Pređi na sadržaj

Razgovor:Bitka za Srbiju/Arhiva 1

Sadržaj stranice nije podržan na drugim jezicima
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Arhiva 1 Arhiva 2

Prvi podnaslov

Ovo je članak koji treba da bude na srednjem nivou (tačnije nivo 3) opštosti u jednom unapređenom šablonu za prikazivanje 2. sv rata u Jugoslaviji. Iznad njega bi bio članak

koji je na nivou 1. Uz njega, na tom nivou treba da budu kategorije o ideološkim i političkim akterima, i o ratnim zločinima, ratnim gubicima i stradanju civila. Na nivou ispod "borbenih dejstava", stoje kao zasebne kategorije u jednoj grupi, karakter, obim, hronologija i značaj borbenih dejstava u Jugoslaviji. U drugoj, subjekti (akteri, nosioci) borbenih dejstava. Kao analitička razrada, na nivou Bitke za Srbiju, tu su, hornološki:

  • Aprilski rat
  • ustanak i dejstva protiv ustanika
  • formiranje operativne formacije NOVJ i prve operacije
  • povratak nemačkog operativnog ratovanja - korpus "Hrvatska"
  • operacije Druge oklopne armije na Jadranu i u zaleđu
  • Partizanski rat (ovo spada i u kategoriju "karakter borbenih dejstava", i treba dobro razviti, jer se radi o originalnom konceptu spoja gerilskih i operativnih dejstava)
  • Bitka za Srbiju
  • ofanziva Crvene armije kroz Jugoslaviju
  • Proboj Armijske grupe E iz Grčke
  • Borbe sa Armijskom grupom E 1945

Svaka od ovih kategorija nivoa 2 treba da sadrži po, okvirno, desetak posebnih članaka nivoa 4 (i 5)--Gorran (razgovor) 09:30, 30. maj 2010. (CEST)[odgovori]

Fali definicija u uvodnoj rečenici

Prema šablonu Vikipedijinih članaka, nedostaje definicija pojma iz naslova u prvoj rečenici. Da li bi neko to mogao da odradi? Onaj ko ga je pisao, na primer? --Jagoda ispeci pa reci 14:04, 31. maj 2010. (CEST)[odgovori]

Bitka za Srbiju(1944) i istorijske činjenice:

1. Jugoslovenska vojska u otadžbini nije ratovala na strani Nemaca. Naprotiv, ona se borila na dva fronta, protiv NOVJ sa jedne i protiv ljotićevaca, Bugara i Nemaca sa druge strane.

2. Iako je Milan Nedić naredio da se Srpska državna straža(SDS) potpuno raspusti, ona je promenila stranu i prešla pod komandu JVuO.[1] Od pripadnika Srpske državne straže je stvoren Srpski udarni korpus[2] kojim je prvo komandovao brigadni general Miodrag Damjanović[3], a nakon njega komandu su preuzeli divizijski general Stevan Radovanović i brigadni general Borivoje Jonić. Od svih vojnih formacija na terenu, nedićevci su bili jedini pravi saveznici JVuO tokom bitke za Srbiju.[4]

3. Pre i tokom bitke za Srbiju 1944.godine, američke misije su se nalazile u glavnom štabu generala Mihailovića[5]. Misija na čelu sa Robertom Mekdauelom je trajala od 26.avgusta do 1. novembra 1944.godine[6], tako da Amerikanci i pripadnici JVuO nikako nisu mogli da budu u međusobnom sukobu, kako je inače predstavljeno u ovom članku. Činjenica je da su Amerikanci do kraja rata, a i nakon njega, podržavali Dragoljuba Mihailovića i njegov pokret otpora. Robert Mekdauel je napisao knjigu „Streljanje istorije“ o antifašističkoj borbi JVuO. [7]

4. JVuO je oslobodila više mesta u Srbiji.[8] I pored fanatičnog antikomunizma, pripadnici JVuO nisu imali neprijateljski stav prema Sovjetskom Savezu[9], tako da su neka mesta u Srbiji oslobodili u sadejstvu sa Crvenom armijom. Sa ovim se slaže i zvanična ruska istoriografija![10] Ruski istoričari prave jasnu razliku između Ukrajinske pobunjeničke armije(UPA)[11] i poljske Armije Krajove[12] sa jedne i Jugoslovenske vojske u otadžbini sa druge strane. Major Lukačević je 19. oktobra predložio da položaj četničkog pokreta treba nanovo definisati, i to na slijedeći način: prvo, da sovjetske snage koje dolaze treba pozdraviti kao »savezničku rusku oslobodilačku vojsku«, i da se od Sovjeta zatraži da stave četnike pod komandu jednog sovjetskog generala.[13] Mihailović je u svojoj cirkularnoj naredbi od 5. oktobra rekao: »Smatramo Ruse svojim saveznicima. Borba protiv Titovih snaga u Srbiji će se nastaviti.«[14] Nemački obaveštajni izvještaj od 19. oktobra 1944. o ponašanju Mihailovićevih snaga u Srbiji: »Draža Mihailović nije nikada odgovarajućom propagandom spremao četnike za borbeni susret s Rusima. Draža Mihailović je naprotiv podržavao fikciju da Rusi kao britanski i američki saveznici nikad neće raditi protiv interesa srpskih nacionalista.«[15]

5. Jedina vazdušna bitka u istoriji između Amerike i Rusije desila se tokom poslednje faze bitke za Srbiju.[16] Tri grupe američkih borbenih aviona P-38 lajtning su kod Niša napale konvoj vozila Šestog gardijskog streljačkog korpusa Crvene armije. U napadu je poginulo 31 i ranjeno 37 crvenoarmejskih vojnika.[17] Američki izvori govore o tome da su oborena 4 ruska aviona “Jak” i 2 američka lovca P-38, dok ruski izvori tvrde da su oborena 2 ruska “Jaka” i 5 američkih P-38.

Mnogi istoričari smatraju da američko-ruski sukob u Srbiji u oktobru i novembru 1944. nije bio slučajnost, već posledica „podzemne politike“. Naime, tada je postalo jasno da nema ništa od Titovog obećanja Čerčilu da će posle rata organizovati slobodne izbore. – Američka tajna služba OSS poslala je u štab Jugoslovenske vojske u otadžbini tajnu misiju „Rendžer“ kao poslednji pokušaj da spreči komuniste da zavladaju Srbijom – kaže istoričar Miloslav Samardžić. – Plan komandanta misije pukovnika Mekdauela bio je da izdejstvuje predaju nemačkih snaga u Srbiji Mihailoviću, uz obećanje da ih Amerikanci neće prepustiti Sovjetima. Mekdauel je planirao da nemačkim oružjem naoruža 300.000 Mihailovićevih boraca. Plan se nije ostvario, jer su Sovjeti brzo razoružavali i hapsili četnike, a misija „Rendžer“ je kao poslednje rešenje pokušala da ugovori predaju nemačke Grupe armija E koja se povlačila iz Grčke preko Srbije. Upravo tada je kod Ražnja došlo do napada 36 američkih aviona „lajtning“ na kolonu ruskog prekaljenog Šestog gardijskog korpusa koji je pod borbom od ušća Dunava pratio elitnu SS diviziju Brandenburg.[18]

Reference

  1. ^ [[1]] Pov. Broj 31 28. novembra 1944. g. POLOŽAJ : KOMANDANTU SRBIJE. — Prednji raport pomoćnika mog dostavljam Komandantu s molbom da se dostavi Vrhovnoj Komandi. G. đeneral Jonić bio je komandant Srpske državne straže i kao takav stavio je Srpsku državnu stražu na raspolo­ ženje Vrhovnoj Komandi, ma da je mogao svu SDS da raspusti, kako je i dobio naređenje od đenerala Nedića. On, kao nacionalista koji je za 2 1/2 godine svoje službe to i pokazao pomažući pokret đenerala Draže Mihailovića u svima pravcima nije hteo da SDS raspusti već ju je stavio na raspoloženje Vrhovnoj Komandi i đeneralu Draži Mihailoviću. Pa prema tome, on je uzeo na sebe i odgovornost prema ljudima — stražarima — koje je stavio na raspoloženje Vrhovnoj Komandi a te ljude uzeo je i na dušu te mora da brine o njima i njihovoj sudbini, čega je i rezultat ovaj njegov raport za koji smatram ne samo da je umesan i opravdan već i preko potreban sa kojim se u svemu slažem. KOMANDANT, Divizijski đeneral, Stev. M. Radovanović s.r.
  2. ^ [[2]] OBAVEŠTENjE ŠTABA KOMANDE SRBIJE OD 7. SEPTEMBRA 1944. POTČINjENIM JEDINICAMA O ULASKU JEDINICA SRPSKE DRŽAVNE STRAŽE U SASTAV JVuO JEDINICA POD KOMANDOM ŠTABA KOMANDE SRBIJE
  3. ^ [[3]] Tomasevich (1975). str. 421.
  4. ^ http://www.pogledi.rs/nedicevci-i-bitka-za-srbiju/ Sve u svemu, ni tokom Bitke za Srbiju nedićevci nisu predstavljali značajniju vojnu silu i nisu vodili velike operacije. Ali, u ovo doba oni su najviše pomagali četnicima. Preciznije rečeno, nedićevci su Dražinim četnicima bili jedini pravi saveznici.
  5. ^ https://books.google.rs/books?id=ZcA1CwAAQBAJ&pg=PT6&lpg=PT6&dq=ameri%C4%8Dka+misija+robert+mekdauel&source=bl&ots=88mDS9NaIY&sig=wyFkiNTSmX107pedPup6FtWjq7g&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwiyppT-0K_MAhWDE5oKHXtgBhsQ6AEIPjAF#v=onepage&q=ameri%C4%8Dka%20misija%20robert%20mekdauel&f=false Knjiga "Haljard" i "Rendžer"-savezničke misije na Balkanu'44
  6. ^ http://www.znaci.net/00001/11_70.htm MISIJA PUKOVNIKA MEKDAUELA
  7. ^ [[4]] Mekdauelova knjiga je vrlo sažeta. Čine je autentični američki vojni i politički dokumenati, od kojih su neki prvi put objavljeni, i pukovnikova analiza ratnih operacija na prostoru Jugoslavije. On otkriva pozitivnu ulogu Jugoslovenske kraljevske vojske u otadžbini i Draže Mihailovića u borbi protiv nacista, ali i dokazuje savezničku izdaju Ravne gore, posle odluke predsednika Ruzvelta i premijera Čerčila da komandu i vlast u Jugoslaviji predaju Titu. Da bi se opravdala vlast komunista, Zapad je, piše Mekdauel, koristio laži i političku propagandu. Zato je autor knjigu i naslovio „Streljanje istorije“.
  8. ^ [[5]] 22. Majdanpek (26. avgust 1944), Kučevo (28. avgust 1944), Leskovac (31. avgust 1944), Vlasotince (31. avgust 1944), Svrljig (2. septembar 1944), Kadina Luka (2. septembar 1944), Lazarevac (3. septembar 1944), Podlugovi (10. septembar 1944), Breza (11. septembar 1944), Ražanj (oktobar 1944), Varvarin (oktobar 1944), Kruševac (14.oktobar 1944)
  9. ^ http://ruskarec.ru/politics/2014/10/16/oslobodjenje_beograda_1944_kako_se_sve_odigralo_34335.html „Ruska reč“ povodom 70-godišnjice oslobođenja Beograda objavljuje detaljan prikaz Beogradske operacije, vojne akcije u kojoj su Crvena armija i Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije oslobodile Beograd i veliki deo Srbije od nacističkih i fašističkih zavojevača i njihovih saradnika. Upravo su četnici svojim dejstvima primorali nemački garnizon u Kruševcu da se preda, a zatim su nemačke zarobljenike predali sovjetskim vojnicima. O tome je bilo govora u susretu četničkog potpukovnika Dragutina Keserovića sa sovjetskim pukovnikom Patovkinom... Crvena armija i četnici Posebno treba nešto reći o odnosima između Crvene armije i četničkih odreda Draže Mihailovića. I pored različitih ideoloških stavova, četnici nisu želeli da ulaze u oružane sukobe sa sovjetskom armijom. U leto 1941, posle Hitlerovog napada na SSSR, Mihailović je izrazio nadu da će sovjetske trupe razbiti Nemce i preko Rumunije priteći u pomoć Jugoslaviji. On je lično izdao naredbu kojom se četnicima zabranjuje da stupaju u oružani sukob sa Crvenom armijom. Mihailović je u crvenoarmejcima video vrlo važan faktor konačne pobede nad nemačkim trupama, a bio je svestan i velike vojne nadmoći sovjetskih trupa nad četnicima, i zato se trudio da izbegne ozbiljne i besmislene gubitke. Kapetan Crvene armije O. Ivanov sa Beograđanima. Izvor: TASS. To njegovo naređenje se uglavnom poštovalo za vreme Beogradske operacije, naročito u borbama za Beograd. Sa druge strane, četnici su na Mihailovićev zahtev nastavili da pružaju otpor Titovim partizanima, pre svega na teritoriji Slovenije, ali sukobi sa borcima Crvene armije u to vreme nisu zabeleženi. Naravno, u ratnim uslovima se ne može isključiti mogućnost izbijanja pojedinačnih incidenata, ali je neosporna činjenica da su se četnici žestoko borili protiv svojih političkih i ideoloških protivnika sa jugoslovenske strane, a ne protiv Crvene armije. Isto tako je i opšta mobilizacija koju je Mihailović objavio 1. septembra 1944. imala za cilj da ne dozvoli komunistima dolazak na vlast u oslobođenoj Jugoslaviji, a ne da pozove četnike u borbu protiv sovjetskih jedinica koje su se spremale da stupe na jugoslovensku teritoriju. Da bi vojnu akciju protiv partizana opravdali u očima predstavnika sovjetske komande, četnički komandanti su u susretu sa sovjetskim oficirima nazivali Titove pristalice „trockistima“. Aktivne kontakte sa Crvenom armijom podržavao je i komandant Deligradskog četničkog korpusa Vlastimir Vesić.
  10. ^ http://ruskarec.ru/politics/2015/06/14/kako_ruska_nauka_gleda_na_cetnike_i_drazu_mihailovica_40797.html Kako ruska nauka gleda na četnike i Dražu Mihailovića- U tekstu ruski eksperti-balkanolozi govore o stavu Rusije prema četničkom pokretu Draže Mihailovića i njegovoj rehabilitaciji.
  11. ^ http://ruskarec.ru/politics/2014/04/22/ko_su_banderovci_29999.html Ko su banderovci?
  12. ^ http://ruskarec.ru/politics/2015/05/13/poljski_partizani_protiv_crvene_armije_39839.html Poljski partizani(Armija Krajova) protiv Crvene armije
  13. ^ https://books.google.rs/books?id=yoCaAAAAIAAJ&printsec=frontcover&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false Tomasevich (1975). str. 395.
  14. ^ http://www.znaci.net/00001/40_68.htmJozo Tomašević:ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945;NADE U SAVEZNIŠTVO SA SOVJETSKIM SNAGAMA
  15. ^ http://www.znaci.net/00001/40_68.htmJozo Tomašević:ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945;NADE U SAVEZNIŠTVO SA SOVJETSKIM SNAGAMA
  16. ^ http://www.juznasrbija.info/drustvo/jedina-vazdusna-bitka-u-istoriji-izmedu-amerike-i-rusije-desila-se-iznad-nisa-17329.html Jedina vazdušna bitka u istoriji između Amerike i Rusije desila se iznad Niša
  17. ^ http://ciitlab.elfak.ni.ac.rs/arhimedia/spomenik-crvenoarmejcima-logor/ U istom vazdušnom napadu poginuo je u sagorelom vozilu komandant korpusa, general Grigorij Kotov, zajedno sa 31 vojnikom, dok je 37 crvenoarmejaca bilo ranjeno.
  18. ^ http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:380791-Obracun-Rusa-i-Amerikanaca-iznad-Nisa

Srpski Patriotizam (razgovor) 23:24, 27. april 2016. (CEST)[odgovori]

  1. Jvuo kao prvo nije nikakva vojska, već banda u kojoj se ne zna ko pije,a ko plaća. Naravno da se jeste borila zajedno sa Nemcima protiv partizana i pokušavala je to da skriva. Kao prvo, postojali su sporazumi o nenapadanju koji su sklopili Vojislav Lukačević, Nikola Kalabić, Jevrem Simić... To su bili najistaknutiji četnički komandati, Topličko-jablanička operacija je primer zajedničke borbe Nemaca, Bugara, ljotićevaca i četnika protiv partizana. Ti Nemci su naoružavali delegirali svoje oficire za vezu. Najpoznatiji primeri su tzv. Crnogorski dobrovoljački korpus Pavla Đurišića i Limsko-sandžački korpus Vojislava Lukačevića koji su bili prvi na udaru partizana iz Bosne i Crne Gore u Srbiju. Britanci su dešifrovanjem nemačkih radio poruka uhvatili nemačke izveštaje o zajedničkoj borbi četnika i Nemaca protiv partizana. Zato su ga uhapsili kad je išao na svadbu kralja Petra, ali su ga pustili zbog sigurnosti svojih ljudi kod Mihailovića i zato su konačno otpisani kao saveznici. Neprijateljstvo između četnika i ljotićevaca je vremenom nestalo i postali su saveznici. Toliko da su ljotićevci postali deo JVUo pod komandom general Damjanovića iz tačke 2. Predrag Raković je čak bio Mihailovićev delegat u Beogradu i stanovao je u stanu bivšeg agenta RSHA Milana Aćimovića. Isto tako u Beogradu je postojao zajedničko nedićevsko-četnički odbor na čijem je čelu bio Velibor Jonić, predratni fašista, kom je bio Mihailovićev čovek Ivan Pavlović.
  2. Nije Milan Nedić bilo šta naredio, on je bio nemačka marioneta. Pretvaranju Srpske državne straže u tzv. Srpski udarni korpus (iako su bili udarni, bili su potpuno beskorisni) su prethodili meseci pregovora od dolaska Hermana Nojbahera. Tako su o zajedničkoj borbi protiv partizana pregovarali:
  • marta 1944. Dragoslav Račić sa nedićevicma
  • aprila 1944. u selu Trbušanima Miroslav Trifunović, Živko Topalović i Predrag Raković sa Milanom Aćimovićem i Hojbaherovim izaslanikom Rudijem Šterkerom (posle toga Raković odlazi u Beograd kod Aćimovića)
  • maja 1944. Miroslav Trifunović sa Dimitrijem Ljotićem
  • avgusta 1944. Dragoslav Račić, Nikola Kalabić i Neško Nedić sa agentom Abvera knezom fon Vredeom u Topoli pregovaraju o zajedničkoj borbi
  • avgusta 1944. Dragoljub Mihailović sa Milanom Nedićem i Dragim Jovanovićem u selu Ražani kod Kosjerića

Herman Nojbaher i feldmaršal Maksimilijan fon Vajhs su ubeđivali Hitlera da su Nemci i četnici sad u istim problemima i Hitler je konačno pristao da se četnici naoružavaju. Taj isti Srpski udarni korpus je napustio Mihailovića posle četničkog poraza u napadu na Tuzlu i Nemci su ih prugom kroz NDH prebacili u Sloveniju. I na kraju pitanja, na čijoj strani je bila Srpska državna straža pre i posle bitke za Srbiju? Ko ju je naoružavao, ko joj je komandomvao? NEMCI.

  1. Misija Roberta Makdauela nije bila zvanična misija odobrena od Ruzvelta. Makdauel je došao u Donovanovoj tajnoj misiji (kada su Britanci već otpisali četnike maja 1944. i uhapsili Lukačevića) da spreči da Crvena armija prva stigne Srbiju i da srbija postane komunistička zemlja. Vodio je više razgovora sa Šterkerom (Nojbaherovim Izaslanikom) i Milanom Aćimovićem, da se Nemci povuku i ostave svoje oružje četnicima.
  2. Preciznije bi bilo reći da je JVUO ušla u gradove iz kojih su Nemci pobegli, kada se Crvena armija približavala (Keserović je tokom rata živeo u Kruševcu). Naravno to je bila neuspešna varka, sad su odjednom četnici veliki ljubitelji Sovjetskog Saveza, veći i od partizana. Ma daj. Da su to bile velike bitke, ne bi se četnici i grupa armija E zajedno povlačili kroz Sandžak u Bosnu. Nemci su svakako bilili ljuti zbog tih incidenata, ali međusobne borbe četnika i Nemaca bi samo išle na ruku partizanima i Crvenoj armiji. Pošto su morali da izvuku grupu armija E iz Grčke, opet su morali sarađivati sa četnicima. Četnici su isto morali da beže zajedno sa Nemcima.Četnici i Nemci su novembra/decembra 1944. ponovo zauzeli Prijepolje. U Prijepolje je iz Crne Gore došao Pavle Đurišić sa Ljotićevim delegatom Ratkom Parežaninom. Parežanin je iz Sandžaka uz nemačku pomoć vozom preko Slavonskog Broda (pod kontrolom NDH) produžio za Sloveniju, a Đurišić je produžio kod Draže tamo na Ozren, Motajicu, gde je već bio u tom trenutku.
  3. Došlo je greškom do bitke.

Dakle, imaš gomilu dokaza o pregovorima, naoružavanju i zajedničkim borbama četnika, nedićevaca (koje su stvorili Nemci) i Nemaca. Pročitaj malo ponovo tog Tomaševića kada ga već citiraš. P.S. Divizija Brandenburg nije bila deo SS. -- Bojan  Razgovor  05:31, 29. april 2016. (CEST)[odgovori]

Vikipedija slobodna internet enciklopedija ili titoistički referati iz Kumrovca???

Ja sam vikipediju shvatio kao internet enciklopediju koju treba nepristrasno uređivati, ali očigledno je da na srpskoj vikipediji postoje ljudi koji predstavljaju titoističke i hrvatsko-bošnjačke lobiste, tako da se mnoge važne teme(poput ove) pišu pristrasno i sa puno mržnje. Zašto si JVuO nazvao "bandom"?! Da li takav rečnik priliči jednom uređivaču enciklopedije?! Iako sam po očevoj strani potomak jednog uglednog partizana iz Pirota, ja sam u tvom komentaru osetio čistu mržnju, autošovinizam i opšte nepoznavanje srpske nacionalne istorije, a primetio sam i da se previše konsultuješ sa "srpsko-hrvatskom" vikipedijom, na kojoj se otvoreno širi mržnja prema srpskom narodu, a istorijske činjenice se seckaju i prilagođavaju ideološko-političkim aktivnostima.

Navešću samo jedan primer, a to je sasvim dovoljno normalnim ljudima, da vide koliko daleko ide istorijski revizionizam. U srpskom i srpsko-hrvatskom vikipedija članku "Bitka za Srbiju" naveden je izveštaj komandanta Armijske grupe E "Srbija" iz 1944.godine, koji bi trebalo da predstavlja nekakav čvrst dokaz saradnje JVuO i Nemaca, ali plagijator je bio lenj da pročita dokument do samog kraja, pa mu je promakao jedan veoma bitan detalj.

Evo tog malog detalja o JVuO "kolaboracionistima" i njihovom napadu na nemačke jedinice na Dunavu: 

26. 8. Румуни су на Дунаву отпочели непријатељства и најпре спречили пловидбу на одсеку Базиас — Турн-Северин. Слаба немачка посада северне обале Дунава (претежно противавионска одбрана) била је после борбе углавном повучена на српску обалу. Истовремено су наша слаба упоришта на Дунаву (1 ландесшицен-бат., 2 рус. бат.) на одсеку Градиште — Кладово нападнута од четника с копна. [1]

Srpski Patriotizam (razgovor) 22:03, 30. april 2016. (CEST)[odgovori]

Da si ti nepristrasan - nisi. Ignorisaio si citav niz dogadjaja da bi tvoja strana istorija bila lepsa. Tacno ne volim cetnike (i zasto ih), ali pokusavam da pisem neutralno. I da moji tekstovi imaju smisla, i da ne ignorisu recimo ovakve dogadjaje kao sto su ovi tekstovi. Savez cetnika i Nemaca nije bio iz ljubavi, vec iz koristi, ali je bio savez. Pomitie se sa tim da je prvi kontakti Nemaca i cetnika bili vec 1941, a intezivirali su se od 1943. i vrhunac imali tokom 1944. Kako vi navodno objektivni objasnjavate recimo ovo? Inače iz dokumenta koji si ti citirao:

Tada je kapitulacija Rumunije od 23. 8. iz temelja izmenila situaciju u političkom i vojničkom pogledu. Na Dunavu i na granici Banata nastao je novi istočni front, a podređene bugarske snage otpale su i koncentrilase su se, napuštajući prostore koje su obezbeđivale, krajem meseca, duž glavne pruge od Velike Plane do Leskovca, u cilju odlaska za Bugarsku. Rus[ke] i srpske, kao i pol.[icijske] dobr.[ovoljačke] jedinice i četničke jedinice, koje su se do tada, uprkos svih razočarenja, borile na strani nemačkog Vermahta, postale su nesigurne, poslednje čak i delom neprijateljske. -- Bojan  Razgovor  03:05, 1. maj 2016. (CEST)[odgovori]

Datoteka na Ostavi koja se koristi na ovoj stranici predložena je za brzo brisanje

Zdravo! Sledeća datoteka na Ostavi koja se koristi na ovoj stranici ili njenoj stavci na Vikipodacima predložena je za brzo brisanje:

Razlog za brisanje možete da vidite na gorenavedenoj stranici opisa. —Community Tech bot (razgovor) 01:22, 4. jul 2022. (CEST)[odgovori]

  1. ^ http://www.znaci.net/00001/4_12_4_168.htm
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Разговор:Битка_за_Србију/Архива_1&oldid=26456572”