kakvim je sve pogrdnim imenima nazivao Srbe: Ante Starcevic called them: "dirty dogs", "loathsome flunky creatures", "brood ready for the axe", "Austrian dogs", "dogs off the chain", "thrash", etc.. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)[odgovori]
    4. Pominje se u kontekstu toga da su ga Hrvati dobro primili. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)[odgovori]
To da je Srbe zvao psima, smećem i pasminom , koju treba poseći sekirom --APlećaš 23:16, 13. april 2007. (CEST)[odgovori]

"Jedan od razloga za mržnju je možda i to što su Srbi kao graničari imali određene privilegije u Austrougarskoj, za razliku od Hrvata koji su bili kmetovi. [2]. Tu mržnju prema Srbima kod hrvatskih seljaka je Starčević artikulisao. On je prvi organizovano i sistematski širio mržnju prema Srbima i svemu što je srpsko. [3] Niko prije njega i zadugo posle njega, sve do Josipa Franka i Ante Pavelića, nije uložio toliki trud u raspirivanje antisrpskih osjećanja."

  1. U konkretnoj literaturi ne postoji: --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)[odgovori]
    1. Da je razlog za mržnju možda (usput, nema "možda", ili jeste ili nije, ili neko to tvrdi ili niko to ne tvrdi) i to što su Srbi bili graničari a Hrvati kmetovi, --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)[odgovori]
    2. Da je Starčević baš tu mržnju artikulisao, --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)[odgovori]
    3. Da je Starčević organizvovano širio mržnju prema Srbima i svemu što je srpsko.
    4. Da niko pre njega i zadugo posle njega nije uložio toliki trud... --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007.

(CEST)

Referenca "http://www.suc.org/culture/library/genocide/k1.htm daje objašnjenje za mržnju, tako da ta referenca inače treba da stoji. Ako je potrebno konkretno ću navesti i citate odatle. --APlećaš 23:19, 13. april 2007. (CEST)[odgovori]
  1. U odnosu na literaturu izvukao sam sledeće: --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)[odgovori]
    1. Starčević je Srbe nazivao različitim pogrdnim imenima (sa citatom u referencama). --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)[odgovori]
    2. Da je bio dobro primljen u hrvatskom društvu, što je produbilo jaz između Hrvata i Srba (sa citatom niže u referencama). --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)[odgovori]

"Otac domovine", kako Hrvati nazivaju srbofoba i rodonačelnika ustaša, Antu Starčevića, bio je toliko opsednut mržnjom prema Srbima, da nije moguće tačno dokučiti da li je bio rasista ili šovinista. Bio je asketa i živeo je u maloj sobici s dve stolice i jednim stolom. Njegova dela, iako pod uticajem rasističkih teorija XIX veka, što se vidi po njegovoj odrednici "nacije" koju je prihvatio od Gobinoa ("venčanje nejednakih rasa"), opet nisu dosledna, jer ih, nikada nije dokazao. Problem u shvatanju Starčevića dolazi otuda, što na jednom mestu govori o Srbima kao o "nečistoj pasmini", a na drugom, kako ih valja asimilovati. Kaže on: "Narod hervatski neće terpiti, da ta sužanjska pasmina oskvernjuje svetu zemlju Hervatah." [1]. Pomalo začuđujuće, ali tu rečenicu izrekao je kad je Srbija bila već slobodna, a Hrvatska pod Austro-Ugarskom, iz čega se vidi odakle frustraciona mržnja koju je širio među građanstvom Hrvatske.

  1. Kao što npr. Mladića ne opisujemo kao islamofoba, tako nećemo opisivati ni Starčevića kao srbofoba. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)[odgovori]
Mladić i Starčević nemaju veze jedan sa drugim. Mladić nije ideolog, nego general, a Starčević je ideolog. --APlećaš 23:23, 13. april 2007. (CEST)[odgovori]
  1. "... toliko opsednut mržnjom prema Srbima, da nije mogće tačno dokučiti da li je bio rasista ili šovinista". Nije dokazano da je bio "opsednut", a što se tiče dokučivanja, to bih vas molio da ostavite za svoje lične introspekcije i da poštedite enciklopediju svojih dilema. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)[odgovori]
Da je bio opsednut mržnjoj vidi se po tome kako je često istupao šovinistički. A inače mislim da rasizam nema veze sa tim, tako da si po meni u pravu za drugi deo rečenice. Tu treba ostati samo da je rasista. --APlećaš 23:28, 13. april 2007. (CEST)[odgovori]
  1. "Njegova dela... pod uticajem rasističkih teorija... koju je prihvatio od Gobinoa... opet nisu dosledna jer ih nikada nije dokazao": --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)[odgovori]
    1. Ne vidim literaturu koja potkrepljuje da su njegova dela pod uticajem rasističkih teorija (verujem da jesu, ali to nije dovoljno). Isto važi i za "prihvatanje od Gobinoa" --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)[odgovori]
    2. Očigledno je da ovde ima "velikih mislilaca" koji su tako dobro upućeni u Starčevićeva dela da znaju da ona nisu dosledna. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)[odgovori]
  2. "Problem u shvatanju Starčevića dolazi...": Vidim da se ovde i dubokoumno problematizuju Starčevićeva shvatanja. Naravno, bez literature --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)[odgovori]
  3. "Pomalo začujuće, ali...": A vidim da se ovde neki i čude. Naravno, vrli pisci ovog teksta na Vikipediji, ne niko drugi. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)[odgovori]
  4. "... frustraciona mržnja ... ": Takođe, ovde ima i psihologa koji su dobro upućeni u to šta znači "frustraciona mržnja". Opet bez literature. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)[odgovori]
  5. Citat sam prebacio u deo u kom se navodi da Srbe naziva različitim pogrdnim imenima. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)[odgovori]

Srbi su za Starčevića "smeće", "nakot", oni smrde i češu se jer su dobili ime po svrabežu, a hrane se fekalijama, itd. Onda, na drugom mestu, za njega Srbi ustvari ne postoje (teorija o "pravoslavnim Hrvatima"). Sem Srba, odbijao je i Austrijance i Nemce, i Mađare posebno, dok je visoko uzdizao Engleze, Francuze i Turke, kao i Bugare. Dakle, izgleda da je podsvesno načeo ogursku teoriju o Hrvatima, koji su, po njemu, oslobodili Ugarsku, a Austriju načinili velikom. Grubo je pisao o banu Jelačiću, biskupu Štrosmajeru, Franji Račkom i Ivanu Mažuraniću. Na kraju, u svom njegovim scenarijima, ipak Srbi postoje i za njega su oni bili Tribali, koji su "žderali ostatke žrtava". Istovremeno su, kao takvi, bili po njemu "sužnji", a radili o "glavi svima, pa i susedima". Srbi su bili po njemu najviše sluge Hrvatima. Svi najveći srpski junaci su "Hervati", dok su izdajnici "pasmine slavoserbske". Piše Starčević: "U Stefanu Dušanu ugasi se poslednji trak prejasne hervatske dinastije Nemanićah koji kroz vekove, i kao kralji vladahu..." [2]. Po njemu je i Miloš Obilić "Hervat" ("Miloš Kobilić pokaza se Hervatom..."), dok to Vuk Branković nije. U Kosovskom boju Srbi za Starčevića nemaju skoro nikakvu ulogu, jer su na čelu snaga antiturskog saveza "Kralj Bosne, i Kastriotić, sa svojimi Hervatima i Skipetari, i množina Bulgarah i Rumunjah."

  1. Iz ovog pasusa dokumentovano je jedino, pored već navedenog da je nazivao Srbe pogrdnim imenima, da je da je Starčević poznate srpske ličnosti iz istorije smatrao Hrvatima. Ostalo nema referenci. Kad se pronađu. Ne sumnjam da je dosta iz ovog pasusa istinito, ali reference za to ne postoje. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)[odgovori]

Sličan odnos imao je i prema Jevrejima. Između ostalog, o njima je govorio ovako: »Židovi ... su pasmina, izuzev koje iznimke bez svakoga morala i bez svake domovine, pasmina koje svako udo podano je samo dobitku osebnu, ili onome svojih rođaka«. Pustiti Jevreje da učestvuju u javnom životu je po Starčeviću kobno: »U čašu najbistrije vode baci mrvu blata, pa se sva voda bude zamutiti«. Na sličan način su po Starčeviću Jevreji »premnogo pokvarili i rastrovali narod francuski«.

  1. Male izmene u ovom pasusu. Verujem da su citati valjani, pa sam samo stavio da se traže reference. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)[odgovori]

Ante Starčević nije bio klerikalac, naprotiv. U Katoličkoj crkvi Stračević je vidio velikog protivnika nezavisne hrvatske države, što nije bilo netačno obzirom na veliku povezanost Habsburške dinastije i Vatikana. Austrougarska monarhija bila je najkatoličkija zemlja u Evropi tog vremena. Stračević je bio i protiv Austrougarske ali je sve to nadmašivala njegova mržnja prema Srbima.

  1. Ovde se opet kreće od poetskih elemenata. Ako nije bio klerikalac i bio je nešto naprotiv, onda se lepo kaže da je bio antiklerikalac, a ne unose se poetski elementi u enciklopediju. Ovo je manje-više dokumentovano u Općoj enciklopediji, pa stavljam tu referencu. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)[odgovori]
  2. Naravno, i ovde se jasno vidi kakav je govor mržnje u pitanju. Po potpuno desetoj temi (Starčevićev odnos prema katolicizmu) mora da se stavi da je mrzeo i Srbe. Da čitam na nekom drugom mestu, smejao bih se članku. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)[odgovori]

I Vatikan i Austrougarska bili su po mišljenju Starčevića „spoljni neprijatelji”, kojih će se Hrvati jednom za svagda osloboditi. Sa druge strane, Srbi su u to vrijeme činili 32% stanovništva Hrvatske i Dalmacije. U samoj Hrvatskoj mnogi su se još uvijek sjećali svog pravoslavnog srpskog porijekla. Na istoku je bila narastajuća Srbija. Sve je to Starčevića upućivalo na misao da će u budućnosti Srbi biti glavni protivnici u ostvarivanju njegovog sna o Velikoj Hrvatskoj, koja se po njemu prostirala čak do Šumadije. To može biti jedan od uzroka njegovog straha od Srba, i mržnje prema njima.

  1. Ovo postaje sve smešnije. "Vatikan i Austro-Ugarska su bili spoljni neprijatelji, a Srbi su činili 32% stanovništva Hrvatske". Vrlo povezane izjave, nema šta. Preko toga, ne postoji odgovarajuća literatura koja potvrđuje da su Srbi činili 32% stanovništva. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)[odgovori]
  2. A vidim da ovde ima i čitača misli kroz vreme. Bemlitisunce! Eto, znaju kakve su misli progonile Starčevića. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)[odgovori]
  3. Ukupno, ovde bi još ponešto i moglo da ostane da postoji odgovarajuća literatura za to. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)[odgovori]

Whereas in 1840 there were in both the civil and military parts of Croatia 504,246 Serbs, making up 31.41% of the total population, in 1857, even though all other populations had increased, that of the Serbs had decreased, accounting for only 29.4%. [poglavnje 3. Krestićeve knjige Istoriji Srba 1848-1914.]

"Mislite li vi" - pisao je Starčević "da se protiv toj grdobi ne bude složilo sve što je krepostno, sve što je božje?..." "Vandali su", pisao je dalje, "mnogo plemenitiji". Sve Srbi što imaju, ukrali su od Hrvata: junake, dinastije, Kosovo, Marka Kraljevića, Miloša Obilića... A naročito Kosovo, na kome su se borili svi osim Srba. "Nema", kaže, "ni traga srpskoj narodnosti". Knez Lazar je pohrvaćen, jer je on "nema dvojbe, nečiste krvi..."

  1. Ovo bi još i moglo ostati u članku, pod uslovom da se sredi, doda literatura i ustanovi kontekt u kome se ovo dodaje u članak. Znači još koja rečenica okolo. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)[odgovori]

Starčević je prvi "naučno" tražio istrebljenje Srba. Pišući na jednom mestu, kako gordeljevi Srbi smatraju vešala kao sramnu smrt, on žali "što za ovu njihovu averziju nisu znali hrvatski seljaci u Perušiću kada su na ražnju ispekli dva Srbina..."

  1. Ovo zahteva referencu i kontekst. To da je on ovo ili ono tražio "naučno" -- neophodno je dati referencu za to. Drugo, konkretan citat Starčevića vezan za konkretan incident može stajati isključivo ako se potkrepi valjanim njegovim citatom sa punim kontekstom. Ako je kontekst ispravan, svakako je da tako nešto treba da stoji u članku. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)[odgovori]

Starčević nije dočekao stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca, ali je novu državu dočekala njegova mržnja. Katolička crkva ju je raspirivala, kao i Nemačka, Mađarska i Italija. U Drugom svetskom ratu je došlo do ustaškog krvoprolića, koje između ostalog bilo inspirisano i Starčevićevim delima. U Načelima hrvatskog ustaškog pokreta stoji: "Sve što je hrvatski narod nesvjesno stoljećima u sebi nosio, to je Starčević iznio na danje svjetlo, oblikovao, obrazložio i stavio u temelje naše narodne borbe."

  1. Iz ovoga ishodi da je Starčevićeva mržnja religijsko-metafizička pojava. Ne, mi se ne bavimo ovde ni religijom, ni metafizikom, već pisanjem enciklopedije. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)[odgovori]
  2. Ovaj članak se ne tiče ni katoličke crkve, ni Nemačke, ni Mađarske, a ni Italije. Ne tiče se ni Drugog svetskog rata. Jedino što ovde ima smisla jeste da se ustaše pozivaju na Starčevića. I tu sam stavio da se traže izvori. Verujem da je citat ispravan, ali je neophodno potkrepiti to odgovarajućom referencom. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)[odgovori]
Prva je primjedba nesuvila - zakljucak je tvoj i ne moze biti obavezujuci. Ono sto je gore dato je uzrocno posljedicna sveza, proslost i sadasnjost i sto ima mjesta u biografiji. Druga primjedba - clanak i ne govori o crkvi ili ratu - nego o knotekstu razumijevanja posljedica postojanja necije ideologije i njene refleksije na kasnije dogadjaje.--Djura 23:14, 13. april 2007. (CEST)[odgovori]

Sredio sam i spoljašnje veze (nisam ništa izbacivao, sve se tiče Starčevića). --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)[odgovori]

I molio bih vas sad da nastavite s argumentovanom raspravom. Sve što ima relevantnu i proverivu referencu -- može da uđe u tekst. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)[odgovori]

Poziv

Svi koji misle uređivati članak, molim da se pridržavaju politike beѕ ličnih napada. --APlećaš 22:47, 13. april 2007. (CEST) Ubuduće će lični napadi biti sankcionisani. --APlećaš 22:48, 13. april 2007. (CEST)[odgovori]

slazem se sa plecasem. pozivam sve na argumentovanu raspravu. stvar se otima kontroli. u cilju smanjivanja tenzija, necu odgovoriti na licni napad. --Sinovac 22:55, 13. april 2007. (CEST)[odgovori]

Zaštita članka

Članak je od sada zaštićen. U skladu sa Plećaševom izjavom vratio sam na zadnju verziju, označenom za sređivanje. To u stvari i odgovara statusu ovog članka - za sređivanje.

Dakle, niko ne dira sadržaj članka dok se ne usaglase stavovi i članak ne postane enciklopedijski. --Kaster 00:14, 14. април 2007. (CEST)[odgovori]

Baza za diskusiju

Ja nisam proponent nikakvih pravila sem onoga [2]

  1. Ignore all rules - if the rules prevent you from improving or maintaining Wikipedia, ignore them.

jer pravila sluze ljudima a ne ljudi pravilima.

Zato bih zelio da se nitko ne poziva na pravila ako je rijec o znanju tj kompetencijama. Isto tako bezrazlozno ismijavanje necijeg rada poduprto samo negacijom - nije i ne moze biti predmet nikakve diskusije. Sukladno sa tim, navesti cu jedan primjer sa ove stranice

1. Ovo postaje sve smešnije. "Vatikan i Austro-Ugarska su bili spoljni neprijatelji, a Srbi su činili 32% stanovništva Hrvatske". Vrlo povezane izjave, nema šta. Preko toga, ne postoji odgovarajuća literatura koja potvrđuje da su Srbi činili 32% stanovništva. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:59, 13. april 2007. (CEST)

Literatura itekako postoji.

  • The Habsburg Monarchy, 1809-1918 : A History of the Austrian Empire and Austria-Hungary (Paperback) by A. J. P. Taylor, University of Chicago Press, Chicago 1976

Na stranici 269: In 1910 there were 1 600 000 Croats and 650 000 Serbs - together 87 percent of population.

Ovo se odnosi na kraljevinu Hrvatsku i Slavoniju u koju su usli Vojna krajina i Srijem a iskljuceni su grad Rijeka, Istra, Dalmacija i Baranja. Podaci su iz popisa Austro-Ugarskoga stanovnistva koji se cuvaju u arhivu carevine u Becu. Prijasnji popis je iz 1946. Svaki povjesnicar je slobodan otici u Bec i dobiti ove podatke iz arhiva koji je u velikoj mjeri digitaliziran.

Ja cu se u diskusiji striktno oslanjati na knjige - i svatko tko ima jasan dokaz da vlada potrebnim znanjem je dobro dosao u diskusiji. Moj je izbor inicijalne literature ovdje:

  1. The Habsburg Monarchy, 1809-1918 : A History of the Austrian Empire and Austria-Hungary (Paperback) by A. J. P. Taylor, University of Chicago Press, Chicago 1976
  2. History of the Balkans (The Joint Committee on Eastern Europe Publication Series, No. 12) by Barbara Jelavich, Cambridge University Press 1983
  3. Kerubin Šegvić, Dr. Ante Starčević, njegov život i djela, Tiskarna Hrvatske stranke prava d.d 1910
  4. Hrvatska misao: smotra za narodno gospodarstvo, knjizevnost i politiku, 1902, Godina 1, Odgovorni urednik Dr. Lav Mazzura, Tiskara i litografija Mile Maravića - članak: Milan Šarić: Zivot i rad dra Ante Starčevića
  5. Mirjana Gross, Izvorno pravaštvo – ideologija, agitacija, pokret, Golden marketing, Zagreb, 2000.

--Djura 02:34, 14. april 2007. (CEST)[odgovori]

Citati sa referncom

Da pitam sve Starceviceljupce, zasto su mi izbrisana 2 citata i kada sam nasao reference. Da li neko stvarno misli da nije vazno sto je Starcevic bio inspiracija onima koji su pobili skoro milion Srba u ovom veku?

Citati:

Starčević je prvi "naučno" tražio istrebljenje Srba. Pišući na jednom mestu, kako gordeljevi Srbi smatraju vešala kao sramnu smrt, on žali "što za ovu njihovu averziju nisu znali hrvatski seljaci u Perušiću kada su na ražnju ispekli dva Srbina..."[3].

Slovene je, kao i Nemci, smatrao već po imenu "Squiavi", stvorenim za "robove", "oružje sužanjstva", "prolazne reči", "niža rasa"; a reč Srbin dovodio je od reči sužanj, servus, ili od reči svrab ili svrabež. [3].

--Branko1408 07:23, 14. april 2007. (CEST)[odgovori]

Takodje je i ova recenica sa referencom jedna od sustinskih za njegovu licnost, jer je Gobinobio njoegov glavni pseudonaucni uzor:

Njegova dela, iako pod uticajem rasističkih teorija XIX veka, što se vidi po njegovoj odrednici "nacije" koju je prihvatio od Gobinoa ("venčanje nejednakih rasa"), opet nisu dosledna, jer ih, nikada nije dokazao. Problem u shvatanju Starčevića dolazi otuda, što na jednom mestu govori o Srbima kao o "nečistoj pasmini", a na drugom, kako ih valja asimilovati.

--Branko1408 07:29, 14. april 2007. (CEST)[odgovori]

Zadnji put si i ti upozoren da ne kvalifikuješ neistomišljenike da su ustaše, starčevićeljupci itd. --BokicaK Got something to say? 10:40, 14. april 2007. (CEST)[odgovori]

Ti si isto tako duzan upozoriti sve one koji diskvalifikuju postojeci editorski rad ismijavajuci i negirajuci taj rad. Primjer sam ti dao gore.--Djura 14:21, 14. april 2007. (CEST)[odgovori]

Koji rad? --BokicaK Got something to say? 14:54, 14. april 2007. (CEST)[odgovori]

  • "Tko ne vidi da je Slav i Serb sve isto, oba ta imena zamenjuju reč sužanj... Narod hervatski smatra tu kerv za tuđu, slavoserbsku: narod hervatski neće terpeti da ta sužanjska pasmina oskvernjuje svetu zemlju Hervatah"

    (http://www.srpsko-nasledje.co.rs)
  • ...sledbenika ideja hrvatskih ideologa Ante Starčevića i Josipa Franka, utemeljivača ideologije hrvatskog ustaškog pokreta; On je inače opčinjen ideologom hrvatskog ustaštva Antom Starčevićem. (www.vidovdan.org)
  • Tako se još 1929. godine formira organizacija na čijem čelu je bio Ante Pavelić pod nazivom „Ustaše-hrvatska revolucionarna organizacija”, koja je bila produžetak Hrvatske stranke prava čiji su osnivači bili Eugen Kvaternik i Ante Starčević s kraja 19. veka (www.srs.org.yu)
  • Ante Starčević i Eugen Kvaternik govore da se u Hrvatskoj “ne priznaje nikakva Srpska narodnost ni srpsko ime”. Starčević 1876 godine objavljuje “Pasmina slavoserbska po Hervatskoj” (www.komentar.co.yu)
  • Početkom oktobra 1960. u Klivlendu, SAD, održana je proslava povodom desetogodišnjice osnivanja ogranka antijugoslovenske proustaške organizacije Ujedinjenih američkih Hrvata „Ante Starčević“, na kojoj su, pored ostalih, učestvovali poznati katolički svećenici-ustaše Dragutin Kamber i Tomislav Firis. (www.jasenovac-info.com)
  • ...predstavlja realizaciju hrvatske nacionalno – političke ideologije koju su još u 19. veku utemeljili Ante Starčević i Eugen Kvaternik, a koja je u svojoj osnovi duboko šovinistička i rasisitička. Kako navodi pomenuti Starčević, koga i danas mnogi u Hrvatskoj popularno nazivaju „ocem domovine“ i po kome mnoge ulice i ustanove u toj zemlji i danas nose naziv, u svom krucijalnom delu „La Kroacija“ – „U Hrvata preovladava ono duševno i duhovno, a u Srba ono životinjko. Srbe dakle treba tretirati kao životinje“. (www.pogledi.co.yu)
  • ...i "stranke prava", čiji je šef bio dr Ante Starčević, poznati srbofob, koji je negirao da Srbi uopšte postoje kao narod, i koji je dao lozinke "Srbe o vrbe" i "Za Srbe sjekiru", devize koje i danas imaju svoje mesto u hrvatskom narodu. (www.rastko.rs - Jovan Dučić)
  • dr Ante Starčević,koji u svom krucijalnom delu “La Kroacie”, između ostalog kaže: “U čoveka prevladava duševno, duhovno, ili pak životinjsko. U Hrvata je ono duševno i duhovno, a u Srba životinjsko. Srbe valja tretirati, dakle kao životinje”4. Ova duboko rasisitička misao najbolje islustruje odnos prema Srbima čoveka koga na žalost i danas u Hrvatskoj popularno nazivaju “ocem domovine”. Starčević kao izrazito rasisitički ideolog, napisao je i:

“Narod hervatski smatra tu kerv za tuđu, slavo – serbsku: narod hervatski neće terpiti da ta sužanska pasmina oskvernjuje svetu zemlju Hervata”5. Kao rešenje istočnog pitanja on predlaže fizičko uništenje i zatiranje Srba: “žertvovat pasminu koja se u Europi preživela”.6 Eugen Kvaternik, sa kojim je Ante Starčević osnovao Hrvatsku stranku prava, čiji su sledbenici bili dr Josip Frank, poglavar Čiste stranke prava i dr Ante Pavelić potonji čelnik NDH u Drugom svetskom ratu, u pismu upućenom don Mihovilu Pavlinoviću, predsedniku hrvatske Narodne stranke iz Dalmacije, napisanom u Zagrebu 1869. godine, između ostalog, kazao: „Ako verujemo u jednoga Boga i njegovu pravicu; ako poštujemo znanost; ako deržimo, da se pravedna stvar krivudanjem i lažju ne smije braniti, jer time pokazuje da je kriva: čemu priznavati na svetoj našoj zemlji infamiju serbeža?...samo izdajica domovine i kervi naše, izdakice uma t.j. znanosti, može vere radi reći na svetoj hervatskoj zemlji da je Serb, a ne Hervat. Otvoreno velimo dotičnim, da će znati hervatski narod osvetitit takovo izdajstvo, uništiv takovi nakot vere, koja je kadra iz ljudih učini izdajice kervi i svetinjah svakomu narodu najmiliji...Hervatstvo, uperev se na zapad, samo je kadro odoljeti barbarstvu serbeža; ali u tu je sverhu treba imati pravac, imati stalno načelo...Pa ćete vidjeti, da ne od Drave do mora, nego od salcburtirolskih alpah do Kosova i Albanije vijati će se doskora zastava čiste, neoskvernjeve Hervatske“ (www.krajinaforce.com)

  • S druge strane glavni ideolog velikohrvatstva Ante Starčević tvrdi da na Balkanu postoje samo Hrvati, pa tako kaže u tekstu, koji citira Kovijanić: V Srbsku žije najšl'achetnejšia čiastka chorvátskeho národa ... Od Triglava po Solun žije len jeden národ, - národ chorvátsky. 209.85.129.104
  • Zar Starčević nije govorio i pisao da su Nemanjići

hervatska dinastija, a Miloš Obilić te patrijarh Arsenije i Čarnojević znameniti Hrvati? (209.85.129.104 )

  • Jedan od rodonačelnika hrvatske države dr Ante Starčević je u 19. stoleću pisao (a njegove knjige se i danas objavljuju u Hrvatskoj) da su Srbi niža rasa i da ih treba “sikirom utući“. (209.85.129.104)

--Jovan Vuković (r) 12:31, 14. april 2007. (CEST)[odgovori]

Korisnik:Jovanvb/Ante Starčević

Pogledajte stranicu Korisnik:Jovanvb/Ante Starčević. Proširio sam članak. Proširio sam deo o životu (sa moljac.hr, sve je referencirano) i o političkom (šovinističko/nacističkom) delovaljnju (sa rznih sajtova, takođe je sve referencirano). --Jovan Vuković (r) 13:59, 14. april 2007. (CEST)[odgovori]

Pogled sa strane

Bez cilja da se upuštam u rasprave, konstatovaću nekoliko stvari:

  1. Verzija članka od pre 5 dana jeste donekle bila govor mržnje, jer se bavila analizom Starčićevog života i sadržala je neenciklopedijske spekulacije, (ono što liči na) proizvoljne i neosnovane tvrdnje i sl.
  2. Trenutni odeljak "Politički rad" je samo osakaćena verzija nekadašnjeg članka i najveći akcenat je bačen na mržnju prema Srbima. OK, shvatam to, ali zar u (skoro) svakoj rečenici to spomenuti? Mislim da je uredu napraviti pasus posvećen tome (naravno, sa mnogo više neutralnosti), ali iz engleskog i hrvatskog članka mi se čini da je on učinio dosta drugih stvari na političkom planu.
  3. Vikipedija na srpskom jeziku nije Vikipedija Srbije i nikad neće biti! Svi korisnici nastrojeninacionalistički koji imaju za cilj da preobrate ovu enciklopediju iz ovog prvog u ovo drugo gadno se zavaravaju! Nacional-ksenofobnim izletima ovde nema mesta!
  4. Đura i neki administratori koji su uporno revertovali postavljanje šablona na članak su se ponašali krajnje bezobzirno. Kao neko ko je tek malo pre pročitao taj članak mogu da konstatujem (jer smatram sebe neostrašćenom i neutralnom stranom) da ono zaista jeste bio članak koji je nije poštovao NTG i nije ni želeo da poštuje to osnovno načelo Vikipedije.
  5. Gubiti vreme i energiju na ovakve stvari je bespotrebno, a svi koji imaju cilj da ugroze i narušavaju normalan rad Vikipedije će platiti to na ovaj ili onaj način, a sve koji budu štitili takve trovače čekaće slična sudbina.

Toliko! --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 16:54, 14. april 2007. (CEST)[odgovori]

Primitivan atak na slobodu govora i uzurpacija srpske Vikipedije

Dragi prijatelji

Suočavamo se sa neverovatnim i primitivnim pokušajem male grupe ljudi na srpskoj Vikipediji čiji je primarni cilj odbraniti "lik i delo" Ante Starčevića zakletog mrzioca Srba, rasiste i preteče ustaštva ~ sve pod primitivnim izgovorom odbrane osnovnih principa Vikipedije.

Već napisani članak, koji prilično verno opisuje čoveka za koga je sam Štrosmajer rekao u Hrvatskom saboru kako "nije pri čistome umu i ne zna što govori" i od koga su se čak njegove partijske kolege znale da javno distanciraju (Erazmo Barčić 1894., opisao Starčevićev rasizam i otvorenu mržnju prema Srbima opisao kao »nabacivanjem blatom i najprostijim infamnimi pogrdami«). Isti je Starčević o Srbima govorio i pisao kao o "nečistoj pasmini", koju ih valja asimilovati. Kaže on: "Narod hervatski neće terpiti, da ta sužanjska pasmina oskvernjuje svetu zemlju Hervatah."

O Jevrejima kaže: »Židovi ... su pasmina, izuzev koje iznimke bez svakoga morala i bez svake domovine, pasmina koje svako udo podano je samo dobitku osebnu, ili onome svojih rođaka«. Pustiti Jevreje da učestvuju u javnom životu je po Starčeviću kobno: »U čašu najbistrije vode baci mrvu blata, pa se sva voda bude zamutiti«. Na sličan način su po Starčeviću Jevreji »premnogo pokvarili i rastrovali narod francuski«.

Svaki pokušaj da se kaže istina o ovome čoveku se blokira od strane jednog od upravnika srpske Vikipedije Bojana Kalkana, administratora Branislava Jovanovića i još nekih administartora i urednika.

Sam je članak bio markiran nelegalnim šablonom govor mržnje, optužen za nepristrasnost, iskasapljen od ljudi koji nemaju ni najosnovnije informacije o ovome čoveku niti su ovi branioci `lika i dela` ovoga rasiste spremni uopšte diskutovati o poštenom pisanju samoga članka.

Sam je članak jednako kritičan prema Starčeviću koliko i članak objavljen u riječkom Novom listu koji se može u celini videti na

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B5_%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B/%D0%90%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B2%D0%B001&oldid=273381

Све што је у цензурисаном и блокираном чланку је строго засновано на референцама иностраних еминентних историчара и професора универзитета

  1. The Habsburg Monarchy, 1809-1918 : A History of the Austrian Empire and Austria-Hungary (Paperback) by A. J. P. Taylor, University of Chicago Press, Chicago 1976
  2. History of the Balkans (The Joint Committee on Eastern Europe Publication Series, No. 12) by Barbara Jelavich, Cambridge University Press 1983

и хрватских аутора

  1. Kerubin Šegvić, Dr. Ante Starčević, njegov život i djela, Tiskarna Hrvatske stranke prava d.d 1910
  2. Hrvatska misao: smotra za narodno gospodarstvo, knjizevnost i politiku, 1902, Godina 1, Odgovorni urednik Dr. Lav Mazzura, Tiskara i litografija Mile Maravića - članak: Milan Šarić: Zivot i rad dra Ante Starčevića
  3. Mirjana Gross, Izvorno pravaštvo – ideologija, agitacija, pokret, Golden marketing, Zagreb, 2000.

и није никакак говор мржње нити непристрастан а подупрт мноштвом цитата из говора и текстова самога Старчевића.

Да бисте се уверили о чему се ради, сарадници и администратори који су се супроставили овој примитивној блокади истине и слободе гогора прошли су овако

Администратор АПлећаш

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:%D0%90%D0%9F%D0%BB%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D1%88

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:%D0%90%D0%9F%D0%BB%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D1%88#Opoziv_tvojih_administratorskih_prava

Opoziv tvojih administratorskih prava

Pokrenuo sam proces za opoziv tvojih administratorskih prava. Nalazi se na adresi Vikipedija:Zahtevi za administriranje. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 23:25, 13. april 2007. (CEST)

SrejovićNenad 

   * Разлог: Због одблокирања корисника Djurе (19:59, 12. април 2007.) без претходне консултације са администраторима (оним који је блокирао а и другима) и другим корисницима. Осим тога - изгледа да му није јасно које су дужности једног администратора на Википедији (неутралност а не заступање иједне стране). --Kaster 15:12, 14. април 2007. (CEST)
   * Гласање траје до недјеље, 22. априла 2007. у 00:00. --Kaster 15:12, 14. април 2007. (CEST)

Glasam za uklanjanje ovlašćenja korisniku SrejovićNenad 

  1. За  --Kaster 15:12, 14. април 2007. (CEST)
  2. За  Ništa lično. --BokicaK Got something to say? 15:18, 14. април 2007. (CEST)

Saradnik Đura

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B5_%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B#Citati_sa_referncom 

   Ti si isto tako duzan upozoriti sve one koji diskvalifikuju postojeci editorski rad ismijavajuci i negirajuci taj rad. Primjer sam ti dao gore.--Djura 14:21, 14. април 2007. (CEST)

Koji rad? --BokicaK Got something to say? 14:54, 14. april 2007. (CEST) BokicaK je upravnik Bojan Kalkan

Blok koji je Kalkan stavio na korisnikov račun

Blokiran si na tri dana. Uporno troluješ i sad se malo ohladi. --BokicaK Got something to say? 14:52, 14. april 2007. (CEST)

Cela je diskusija na

Razgovor Ante Strrčević

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B5_%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B

Sam je članak na (iskasapljena verzija)

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B5_%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B

Prava verzija

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B5_%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B&oldid=902394

Pošaljite ovaj protest na diskusione grupe, čatove, adrese prijatelja kako bi se osramotili ovi uzurpatori slobode govora i prećutkivanja istine i odstranili zauvek sa srpske Vikipedije.

Ako vidite da je ovaj moj tekst izbrisan, vratite ga nazad, sve nas ne mogu sprečiti u širenju istine i protesta.

Ponavljam da Vikipedija nije mesto za nacionalističke ispade, forumaške rasprave, političarenje niti raspravljanje do iznemoglosti (sve u svemu, trolovanje), već prvenstveno za pravljenje slobodne internet enciklopedije. Ako vam se to ne sviđa, znate šta vam je činiti. --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 19:49, 14. april 2007. (CEST)[odgovori]
Filipe, jedna civilizovana molba, ako smem. Nemoj da okarakterišeš svaki komentar s kojim se ti ne slažeš kao trolovanje, a da ljude koji ga iznose teraš sa Vikipedije, slobodne enciklopedije, na kojoj svako ima pravo i slobodu govora. Hvala, -- Boris  Malagurski  bre! 06:39, 15. april 2007. (CEST)[odgovori]
Borise, jedno civilizovano pitanje, ako smem. Da nisi slučajno zaboravio da potpišeš i ovo pre Filipovog komentara, mislim da si trebao, u duhu slobodne srpske Vikipedije. --¡¿Kale?! 09:05, 15. april 2007. (CEST)[odgovori]
  • Prvo, ja sam dobio informaciju o ovome preko e- maila. Savjetujem onima koji tu informaciju salju da ne koriste cirilicki tekst jer se vidi samo na browserima koji nisu setirani da prime cirilicki tekst kao masa upitnika.
  • Drugo, zanimljivo je da sam ja prvi nesto napisao na ovoj stranici za razgovor i to vrlo davno - postirao clanak Nenada Miscevica o Starcevicu iz Novog lista. (Revizija od 01:01, 1. mart 2006.; Purger (Razgovor | prilozi) Pokusao sam da promijenim tekst o Starcevicu na hrvatskoj Vikipediji - pa mi je racun bio blokiran za stalno vec nakon treceg pokusaja. A sad vidim kako se ista pamet preselila i na srpske strane.
  • Trece, oni koji zahtijevaju sredjivanje clanka - neka procitaju reference. Sredjivati se ne moze nista bez prakticnoga znanja. Relativizacija napisanog 'poduprta' samo tvrdnjom da to ne bi trebalo tako ("Ipak" treba izbjegavati) ili (spominje se neki Mile Starcevic - zaboga procitaj referencu Rancicu da bi znao o cemu je rijec!), pa "metafizika", pa "ovo je smijesno" itd
  • Cetvrto, kaubojski stil obracunavanja sa neistomisljenicima - blokade bazirane na laznim optuzbama ili netrpeljivosti prema nekome, pokusaj opoziva necijeg statusa. Ovo nista drugo nije nego zloupotreba ovlastenja administratora i upravnika vase Vikipedije.

--Purger 15:24, 15. april 2007. (CEST)[odgovori]

  1. Dogovarate se preko maila? Hm...
  2. Vikipedija:Pet stubova
  3. Članku je bilo potrebno sređivanje i to nije sporno. Oni koji to osporavaju nisu došli ovamo da doprinose, već da zajebavaju. Tačnost referenci nije osporavana, već stil pisanja.
  4. Korisnici su više puta upozoreni i nastavili su da rade po starom. Kaubojštine je bilo sa njihove strane. --BokicaK Got something to say? 16:45, 15. april 2007. (CEST)[odgovori]

Djuro, da li misliš da Vikipedije postoje u vakuumu? Misliš da nije poznato da ti je Purger drugi nalog? Ovo je i zvanično zloupotreba drugogo naloga, i on će zbog toga biti blokiran do daljnjeg. --Brane Jovanović, DGzS <~> 16:47, 15. april 2007. (CEST)[odgovori]

Purger - Wikipedia ipak u vakuumu

Ja sam sin Djurin a moj je login id bio Purger. Kako smo koristili isti ISP i isti racunar neko vrijeme - otud i problem oko identifikacije. Nisam bio svjestan zabune oko identiteta kad sam odlucio stati u odbranu oca.

Sada je moj user id agram. Sada cemo koristiti razlicite IPS i razlicite login identifikacije i razilicite racunare.Wikipedia nema nikakav nacin tacne identifikacije jer ne vidi nista niti moze da vidi ista iza ISP firewall-a.Tako se desava da se studenti univerziteta i koledza ukljucuju preko istoga ISP i iste ISP adrese kolektivno dodijeljene toj instituciji. Moze se vidjeti kako su mnoge blokade korisnika rezultirale u zalbe Wikipedia administraciji bas zbog takvih pogresnih interpretacija identiteta.

Za sve vas koji trebate literaturu od nas - nasa je kontakt e-mail adresa djura.purger at yahoo.com. (Naravno ubacite @ umjesto at i bez razmaka - ovako pisem da bi izbjegao tzv address harvesting). Ovu vam informacju dajem jer ne znam da li mozemo i kada biti, oba blokirana - a e-mail adresu ova "smetala" - kako to rece moj otac, ne mogu blokirati. Trudicemo se u komunikaciji sa vama pisati na srpskom koliko to god dobro budemo mogli.

A vec o 'doktoratu' Starcevicevom, molim ispravku u prethodnom clanku. Istina je ovakva:

Referenca:

Hrvatska misao: smotra za narodno gospodarstvo, knjizevnost i politiku, 1902 Godina 1, Odgovorni urednik Dr. Lav Mazzura, Tiskara i litografija Mile Maravica

Clanak: Milan Saric: Zivot i rad dra Ante Starcevica

Strana 133

Tadanji biskup senjski, Mirko Ozegovic, posalje ga u sjemeniste u Budimpestu, gdje je Ante uz bogoslovne nauke slusao filozofiju i slobodne znanosti. Posto je polozio stroge ispite u filozofiji i slobodnim znanostima bio je vec 1846. promoviran na cast doktora filozofije

Dakle - pocasni doktorat od teoloske institucije, nakon prve godine studija.

Ovo gore potvrdjuje i

Dr. Ante Starčević, njegov život i njegova djela By Cherubin Šegvić

Strana 275

Na 18. prosinca bi proglasena osuda, na dan njegove promocije na cast doktora prava a motivirana, "jer je pokusanom silom i prijetnjom ...

Dodajte takodje referencama

"Blood And Homeland": Eugenics And Racial Nationalism in Central And Southeast Europe, 1900-1940 edited by Marius Turda, Paul Weindling Published 2006 Central European University Press

Clanak Rory Yeomans-a: Of "Yugoslav Barbarians" and Croatian Gentlemen Scholars: Nationalist Ideology and Racial Anthropology in Interwar Yugoslavia

Zbog

In 1943, a Croatian translation of Ivo Pilar's 1918 polemic about the dangers of Serbian domination in the Balkans, The South Slav Question, was published to great acclaim. The Croatian Minister of Education, Mile Starcevic (190-1953), a former student nationalist, wrote in an article to mark its publication that Pilar's boko had been the "bible" for his generation of Croatian nationalist youth at the University of Zagreb. With its theory of Serbian racial inferiority and religious perils of Eastern Orthodoxy. Pilar's book had inspired them in their struggle against Belgrade in the 1920s. In his introduction, Ferdo Pucek, the translator of Pilar's opus, draw attention to the parralels between Pilar's racial ideas and those of the fascist Ustasha movement fo which he, like Starcevic, was an intellectual supporter. The South Slav Question showed, Pucek continued, that the Serbs who lived in Croatia and Bosnia were "allien elements, Cincars, Greeks, Romanians and above all Balkan-Aromanian (Vlach) elements" that had fallen under the influence of the Eastern Orthodox Church and continually demonstrated their hostility to Croatia. This was in direct opposition to the "Western" outlook of the Croats, with their "Nordic Slavic-Gothic-Iranian" racial origins.

Pilar je napisao na njemackom jeziku ovu gore knjigu pod naslovom:

Die südslawische Frage und der Weltkrieg: Übersichtliche Darstellung des Gesamt-problems By L. von Südland, 1918, Manz

Ja knjigu mogu dobiti ovdje u Library of Congress, Washington DC ali mislim da ima prevod na hrvatski.

Knjiga je kompilacija Starcevicevih ideja pa je stoga dobra referenca ako se pise i govori o ideoloskom naslijedju ustastva.

--Agram 00:44, 16. april 2007. (CEST)[odgovori]

Dakle, blokiran ponovo - Vikipedija ima prave informacije, a ti prestani da se lažno predstavljaš. Djuro, ti si blokiran na određeno, tvoji papeti na neodređeno. --Brane Jovanović, DGzS <~> 06:25, 16. april 2007. (CEST)[odgovori]

Zaštita

Skinuo sam zaštitu. Smatram da je lopta spuštena i da neće doći do vandalizovanja članka, a možda neko hoće da doprinosi. Ako se nastavi sa ratovima izmena i sl. treba opet zaključati --Jovan Vuković (r) 17:36, 18. april 2007. (CEST)[odgovori]

Ja doprinosim. Zasto ti ponistavas moj doprinos???--Djura 19:16, 18. april 2007. (CEST)[odgovori]

Poslednje izmjene u clanku

Ja sam malo preciznije elaborirao Starcevicev rasizam kao determinantu njegove politike. Ostaje ono sto se cesto smatra vaznim kod njega - antiklerikalizam, protivnik Austije i jezikoslovlje/lingvistika. Protivnik Austrije??? - no way!!! Njegova je stranka prava bila monarhisticka i pro-habsburska - kako to tvrdi A.J.P. Taylor u njegovoj knjizi. Takodje u

Parlamentarna povjest kraljevina Hrvatske, Slavonije i Dalmacije sa biljezkama iz politickoga, kulturnoga i drustvenoga zivota; Napisao Martin Polic Izlazi u dva diela Dio prvi: od godine 1860 do godine 1867; Zagreb Komisionalna naklada kr. sveucislistne knjizare Franje Suppana (Roh, Ford, Auer) 1899

mogu se citati njegovi govori u hrvatskom Saboru. Jednom prilikom eksplicitno kaze: "Njegovo Velicanstvo mi je sveto".

Kao 'lingvist' - on je sovinist i neznalica i neobrazovan.

O antiklerikalizmu - treba vidjeti i dobiti bolje informacije. Niti Jelaviceva niti Taylor kazu ista o tome.--Djura 04:53, 19. april 2007. (CEST)[odgovori]

Izvori

  1. ^ "Nekolike uspomene", Djela, Knjiga III, str. 373.
  2. ^ Pasmina Slavoserbska po Hervatskoj, Djela dr Ante Starčevića, knjiga III, str. 158.
  3. ^ a b Jovan Dučić, VERUJEM U BOGA I SRPSTVO, Knjiga komerc, Beograd 2001., str. 142.

Pošto je tema sporna treba referencirati svaku izjavu. Ja sam svaku rečenicu za koju ne piše izvor označio sa [traži se izvor] ({{чињеница|date={{subst:ТРЕНУТНИМЕСЕЦ}}. {{subst:ТРЕНУТНАГОДИНА}}.}}. {{subst:ТРЕНУТНАГОДИНА}}.}}. {{subst:ТРЕНУТНАГОДИНА}}.}}). Ukoliko se ne nađu reference za nedelju dana obrisaću sve sporno. --Jovan Vuković (r) 14:00, 19. april 2007. (CEST)[odgovori]

Reference su dane - izvoli ih procitati. Nema potrebe kititi svaku recenicu referencom.--Djura 14:22, 19. april 2007. (CEST)[odgovori]
U ovakvim slučajevima jesto potrebno svaku rečenicu potkrepiti. Ne možeš za nekoga napisati da je rasista, da je rekao za srbe da jedu larve ili šta već ja znam a da ne daš izvor za napisano. Inače verzija koju vraćaš nije neutralna. Ne možeš pisati naslov Politički rad baziran na rasizmu i mržnji već je dosta staviti Politički rad. Ne moraš pisati na početku podnaslova "Otac domovine", kako Hrvati nazivaju ovoga rasistu i rodonačelnika ustaša, je bio asketa... već je dosta napisati njegovo ime (Ante Starčević) itd. Zbog napoštovanja principa vikipedije si blokiran na nedelju dana (već si blokiran na dan i na 3 dana). Ukoliko nastaviš sa ovakvim ponašanjem bićeš blokiran na duže --Jovan Vuković (r) 14:34, 19. april 2007. (CEST)[odgovori]

srbofob ili (okoreli) srbomrzac

Mislim da se stavovi A. Starčevića više poklapaju sa potonjom rečju. Srbofob je suviše sterilna i eufemistička da dočara gledišta ovog čoveka. Lepo bi bilo da to neko ispravi. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 60.242.151.111 (razgovor • doprinosi) | 09:29, 21. novembar 2011

Starčević je jedna od najluđih pojava koja je snašla Balkansko poluostrvo. Tomašević za njega kaže: Prije svega, kad je bila riječ o njegovu narodu, odbacio je sve ostale nazive i odrednice, poput „Iliraca" i Jugoslavena", ustrajući na nazivu „Hrvati". Ne obazirući se ni na povijesne, ni na političke činjenice, tvrdio je i da postoje tek dva južnoslavenska naroda, Bugari i Hrvati. Po njemu je Hrvatska obuhvaćala područje od Alpa na sjeveru, do Makedonije i Bugarske na jugu. Slovence je nazivao Alpskim Hrvatima, a Srbe jednostavno proglasio Hrvatima. Stoga su početkom 20. stoljeća pojedini autori, među njima i srpski književni kritičar Jovan Skerlić, tvrdili da je pod krinkom hrvatstva Starčević zapravo zagovarao ideologiju jugoslavenstva.

Starčević je zatim tvrdio da je Hrvatska samo u personalnoj uniji s Austrijom, a budući da taj savez ne pogoduje hrvatskim nacionalnim interesima, Hrvatska treba postati slobodnom i neovisnom. Stoga se žestoko protivio i Austriji i Habsburgovcima, ali i Mađarima, iako nikada nije zagovarao primjenu sile protiv postojećeg poretka. (...) U polemikama koje je vodio pedesetih godina 19. stoljeća, Starčević je skovao i dvosmislen pojam „Slavosrba", od latinskih riječi „sclavus" i „servus" - kojim je označio pojedince pripravne da na štetu vlastitog naroda služe stranim vladarima. Njime je „počastio" i neke poznate Hrvate, poput Ljudevita Gaja, a kasnije i biskupa Strossmayera i bana Ivana Mažuranića, kao i neke Srbe. Njegovi gorljivi protusrpski nastrojeni sljedbenici kasnije su značenje izraza proširili i na čitav srpski narod, iako su prema Starčeviću, Srbi zapravo bili Hrvati.

Ako smatramo da je Starčević dovoljno normalan da ne mrzi ono što misli da ne postoji, onda mu se teško može pripisati naziv srbofob. -- Bojan  Razgovor  14:07, 14. novembar 2013. (CET)[odgovori]

Koliko sam ja shvatio ovog lika, za njega su vecina Srba zapravo Hrvati, osim onih "najgorih" tipa Vuka Brankovica, koji su potomci Ilira ili tako nesto, a o njima ima stav kao sto prosecni neonacista ima prema Romima. -- Bojan  Razgovor  09:52, 28. новембар 2013. (CET)[odgovori]

Ne shvatam kako bi bilo moguće da je A. S. mislio da Srbi ne postoje. Iz teksta samog članka čini mi se verovatnije da je možda tvrdio da ne postoje kao narod, ali ako je tačno da ih je nazivao nekakvom pasminom (uz uslov da se u citatu "... a kamo usporedjivati Hervate sa Serbi, primeravati ovu pasminu s narodom..." izraz "pasmina" odnosi na "Serbi" što su valjda Srbi) onda mora biti da je ipak pravio nekakvu razliku tih Serba-Srba od ostalih Hrvata. A to znači da im nije negirao postojanje nego baš suprotno. Još ako se pretpostavi da je zaista rekao i "... tu je očit dokaz da Serblji biahu razlučeni od naroda kraljevine... i da se pod "Serblji" smatraju Srbi, onda je to još jedna potvrda za diferencijaciju koju je A. S. pravio pošto su onda ti Srbi-Serblji "1. rastavljeni, razdijeljeni, razdvojeni, odvojeni (s namjerom da se razlikuje ili zato što se razlikuje)" ili "2. jasno uočeni kao razlika [razlučiti što je pravo, a što je krivo]; razlikovani" (HJP odrednica za "razlučiti") od već tamo nečega (ovde "naroda kraljevine"). Nego ako su ti "najgori" za njega potomci Ilira ili koječega drugog i da o njima ima stav kao što prosečni neonacista ima prema Romima, šta bi onda A. S. bio? "Ilirofob"? A vrlo moguće i rasista?! Nekako mi se čini da je on ipak imao neki negativan stav prema tim potomcima, zar ne? Nego ti si verovatno pogrešio kada si prvo pravio izmene na članku [3] a potom na razgovor strani očekivao konsenzus za te izmene [4], jel` da? --СлободанKovačevićбиблброKS 18:30, 28. новембар 2013. (CET)[odgovori]

Bas tako kao sto si ti rekao, negirao je postojanje Srba kao (juznoslovenskog) naroda, jer je Slovence i Srbe smatrao Hrvatima. Termin Srbi je upotrebljavao za neslovenske protivnike Hrvata, a Slavosrbi za Hrvate (Juzne Slovene) koji rade u interesu Austrije. -- Bojan  Razgovor  19:07, 28. новембар 2013. (CET)[odgovori]

A koji su to onda "oni najgori, tipa Vuka Brankovica, koji su potomci Ilira ili tako nesto"? Mislim po narodnosti, nacionalnosti, etnicitetu - kako ti volja. I ti "neslovenski protivnici Hrvata"? Kako oni nisu narod ako su "neslovenski"? Osim ako si mislio da su to mozda svi protivnici Hrvata koji su neslovenski - nekakav pandan antisemitima samo iz perspektive Hrvatstva? Kroatofobi, ili mozda preciznije nekakvi antikroati? I to jos uz dodatnu dezignaciju da su neafrazijski. Cak i da je tako, to bi onda bilo analogno ideji da neko upotrebljava recimo termin Balkanosiptar za sve stanovnike Balkana tj. Balkance koji rade u interesu npr. NATO-a, pa dalje recimo termin Albanci za sve npr. nebalkanske srbofobe (ili kako vec, antiserbite), a sve stanovnike Balkana iliti recimo Balkanide/Balkance/kako-god da smatra ili Srbima ili npr. Grcima. I da pride nije albanofob, antialbanit, ili kako vec. Ovde sam cisto za potrebe egzemplara samo ekstrapolirao "balkanstvo" - kao nekakvu etnicku/nacionalnu/narodnosnu/rasnu kategoriju - ali sustina je nadam se ista. --СлободанKovačevićбиблброKS 21:07, 28. новембар 2013. (CET)[odgovori]

Na kraju krajeva, nije ni bitno kojoj grupi naroda je smatrao da pripadaju ono sto je on smatrao Srbima, bitno je da je to mrzeo toliko da je muka citati. Ne uklapa se u sablon obicnog soviniste, koji zna sta mrzi. -- Bojan  Razgovor  23:15, 28. новембар 2013. (CET)[odgovori]

Znaci po tebi on nije mrzeo Srbe, nego ono sto je on smatrao Srbima? Ali ne Srbe zato sto njih nije smatrao (juznoslovenskim) narodom i to iako ih je smatrao posebnom grupacijom ljudi? Pa zar se objekat mrznje/ljubavi/emocija u necijoj svesti mora u potpunosti poklapati sa tudjom definicijom entiteta kojeg danas najveci deo sveta naziva istim imenom koji i subjekat koristi za svoj objekat jakih emocija, samo da bi se moglo reci da se prema tom entitetu zaista gaje ta jaka osecanja? I to je sve vreme objekat kojeg subjekat strogo diferencira od ostatka sveta? Objekat koji (ti "najgori") se u velikoj meri poklapa sa makar jednim delom entiteta prema kojem se navodno gaje jaka osecanja? Objekat, kojeg subjekat smatra protivnikom Hrvata - svojeg naroda? Kazem svojeg, jer valjda se smatrao Hrvatom?! I taj objekat subjekat ne smatra obicnim protivnikom svog naroda, vec "neslovenskim" protivnikom dakle grupacijom ljudi za jos jedan korak vise udaljenom od svojeg naroda? I pri svemu tomu nije obicni neuki pojedinac, vec koliko shvatam visoko obrazovan koji je nekada bio na studijama teologije kasnije sa titulom "pocasni doktor filozofije"? I to ne bilo kakav visoko obrazovani sa vrlo pocasnim titulama, vec pojedinac koji se politicki angazovao? I to cak tako da je osnovao novu stranku? I to stranku za koju " Osnovno načelo nove stranke bilo je: "Ni pod Beč ni pod Peštu, nego za slobodnu i samostalnu Hrvatsku!" - koliko ja shvatam stvaranje sopstvene drzave jednog naroda? A jos je pride pojedinac za kojeg se kaze da je "... skovao dvosmislen pojam ... - kojim je označio pojedince pripravne da na štetu vlastitog naroda služe stranim vladarima..." kojim "... je „počastio" i neke poznate Hrvate" dakle pripadnike svog naroda? A pritom je - koliko ja shvatam - jedan smisao tog pojma upravo poklapanje imena pojma sa imenom dela ili svih pripadnika entiteta prema kojem on navodno ne gaji jaka osecanja? Uostalom, sovinista ne mora obavezno da mrzi nesto tacno odredjeno. Moze recimo da mrzi sve sto ima "Hrvat" ili "Kroat" u svom imenu, jel` da? --СлободанKovačevićбиблброKS 12:56, 29. новембар 2013. (CET)[odgovori]

Немам шта да додам на оно што сам већ рекао. -- Bojan  Razgovor  13:05, 29. новембар 2013. (CET)[odgovori]

Значи да вратимо да је био Србофоб? Или да додамо да је био Србомрзац? --СлободанKovačevićбиблброKS 15:21, 29. новембар 2013. (CET)[odgovori]

Da je prisvajao najveci deo Srba osim onih tipa Vuka Brankovica (tad se jos verovalo da je Vuk izdao Lazara), a da je rec Srbin poistovecivao sa recju izdajnik. -- Bojan  Razgovor  15:25, 29. novembar 2013. (CET)[odgovori]

A što baš Srbin i to velikim slovom - jel` to kao član nekog ideološkog pokreta, organizacije, kulta? Zar nije mogao da koristi reč izdajnik - mislim ipak postoji razlika kad se nešto piše velikim ili kad se piše malim slovom. I kako to da Srbin bude baš protivnik Hrvata a ne nekog drugog naroda? Ili barem kao odrednica "izdajnik bilokog naroda" - gde baš Hrvata? Mislim, i on je bio Hrvat, jel? --SlobodanKovačevićbiblbroKS 16:20, 29. novembar 2013. (CET)[odgovori]

Kada se govori, ne pišu se veliko i malo slovo. Nije klasičan ksenofob. -- Bojan  Razgovor  16:24, 29. novembar 2013. (CET)[odgovori]

Dosad smo pricali o terminu "Srbin" i "Srbi", kao i "Slavosrbi" gde je pravljena distinkcija sa velikim slovom i to je nisam ja uveo. Koliko ja shvatam sad se prvi put ovde razvija nekakva ideja o tome da je A.S. mozda koristio jos neodredjeniji pojam "srbi", ili tacnije "SRBI". Kako sad to? Zar je i Tomasevic gresio? --SlobodanKovačevićbiblbroKS 16:35, 29. novembar 2013. (CET)[odgovori]

Nije to samo Tomašević rekao. To je i Basta napisao. Uostalom imaš Starčevićeve citate u članku. -- Bojan  Razgovor  16:38, 29. новембар 2013. (CET)[odgovori]

Citati Tomaševića su koliko shvatam iz neke knjige: što znači da je to tamo i napisano, a ne samo rečeno. I Basta je kažeš pisao. Ne razumem šta je to Tomašević rekao, a i Basta napisao: da je A.S. koristio pojam "SRBI"? --СлободанKovačevićбиблброKS 16:51, 29. новембар 2013. (CET)[odgovori]

Da. Samo ne za narod. Covek je imao dereticevske poglede na istoriju. -- Bojan  Razgovor  22:08, 29. новембар 2013. (CET)[odgovori]

Da. - gde to piše? Samo ne za narod. - gde to piše? --СлободанKovačevićбиблброKS 00:06, 30. новембар 2013. (CET)[odgovori]

-- Bojan  Razgovor  00:11, 30. новембар 2013. (CET)[odgovori]

Tamo koliko iz linkova vidim se pominju "Serbs", a ne "SERBS" pa ni "serbs". Gde to piše "SRBI" ili "SERBS"? --СлободанKovačevićбиблброKS 00:36, 30. новембар 2013. (CET)[odgovori]

Imao sam strpljenja, ali posle ovakvog glupog pitanja vise nemam. -- Bojan  Razgovor  00:44, 30. новембар 2013. (CET)[odgovori]

Ti to hoces da kazes da pitanja imaju pamet - pa onda mogu da budu gluplja ili manje glupa, ili samo pametna i manje pametna? Ili je i ovo bilo glupo pitanje? --СлободанKovačevićбиблброKS 01:04, 30. новембар 2013. (CET)[odgovori]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Разговор:Анте_Старчевић/Архива_2&oldid=20959189”